Grof Monte Kristo

Из Википедије, слободне енциклопедије
Louis Français-Dantès sur son rocher.jpg
Nastanak i sadržaj
Orig. naslov Le Comte de Monte-Cristo
Autor Aleksandar Dima
Zemlja Francuska
Žanr Avanturistički i istorijski roman
Izdavanje
Izdavanje 1844–1845

Grof Monte Kristo je avanturistički i istorijski roman francuskog romanopisca i filozofa Aleksandra Dime.[1] Grof Monte Kristo objavljen je 1844 godina i izdavao se u serijalima narednih godinu dana. Ovaj roman, zajedno sa Tri musketara čine najpoznatija Dimina dela.[2]

Priča je smeštena u Francuskoj, Italiji, kao i Mediteranskim ostrvima između 1815-1838 godina.[3][4] Ovaj period obuhvata niz istorijskih događaja Francuske - Burbonska restauracija, Napoleonovih Sto dana, kao i Drugu Burbonsku restauraciju. Knjiga prati istorijske događaje koje čine njen temelj, dok se sama knjiga bavi elementima nade, ljubavi, osvete, oproštaja i pravde. Grof Monte Kristo se smatra literarnim klasikom za sve uzraste.

Zaplet[уреди]

Na dan njegovog venčanja sa Mersedes, glavni protagonista knjige ,Edmond Dantes, biva (krivo) optužen za izdaju kralja Luja XVIII i bonapartističkog agenta. Uhapšen je i zatvoren bez suđenja u najzloglasnijem zatvoru Francuske - Château d'If. Budući kapetan Faraona, a sada zatvorenik, Edmond Dantes upoznaje mudrog oca Fariju. Otac Farija pravilno dedukuje krivce Edmondovog zatvoreništva: njegov zavidni partner sa Faraona - Danglar, Mersedesin rođak koji je takođe u nju zaljubljen - Fernard Mondego i sin velikog bonapartiste a burboski sudija Vilfor.

Edmond Dantes[уреди]

Edmond Dantes, mornar Faraona[уреди]

Edmond Dantes je čitaocu predstavljen u trenutku kada ima 19 godina. On tada radi kao jedan od glavnih mornara na trgovačkom brodu Faraonu. Kapetan Faraona, Lekler, je na preminuo na pučini nakon uspešno obavljenog posla. Na samrti, Lekler kao svoju poslednju želju daje Edmondu pismo koje treba da prenese njemu nepoznatom čoveku. Gospodin Morel, vlasnik kompanije Morel i sinovi kojoj Faraon pripada, po povratku u rodni grad Marselj obećava Dantesu da će postati njegov kapetan. Edmond ne može da dočeka da vidi svog oca i svoju verenicu Mersedes.

Veridba i hapšenje[уреди]

Na dan venčanja, koje se nikada nije dogodilo, Edmond Dantes biva uhapšen i odveden pred državnog tužioca Žerarda Vilfora. Krivo je optužen da je bonapartist i zatvoren bez suđenja. Kao što je rečeno, Danglar i Fernando su napravili zaveru protiv Edmonda, i napisali pismo u kom izlažu da je Edmond bonapartist i da se na svojoj poslednjoj plovidbi zaustavio na ostrvu Elba i stupio u kontakt sa Napoleonom. Tužilac Vilfor koji je ubrzo shvatio da Edmond nije krivac, obećava mu da će biti pušten iz pritvora - što se nije desilo. Na samom ispitivanju Vilforu je Edmond predao pismo koje je dobio od kapetana Leklera. Pismo je bilo adresirano na Vilforovog oca Noartjea, koji je veliki bonapartist i jedan od organizatora povratka Imperatora na vlast, što Edmond nije znao. Vilfor pod sumnjom da Edmond zna da je pismo bilo adresirano na njegovog oca, kog Vilfor mnogo ceni, zatvara Edmonda u zatvor kao bonapartističkog agenta i izdajnika. Zatvor u kom je Edmond bio smešten, poznat je kao ozloglašeni zatvor za političke zaverenike iz kog ni jedan čovek nije pobegao.

Zatvor i otac Farija[уреди]

Posle 6 godina provedenih u zatvoru, Dantes odlučuje da ne želi da živi na taj način i odluči se da oduzme sebi život izgladnjivanjem. Bacao je hranu kroz mali prozor koji je imao kroz koji je jedva ulazilo nešto svetlosti preko dana. Nakon skoro dve nedelje izgladnjivanja čuo je nekakvo grebanje i krckanje koje je dolazilo sa druge strane zida. Skoro potpuno izgladneo, Dantes ponovo počinje da jede. Nakon što je Edmond kucnuo na taj zid, grebanje je prestalo. Edmond zaključuje da je to zatvorenik sa druge strane njegovog zida koji pokušava da pobegne. On takođe kreće da grebe malter sa zida i kopa u susret svom budućem prijatelju. Nakon prokopavanja zida, Edmond upoznaje oca Fariju koga su čuvari u zatvoru smatrali ludim sveštenikom. Otac Farija i Edmond postaju veoma bliski. Farija je naučio Dantesa mnogo toga matematici, hemiji, fizici, filozofiji, jezicima, istoriji i mačevanju. Pokušavali su da prokopaju još jedan tunel ali je otac Farija preminuo pre nego što su uspeli da izađu na slobodu. Farija je bolovao od bolesti od koje je znao da će umreti i tada je pokazao Dantesu ,,čarobne kapi koje u maloj dozi mogu da spase život, a u većoj dozi da ga unište. Taj napitak će imati veliki značaj kasnije u knjizi.

Otac Farija je smatran ludim jer je čuvarima godinama nudio neverovatno velike količine novca za svoje iskupljenje. Ta količina novca je iz godine u godinu postajala sumanuto veća. Farija je ispričao Dantesu priču o zakopanom zlatu na ostrvu Monte Kristo, i rekao mu je da kad bude pobegao ode i uzme svo blago.

Bekstvo iz zatvora[уреди]

Odmah nakon smrti oca Farije, Edmond shvata da mora da pobegne te večeri inače može da se desi da čuvari primete prokopanu rupu i da ga premeste u drugi deo zatvora. Otac Farija je u svojoj ćeliji bio smešten u platnenu kesu, iz koje ga je Edmond premestio u svoju ćeliju kroz prokopani prolaz. Dantes je zamenio mesto sa ocem Farijom i čekao čuvare da ga odnesu na zatvorsko groblje, odakle je mislio da može da pobegne. Međutim, nije znao da čuvari mrtva tela zatvorenika bacaju u more zajedno sa tegom na nogama. Kada je neočekivano bačen - Edmond je vrisnuo. Plivao je do jednog obližnjeg ostrva gde je prenoćio. Te večeri je bila neverovatna oluja, te se omanj brod koji je plovio u blizini nasukao i sva posada je poginula. Edmond je iskoristio priliku i obukao se u odeću nekog od mornara i sačekao neke brod da dođe sutra da mu pomogne. Prevezao se do ostrva Monte Kristo, na kom je našao blago o kom je otac Farija pričao.

Grof u Parizu[уреди]

Nakon 9 godina, Edmond Dantes se pojavljuje kao Grof i pokušava da uđe u parisko društvo. Tu saznaje da mu je otac preminuo a da se njegova verenica Mersedes udala nakon 18 meseci njegovog zatvoreništva, za Fernanda. Misteriozan grof koji se odjednom pojavljuje u francuskom grotesknom društvu, privlači mnogo pažnje svojim bogatstvom i tajnovitim ponašanjem. Grof Monte Kristo planirano upoznaje Albera - Mersedesinog i Fernandovog sina, u Rimu. Uz razne avanture koje je Monte Kristo priredio Alberu, njih dvoje stupaju u blizak odnos. Alber je taj koji je kasnije uveo grofa u parisko društvo, i ponovo ga upoznao sa Danglarom, Vilforom i svojim ocem i majkom (Fernandom i Mersedes), ali ovog puta kao bogatog grofa. On stupa u odlične odnose sa svakim pojedinačnim svojim neprijateljem i planira osvetu.

Osveta[уреди]

Nakon što je utvrdio svoju poziciju u pariskom društvu, i udaljio se od Edmonda Dantesa, grof Monte Kristo veoma strpljivo planira i izvodi svoje osvete svim ljudima koji su znali da on trune u zatvoru nevin. Fernando je kasnije posao veliki vojni general, koji je izdao čoveka kog je trebalo da čuva, Ali-pašu Janjinskog. Nakon što ga je izdao, Fernando je prodao njegovu ćerku i ženu. Ćerka Ali-paše Janjskog, Hajdeja, kasnije biva kupljena od strane grofa Monte Krista, i postaje njegova robinja. Nakon što je ta priča izašla na videlo, Fernando se ubio da bi bar malo spasao ugled svoje porodice. Danglar, koji je postao jedan od najbogatijih ljudi Francuske i bankar, izgubio je sav svoj novac nakon što su ga uhvatili italijanski razbojnici. Grof Monte Kristo se, između ostalog, kod njega prijavio na doživotni kredit i uzeo mu dosta novca.

Grfof Monte Kristo je dao ženi državnog tužilaca, gospođi Vilfor, napitak koji je spomenjen ranije. Ona ga koristi u svrhe prebacivanja nasledstva sa Valentine (Vilforove ćerke koju je dobio sa svojom prvom ženom), na svog sina. Ona pre savega truje roditelje Valentinine preminule majke, radi prebacivanja nasledstva sa njih na Valentinu. Kasnije ona truje Valentinu, koju Monte Kristo spašava, ali krišom. Nakon što sazna za dela svoje žene, Vilfor tera svoju ženu na samoubistvo. Gospođa Vilfor je ubila sebe i svog sina. Vilfor je ostao bez cele porodice i poludeo je.

Mersedes se, nakon ubistva njenog muža preselila u Marselj, u kuću gde je živeo Edmondov otac. Njen sin Alber otišao je u Afriku u rat da brani ime svoje porodice. Grof Monte Kristo je svakom od neprijatelja na kraju pokazao svoje pravo lice, lice nevino zatvorenog devetnaestogodišnjaka koji je nekada bio srećan. Na kraju romana, grof Monte Kristo koji je smatrao da nikad više neće voleri, je ušao u ljubavni odnos sa svojom robinjom Hajdejom, koja ga je celi život volela.

Reference[уреди]

  1. Schopp, Claude, Genius of Life, p. 325
  2. Alexandre Dumas, The Count of Monte Cristo 2004, Barnes & Noble Books, New York. ISBN 978-1-59308-333-5. p. xxv (TCMC)
  3. Etat civil du Comte de Monte-Cristo in Causeries, chapter IX (1857). See also the introduction of the Pléiade edition of Le comte de Monte-Cristo (1981)
  4. Le Diamant et la Vengeance in Mémoires tirés des Archives de la Police de Paris, vol. 5, chapter LXXIV, p. 197

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]