Гроф Монте Кристо (film iz 2002)

Grof Monte Kristo
Grof Monte Kristo
	Filmski poster
Izvorni naslov	The Count of Monte Cristo
Režija	Kevin Rejnolds
Scenario	Džej Volpert
Producent	Gari Barber; Rodžer Birnbaum; Džonatan Glikman
Temelji se na	Grof Monte Kristo; (Aleksandar Dima)
Glavne uloge	Džim Kavizel; Gaj Pirs; Ričard Haris; Džejms Frejn; Dagmara Dominčik; Luis Guzman
Muzika	Edvard Širmur
Direktor; fotografije	Endru Dan
Montaža	Stiven Semel; Kristofer Vomak
Producentska; kuća	Touchstone Pictures; Spyglass Entertainment
Distributer	Buena Vista Pictures Distribution
Godina	2002.
Trajanje	131 minuta
Zemlja	Irska; Ujedinjeno Kraljevstvo; SAD
Jezik	engleski
Budžet	35 miliona dolara
Zarada	75,4 miliona dolara
	IMDb veza

Grof Monte Kristo (engl. The Count of Monte Cristo) je istorijski avanturistički film iz 2002. godine, režisera Kevina Rejnoldsa, zasnovan na istoimenom romanu koji je napisao Aleksandar Dima. Glavne uloge u filmu tumače Džim Kavizel, Gaj Pirs, Ričard Haris, Džejms Frejn, Dagmara Dominčik i Luis Guzman. Film prati opštu radnju romana, zadržavajući glavnu priču o zatvoru i osveti, ali su mnogi elementi, uključujući odnose između glavnih likova i kraj, izmenjeni.

Film je bioskopski objavljen 25. januara 2002. i naišao je na pozitivne recenzije kritičara. Ostvario je komercijalni uspeh, zaradivši preko 75 miliona dolara širom sveta.

Radnja[uredi | uredi izvor]

Godine 1815, Edmond Dantes, drugi oficir na francuskom trgovačkom brodu, i njegov prijatelj Fernand Mondego, predstavnik brodarske kompanije, traže medicinsku pomoć na Elbi za svog bolesnog kapetana. Na ostrvu se trenutno nalazi prognani car Napoleon Bonaparta, koji, pošto je sprečio svoje podređene da ubiju mornare, privatno traži od Dantesa da dostavi jedno pismo u Francusku u zamenu za usluge svog lekara. Dantes se zakleo na tajnost, ali Fernand je bio svedok njihove razmene. U Marseju, vlasnik kompanije, Morel, pohvaljuje Dantesa zbog hrabrosti, unapređujući ga u kapetana ispred prvog oficira Danglara, koji je Dantesu dao izričita naređenja da ne pristaje na Elbu. Dantes nakon toga izjavljuje svoju nameru da se oženi svojom devojkom, Mersedes, za kojom i Fernand žudi.

Zavidni na Dantesovu sreću, Fernand i Danglar javljaju vlastima da Dantes nosi Napoleonovo pismo, koje sadrži informacije koje bi mogle da se iskoriste da pomognu njegovom bekstvu sa Elbe. Vilfor, glavni gradski sudija, pritvara Dantesa, ali se isprva sprema da ga oslobodi optužbi sve dok ne sazna da je pismo upućeno njegovom vlastitom ocu, gospodinu Klarionu, bonapartisti. On spaljuje pismo i osuđuje Dantesa na robiju u Ifskoj tvrđavi. Dantes uspeva da pobegne od Vilfora i odlazi kod Fernanda po pomoć, ali ga Fernand umesto toga predaje žandarmima koji su ga gonili. Dantes je poslat u ostrvski zatvor koji vodi sadistički upravnik, Arman Dorleak. U zamenu za ubeđivanje Mersedes da je Dantes pogubljen zbog izdaje i da ona treba da nađe utehu u Fernandu, Vilfor je naterao Fernanda da ubije njegovog oca.

Šest godina kasnije, Dantes je u svojoj ćeliji zaprepašćen izbijanjem rupe na podu iz koje izranja drugi zatvorenik, opat Farija, koji je proveo u zatvoru 11 godina nakon što je odbio da kaže Napoleonu gde se nalazi blago porodice Spada. Farija je kopao tunel za bekstvo, ali kada je otkrio da se našao u Dantesovoj ćeliji, shvata da je kopao u pogrešnom pravcu. U zamenu za Dantesovu pomoć u kopanju novog tunela, Farija ga obrazuje u širokom spektru akademskih i borilačkih disciplina. Farija biva smrtno povređen u tunelu, ali pre smrti daje Dantesu mapu do blaga i preklinje ga da ga koristi samo za dobro. Dantes beži iz zatvora nakon što je zauzeo Farijino mesto u vreći za samrtnika, i nakon što je bačen u more, tokom čega je povukao Dorleaka sa sobom i udavio ga.

Našavši se na obali, Dantes nailazi na grupu pirata koji se spremaju da pogube jednog od svojih, Jakopa. Njihov vođa, Luiđi Vampa, odlučuje da bi pravda i zabava bili bolje zadovoljeni ako bi se Dantes sukobio sa Jakopom u borbi noževima. Edmond pobeđuje, ali poštedi Jakopa, koji mu se zaklinje na doživotnu odanost. Njih dvojica rade sa piratima dok ne stignu u Marsej. Dantes saznaje od Morela, koji ga ne prepoznaje, da su Fernand i Danglar bili saučesnici u njegovoj izdaji, da je njegov otac od tuge izvršio samoubistvo, kao i da su se Fernand i Mersedes venčali ubrzo nakon što je Dantes zatvoren. Sa Farijinom mapom, on i Jakopo lociraju blago na ostrvu Montekristo. Sa svojim novootkrivenim bogatstvom i sveobuhvatnim obrazovanjem, Dantes se etablirao u pariskom društvu kao „grof Monte Kristo” sa Jakopom kao svojim slugom i zaklinje se na osvetu onima koji su se zaverili protiv njega.

Dantes se dodvorava porodici Mondego tako što inscenira kidnapovanje i spasavanje njihovog sina Albera. On namami Fernanda, Vilfora i Danglara u zamku puštajući da se provuče glasina da je locirao blago porodice Spada i da ga šalje u Marsej. Njegovi planovi rezultiraju time da Danglar bude uhvaćen na licu mesta u činu krađe, a Vilfor je prevaren da otkrije svoju ulogu u smrti svog oca; obojica su uhapšeni. Fernand je doveden do finansijske propasti kad Dantes obezbedi da njegovi kockarski dugovi dođu na naplatu. Iako se njegov izgled dramatično promenio, Mersedes prepoznaje Edmonda. Na kraju, ona ga omekšava i oni obnavljaju svoju vezu. Dok se Fernand sprema da pobegne iz zemlje, Mersedes otkriva da je jedini razlog zašto se udala za njega bio taj što je bila trudna sa Alberom, koji je zapravo Dantesov sin.

Dantes pravi zasedu za Fernanda u ruševinama seoskog imanja njegove porodice, navodeći ga da poveruje da je tamo sakrio svoje blago. Alber interveniše kada Dantes pokuša da ubije Fernanda, ali mu Mersedes otkriva ko mu je pravi otac. Fernand pokušava da pobegne, ali se predomisli kada shvati da nema kuda i izaziva Dantesa u borbu do smrti; Dantes pobeđuje i ubija ga.

Dantes kupuje Ifsku tvrđavu, nameravajući da je sruši, ali je umesto toga ostavlja da stoji dok se zaklinje Fariji da će svoje ogromne resurse koristiti za dobro i odlazi sa svojom novom porodicom.

Uloge[uredi | uredi izvor]

Glumac	Uloga
Džim Kavizel	Edmond Dantes
Gaj Pirs	Fernand Mondego
Ričard Haris	opat Farija
Džejms Frejn	Ž. F. Vilfor
Dagmara Dominčik	Mersedes
Luis Guzman	Jakopo
Majkl Vinkot	Arman Dorleak
Henri Kavil	Alber Mondego
Albi Vudington	Filip Danglar
Ž. B. Blan	Luiđi Vampa
Aleks Norton	Napoleon Bonaparta
Patrik Godfri	Morel
Fredi Džouns	Klarion
Helen Makrori	Valentina Vilfor
Kristofer Adamson	Moris

Reference[uredi | uredi izvor]

^ „The Count of Monte Cristo (2002)”. Box Office Mojo. Arhivirano iz originala 20. 6. 2019. g. Pristupljeno 2008-09-18. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ Khomami, Nadia (8. 3. 2017). „'It's heartbreaking': Maltese mourn collapse of Azure Window arch”. The Guardian. Arhivirano iz originala 8. 3. 2017. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Grof Monte Kristo na sajtu IMDb (jezik: engleski)

[Boxofficemojo2-1] „The Count of Monte Cristo (2002)”. Box Office Mojo. Arhivirano iz originala 20. 6. 2019. g. Pristupljeno 2008-09-18. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[guardiancollapse-2] Khomami, Nadia (8. 3. 2017). „'It's heartbreaking': Maltese mourn collapse of Azure Window arch”. The Guardian. Arhivirano iz originala 8. 3. 2017. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[1]

[2]