Gucci Mane

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Гучи Мејн)
Guči Mejn
Guči Mejn 2017.
Lični podaci
Puno imeRadrik Delantik Dejvis
Datum rođenja(1980-02-12)12. februar 1980. (44 god.)
Mesto rođenjaBesemer, Alabama, SAD
Muzički rad
Aktivni period2001—danas
Žanrhip hop, trep
Izdavačke kuće1017 Records

Radrik Delantik Dejvis (engl. Radric Delantic Davis; Atalanta, 12. febrauar 1980),[1] poznatiji pod svojim umetničkim imenom Guči Mejn (engl. Gucci Mane), američki je reper. Pomagao je pionirima hip hop podžanra poznatijeg kao trep, zajedno sa reperima T.I. i Jang Džizi, posebno u 2000-ima i 2010-ima. Guči Mejn je 2005. debitovao sa albumom koji nosi naziv Trap House, nakon čega su usledili drugi i treći albumi Hard to Kill i Trap-A-Thon 2006. Njegov četvrti album, Back to the Trap House, objavljen je 2007. godine.

Nakon objave kritički i komercijalno uspešnog mikstejpa 2009. godine, Guči Mejn je objavio svoj šesti studijski album, The State vs. Radric Davis, svoj prvi zlatno sertifikovani album. Nakon vremena provedenog u zatvoru između 2014. i 2016. godine, ponovno se pojavio sa nekoliko novih maloprodajnih projekata, uključujući Everybody Looking (2016), koji je prepušten kritičkim pohvalama. Saradnja iz 2016. sa Rei Sremurdom, pod nazivom "Black Beatles", mu je donela prvi singl broj jedan na američkoj listi Bilbord hot 100. Od tada je objavio brojne albume; njegov najnoviji Woptober II objavljen je 18. oktobra 2019.[2]

Guči Mejn je tokom svoje karijere objavio 13 studijskih albuma i preko 71 mikstejpova. 2007. godine osnovao je vlastiti label 1017 Records. Sarađivao je sa umetnicima poput Drejka, Lil Vejna, Kris Brauna, Selene Gomez, Maraja Keri i Marlin Mansona. Njegova plodna mikstejp izdanja i dugogodišnje prisustvo inovatora trepa na muzičkoj sceni u Atlanti, uspostavili su ga kao glavni uticaj na mlađe atlantske repere poput Jang Taga, Migosa, Rič Homi Kuana, 21 Savidža i Lil Jahtija, on je nazvan "avatarom Istočne Atlante" i "najuticajnijim podzemnim reperom u poslednjoj deceniji".[3][4]

Raniji život[uredi | uredi izvor]

Odrastanje: 1980–1993[uredi | uredi izvor]

Radrik Delantik Dejvis rođen je 12. februara 1980. u Besemeru, Alabama, od oca Ralfa Everet Dudlija (rođen 23. avgusta 1955) i Viki Džin Dejvis (rođenom 1955). Porodica Dejvis imala je snažnu vojnu pozadinu. Njegov deda po ocu Džejms Dudli stariji, služio je u vojsci dvanaest godina tokom Drugog svetskog rata kao kuvar, a njegov deda po majci, Valter Li Dejvis, služio je na Tihom okeanu tokom Drugog svetskog rata, i u USS Južna Dakota. Dejvisov otac je takođe služio u vojsci, boravio je u Koreji dve godine.[5]

Dejvisovi roditelji upoznali su se 1978. godine; Dejvisova majka imala je sina iz druge veze, Viktora Dejvisa. Kad se Dejvis rodio, njegov otac je bio u bekstvu od policije zbog trgovine kokainom i heroinom, pobegao je u Detroit, Mičigen. Dejvisov otac nije bio prisutan da potpiše izvod iz matične knjige rođenih, pa je Dejvis dobio prezime majke.[5]

Tokom odrastanja, Dejvisa je odgajala njegova baka po ocu dok je njegova majka pohađala fakultet da bi stekla zvanje. Dejvisova majka bila je učiteljica koja ga je u mladosti naučila da čita, a većinu svog vremena je provodila prepričavajući mu spise iz Biblije. Dejvisova prva škola bila je Jonesboro, gde je pohađao vrtić i prvih nekoliko razreda osnovne škole. Njegov stariji polubrat Viktor ga je uveo u hip hop kada je imao šest godina, vodio ga je na koncerte Run-DMC, Beastie Boys-a i ElEl Kul Dži.[5]

Karijera[uredi | uredi izvor]

2005–2006: Trap House i Hard to Kill[uredi | uredi izvor]

2005. godine, Dejvis je izdao svoj nezavisni debitantski album pod nazivom Trap House, na kojem se nalazi singl "Icy" sa Jang Džizijem. Sporovi oko prava na ovaj singl izazvali su razdor između dvoje izvođača. Trap House smatran je uspehom nezavisnog umetnika. Album se našao u top 20 lestvice Bilbord RnB / Hip-Hop albuma i sleteo na prvo mesto na lestvici Bilbord Hitsikers albuma. Nastupi gosta uključuju Bun B, Kiler Majk, Lil Skrapi, Džodi Briz i Khujo iz Godi Mob-a. Hard to Kill usledio je 2006. godine. Uključio je hit singl "Freaky Gurl", koji je dostigao 12. mesto na Hot Rap numerama, broj 19 na Hot RnB / Hip-Hop pesmama, i na broju 62 na Bilbord Hot 100. Snimio je i video zapise za numere "Street Nigazzz" i "Pillz".[6]

2007–2010: Mikstejpovi, Back to the Trap House, The State vs. Radric Davis[uredi | uredi izvor]

Zvanični remiks "Freaky Gurl" na kom se nalaze Ludakris i Lil 'Kim uvršten je na njegov komercijalni debitantski album "Back to the Trap House" iz 2007. godine. Guči Mejn se pojavio u filmu OJ da Đusmena "Make Tha Trap Say Aye" i započeo je rad na raznim mikstejpovima. Nakon uspeha svojg mikstejpa Bird Money and Writing on the Wall, Guči Mejn je potpisao za Varner Bros. Rekords u maju 2009. godine.[7]

Pojavio se na remiksima pesama kao što su "Boom Boom Pow" grupe The Black Eyed Peas, "Obsessed" od Maraja Keri i "5 Star Chick" od Jo Goti-ja, a gostovao je i na Mariovom "Break Up". Ukupno je nastupio na 17 gostovanja u 2009. Drugi studijski album Guči Mejna, The State vs. Radric Davis, objavio je Varner Bros. Rekords 8. decembra 2009. Njegov prvi singl, "Wasted", na kojem se nalazi Plies, prvobitno je Guči Mejnov 2009. mikstejp pod nazivom Guccimania. On je dostigao 36. mesto na Hot 100, broj 3 na Hot RnB / Hip-Hop pesmama, i broj 3 na Rap Songs-u, što ga čini Guči Mejnovim najuspešnijim singlom do sada. Drugi singl bio je "Spotlight" sa Ašerom. Treći singl bio je "Lemonade". Četvrti singl bio je "Bingo", na kojem su učestvovali Vaka Floka Flejm i Soldža Boj 2. oktobra 2009, Guči Mejn se našao na broju 6 na MTV-ovoj listi najhot MC-a[7]

2010–2012: The Appeal: Georgia's Most Wanted i drugi projekti[uredi | uredi izvor]

Nakon puštanja iz zatvora, Guči Mejn je izjavio da će započeti ili promeniti naziv etikete iz So Icey Entertainment u 1017 Brick Squad Records. The Appeal: Georgia's Most Wanted, objavljen je 28. septembra 2010. Prvi singl iz ovog izdanja bio je "Gucci Time"[8], producirao i predstavio Sviz Bitz. Premijerno je predstavljen na MajSpejs stranici Guči Mejna 6. avgusta, a američkim gradskim radio stanicama objavljen je 24. avgusta 2010.[9]

Guči Mejn je 18. marta 2011. objavio svoj deseti EP, The Return of Mr. Zone 6, koji je uglavnom producirao Dram Boi. Debitovao je na 18. mestu Bilbord 200, a njegov je najviši EP na lestvici. Album je takođe predstavljen na na mestu # 2 na tabeli Rap albumi i # 8 na RnB / Hip-Hop album listi. Takođe je objavio kolaboracijski album sa Vaka Floka Flejmom pod nazivom Ferrari Boyz 5. avgusta, prvi album Guči Mejna u saradnji. Njegov prvi singl bio je "She Be Puttin On" na kome je osvanuo natpis Brick Squad labelmate Slim Dunkin. Ferrari Boyz je debitovao na # 21 na Bilbord 200. Guči Mejn je 13. decembra objavio još jedan album sa kolaboracijom, ovaj put sa reperom V-Nasti-jem, nazvan BAYTL, prvi singl albuma je "Whip Appeal" na kojem se nalazi PiTuDiElej.[10]

Tri dana nakon puštanja BAYTL-a, dok je putovao u video snimku "Push Ups", Slim Dankin koji je predstavljen u pesmi, upucan je i ubijen nakon svađe u studiju u Atlanti. Guči Mejn je 5. februara 2012. objavio svoj Trap Back mikstejp. Na njemu se pojavljuju gostovanja Jo Goti-ja, Roko-a, Vaka Floka Flejma, Džejdakis, 2 Čeinza i Fjučra, poslednja tri se pojavljuju na trećem studijskom albumu Džiizi (koji je uklonio "Jang" iz svog imena) Thug Motivation 103: Hustlerz Ambition. Prvi singl bio je naslovna numera mikstejpa. Snimljeni su muzički spotovi za pesme "Quiet", "Face Card", "In Love With a White Girl" sa Jo Gotijem, "Chicken Room" sa Rokom, naslovnu numeru, i "Sometimes" sa Fjučrom. Trap Back dočekao je pozitivne kritike, ocenjujući 7.8 od strane kompanije Pitchfork Media, a 7.5 od AllHipHop-a, i „L“ iz XXL-a.[11][12][13]

Guči Mejn 2010.

25. maja 2012, Guči Mejn je objavio još jedan mikstejp, I'm Up. Objavljeni su muzički spotovi za pesme "Supa Cocky", "Kansas" sa Džim Džonsom, "Wish You Would" sa Vers Simondsom i "Too Damn Sexy" sa Džeremaj-om. Guči Mejn objavio je još jedan mikstejp, Trap God, 17. oktobra 2012. Mikstejp je između ostalog uključivao i funkcije pridružene kompanije Brick Squad od Vaka Floka Flejma i česte saradnike Rik Rosa, Fjučra, Mik Mila i Brdmana. 13. septembra 2012, pojavio se na mikstejpu Vaka Floka Flejma Salute Me Or Shoot Me 4 na dve numere.

2013: Trap House III i The State vs. Radric Davis II: The Caged Bird Sings[uredi | uredi izvor]

12. februara 2013, Guči Mejn je objavio svoj mikstejp Trap God 2. Do kraja marta Guči Mejn objavio je još tri mikstejpa - Free Bricks 2 sa Jang Skuterom, Trap Back 2 i EastAtlantaMemphis sa Jang Dolfom. Guči Mejn je objavio u februaru 2013. godine da će objaviti novi studijski album pod nazivom Trap House III, treći deo svoje serije Trap House. Objavljen je 21. maja 2013. Dana 31. maja 2013, Guči Mejn je takođe objavio da će kasnije tokom godine izdati novi album pod nazivom Mr. GuWop, na kojem će se naći lični prijatelj i izvođač industrijskog rok izvođača Marilin Manson, koji mu je takođe pomogao da bi dao oblik zvuku i muzičkom pravcu albuma. Guči Mejn je 5. juna 2013. objavio da će 1017 Brick Squad izdati svoj prvi kompilacijski album Big Money Talk 2013. godine.[14]

7. septembra 2013, razni pripadnici 1017 Brick Squad-a i Brick Squad Monopoly trgovali su snimcima napred i nazad na Tviteru, uključujući i Guči Mejna, Vaka Floka Flejma, Frenči, Voh Da Kid i OJ da Đusmen-a. Guči Mejn bi nastavio da govori "jebeni brick odred" i optužio svoju bivšu menadžericu, majku Vaka Floka Flejma, da je krala novac od OJ da Đusmena i Frenč Montane. Frenč je takođe Guči Mejna optužio za plaćanje advokata Jang Vita, optuženog za ubistvo bivšeg umetnika iz 1017 Brick Squad, Slim Dankina, što je Guči Mejn negirao. Frenči je sutradan objavio dis na Guči Mejna. Tokom sledećih dana otkriveno je da OJ da Đusman, Jang Dolf, Frenči i Voh Da Kid više nisu, ili u nekim slučajevima nikada nisu, potpisani u evidencijama 1017 Brick Squad Records kao njihovi artisti. Takođe je otkrio da je 1017 Brick Squad izgubio ugovor o distribuciji Atlantic Records-a, a izadvačka kuća je mogla biti raspuštena.[15][16]

Guči Mejn je 9. septembra 2013. na Tviteru objavio da je voljan prodati ugovore za snimanje onih koje je smatrao svojim glavnim izvođačima: Vaka Floka Flejm, Jang Skuter i Jang Tag. Tokom Tviter tirade otpustio je mnoge repere i producente kao što su Niki Minaž, Plies, Drake, Roko, Polov da Don, 2 Čeinz, Rik Ros, Džiizi, TI, Jo Goti, Frenči, Mafija 808, Vaka Floka Flejm i Tajgu. Sledećeg dana objavio je novi singl "Stealing", u kome se pojavljuje OJ da Đusmen i producent Zejtoven. Na pesmi je disovao T.I., Džiizi-ja i Jo Goti-ja. Te noći je objavio i Diary of a Trap God. Nakon puštanja mikstejpa njegovi tvitovi su prestali, a on je tvrdio da je njegov bivši račun hakovao njegov bivši menadžer Kouč Kej za 5000 dolara. Nakon toga izbrisao je sve sporne tvitove, a par sati kasnije izbrisao je i svoj Tviter nalog.[17]

22. septembra 2013, Guči Mejn je priznao da je kačio tvitove i tvrdio je da se u to vreme konzumirao kodein. Izvinio se fanovima, porodici i članovima muzičke industrije koje je uvredio. Guči Mejn je takođe rekao da će odlaziti na rehabilitaciju, dok se nalazi u zatvoru zbog svoje puške. Planovi za izdavanje njegovog albuma Mr. GuWop bili su ukinuti na neodređeno vreme, a Guči će objaviti svoj deseti studijski album, The State vs. Radric Davis II: The Caged Bird Sings, na Božić 2013. godine.

2014–2016: Projekti realizovani tokom boravka u zatvoru[uredi | uredi izvor]

Guči Mejn objavio je svoju prvu muziku u 2014. 20. aprila, besplatni kolaborativni mikstejp sa Jang Tagom pod nazivom Young Thugga Mane La Flare. Kasnije je objavio još jedan kolaborativni projekat sa 1017 BrickSquad izvođačima, Brick Factory Vol. 1, 24. maja, a istog dana objavio je tri digitalna albuma, The Purple Album (sa Jang Tagom), The Green Album (sa Migosima) i The White Album (sa Pivi Longvej), kolektivno poznat pod nazivom World War 3D . Njegov osmi digitalni album, Trap House 4, objavljen je 4. jula 2014. Album sadrži gostovanja Čif Kifa, Jang Skutera-a, K Kampa i Freda Santane.[18]

17. jula 2014. objavio je kolaborativni album sa Jang Dolf-om i Pivi Longvej-om (koji su nazvani Felix Brothers) pod nazivom Felix Brothers. Guči Mejn je 22. jula 2014. objavio da će objaviti novi album pod nazivom The Oddfather, istog dana kada će se vratiti na sud, 28. jula 2014. Guči je 15. avgusta 2014. objavio svoj deseti digitalni album, Gucci Vs Guwop. Guči je objavio je prateći digitalni album na mikstejp Brick Factory Vol. 1, Brick Factory Vol. 2, 3. septembra, Guči je 13. septembra objavio besplatni mikstejp nazvan The Return of Mr. Perfect, praćenje njegovog mikstejp-a Mr. Perfect. Nakon septembarskih izdanja počeo je promovirati Trap God 3, koji je objavljen 17. oktobra 2014. godine, i postao je prvi na lestvici tokom zatvorske kazne. Guči Mejn i Čif Kif su 31. oktobra 2014. objavili kolaboracionalni mikstejp pod nazivom Big Gucci Sosa.[19]

Na Božić, Guči je objavio je svoj 13. mikstejp, East Atlanta Santa, u kojem su učestvovali umetnici poput Rauri, Šavti Lo i OJ da Juiceman. Prekoračio je godinu udružujući se sa producentom Honorable C Note za božićnoi mikstejp izdanje pod nazivom C-Note Vs. Gucci, kompilacija starih kolaboracija. 2014. je objavio više od dvanaest projekata, a iz zatvora je zaradio preko 1.300.000 dolara.[20]

Guči je objavio svoj 14. mikstejp 3. januara 2015, 1017 Mafia: Incarcerated. Na svoj rođendan, 12. februara 2015, objavio je treći deo svoje serije Brick Factory series, Brick Factory 3. Ubrzo nakon toga, 18. februara 2015, Guči je objavio iznenađujući EP pod nazivom Views From Zone 6. Naslov je igra reči zbog nadolazećeg albuma od Drejka Drake Views From The 6. Guči je treći put izdao trostruki digitalni album 20. marta 2015: Breakfast, Lunch and Dinner. Uključuje goste poput AjLavMakonen, Vaka Floka Flejma, Čif Kifa, Rič d kida, Andi Milonakis-a i drugih. Četiri dana kasnije Guči je objavio prateći EP pod nazivom Dessert, koji sadrži produkciju Majk Vil Mejd It-a i Honorable C-Note-a[21]

Guči je 6. aprila 2015. objavio poslednju deo Trap House kompilacije, Trap House 5 (The Last Chapter), prvi deo od 5 koji je objavljen kao mikstejp. Produkcijom su upravljali Majk Vil Mejd It, Zejtoven i Honorable C-Note, a imali su i gostovanja od Jang Taga, Pivi Longvej-a i Čif Kifa-a. 20. maja 2015. godine, objavio je svoj deseti projekat te godine, King Gucci, sa gostovanjima Feti Vap-a, Migosa, Pivi Longveja i Rif Raf-a i produkcijom Čif Kif-a, TM88, Metro Bumin-a i Zejtoven-a. 25. decembra 2015. godine Guči je objavio miksetejp pod nazivom East Atlanta Santa 2.[22]

26. aprila 2016, objavio je kompilacijski album sa 36 pesama na iTunes koji se sastojao od njegovih projekata Breakfast, Lunch, Dinner, i Dessert projekat nazvan Meal Ticket..[23]

2016–do danas: Izlazak iz zatvora, Everybody Looking, The Return of East Atlanta Santa, Mr. Davis & Evil Genius[uredi | uredi izvor]

26. maja 2016. Guči je pušten iz zatvora pet meseci ranije: presudilo je to, da pet meseci koje je proveo u zatvoru čekajući na suđenje, još uvek nije oduzeto iz kazne, do tog trenutka. Sledećeg dana, objavio je prvi singl u okviru svog novog ugovora sa Atlantic Records, "First Day Out Tha Feds". 3. juna 2016, se pojavio na "Champions", prvom singlu GUD Mjuzik Cruel Winter albuma. [traži se izvor] Guči je 17. juna 2016. napravio svoj prvi nastup otkako je pušten iz zatvora u Elan Mansion, klubu iZ Atlante. 25. juna 2016. objavio je svoj deveti studijski album i prvi od izlaska iz zatvora, Everybody Looking, koji je objavljen 22. jula 2016. Dan kasnije predvodio je koncert "Gucci & Friends" u Teatru Foks u Atlanti; nastupali su još i Feti Vap, 2 Čeinz, Fjučr i Drejk.[24]

Nakon puštanja iz zatvora, Guči Mane postao predmet teorije internetske zavere koja je izjavila da je klon "pravog" Guči Mejna, navodeći reperov nov fizički izgled, blagu promenu u glasu i njegov prelazak na zdraviji način života. Guči je negirao da je klon i zabavljao se teorijom na Instagramu.[25]

U septembru 2016. Guči je sarađivao sa Rea Sremurdom na singlu "Black Beatles", koji je u novembru 2016. dostigao broj jedan na Bilbord Hot 100, prvom singlu Guči Mejna na toj poziciji. Bilbord je pesmu opisao kao "neočekivanu komercijalnu najvišu tačku za Gučija", jer je 7 nedelja zaredom, sve do januara 2017. bio na Bilbord Hot 100.

Woptober je objavio 14. oktobra 2016, a objavio je sporedni projekat pod nazivom Free Bricks 2 with Future.[26]

Njegov deseti studijski album, "The Return of East Atlanta Santa", objavljen je 16. decembra 2016. godine.

26. maja 2017. godine, Guči je objavio Droptopwop, kolaborativni mikstejp sa Metro Buminom. Mikstejp sa 10 numera na kojem se nalaze i Rik Ros, Ofset, Jang Dolf i 2 Čeinz.

Guči je u avgustu 2017. godine objavio svoj jedanaesti studijski album, Mr. Davis. Album je objavljen 13. oktobra 2017. Uključuje i "I Get the Bag" sa Migosima, koja je dostigla 11. mesto na Bilbord Hot 100, njegovom najuspešnijem singlu do sada kao solo izvođač.

Dva meseca kasnije, objavio je svoj dvanaesti studijski album El Gato: The Human Glacier, koji je u potpunosti producirao Southside. Nedelju dana nakon objavljivanja, na sličan način najavama prethodnih projekata, Guči je objavio svoj trinaesti album, Evil Genius, objavljen 7. decembra 2018.[27][28][29]

Novoformirana grupa prvi put se okupila na Coachella 2019. Priča se da novoformirana grupa Guči Geng, u koju su uključeni Guči Mejn, Lil Pamp i Smoukprp, radi na nadolazećem zajedničkom projektu.

Lični život[uredi | uredi izvor]

Dejvis je oženio Keišu Ka'oir u Majamiju 17. oktobra 2017. Ona je osnivač je i vlasnik kompanija Ka'oir Cosmetics i Ka'oir Fitness. Venčanje je platio BET koji je producirao prateću 10-segmentnu TV seriju, The Mane Event, prikazujući pripreme za venčanje i ceremoniju. Dejvis je zaprosio Ka'oiri nakon nastupa na košarkaškoj utakmici Atlanta Hawks-a.[30]

U septembru 2017. Dejvis je objavio svoju autobiografiju, The Autobiography of Gucci Mane. Knjiga je napisana za vreme Dejvisovog boravka u zatvoru i autorizovana je od strane Nil Martinez-Belkin, bivši urednik časopisa XXL. U nedeljama pre objave, Dejvis je objavio trejler za knjigu koji se sastojao od kratke montaže u režiji videografa Kam Kirka. Autobiografija Guči Mejna postala je bestseler Njujork Tajms-a. Njujorker je rekao da se knjiga „čita kao skup beleški koje pokušavaju da nametnu centralni poredak njegovoj životnoj priči“.[31]

Dejvis je u autobiografiji otkrio da ima sina rođenog 2007. godine za koga on nije znao do 2016. godine.

Diskografija[uredi | uredi izvor]

Albumi

Kolaboracioni albumi

Filmografija[uredi | uredi izvor]

Godina Film Uloga
2007 No Pad No Pencil Guči Mejn
Gucci Mane – Glockumentary DVD
2008 Gucci Mane – Who Framed Radric Davis (DVD)
Hood Affairs – Trap-A-Holic: (Gucci Mane Edition)
2009 Hood Affairs – Gucci Mane – Trap-A-Holic 2 DVD
The Come Up DVD 20 (Gucci Mane Edition)
Money Mafia: Gucci Mane (Street Classic Edition)
2010 Hood Affairs: Gucci Mane – 1017 Brick Squad aka Trap-A-Holic 3 DVD
The Raw Report Presents: Gucci Mane "King of Diamonds DVD"
Gucci Mane x Raw Report – Documentary
Gucci Gone Bonkers DVD
Gucci 3D DVD
2011 Gucci Mane In Wonderland
2012 My Come Up
Birds of a Feather
Spring Breakers Arči
2013 Gucci Mane – The Lost Footage Guči Mejn
2015 The Spot

Nagrade i nominacije[uredi | uredi izvor]

BET nagrade[uredi | uredi izvor]

Godina Nominacija Nagrada Postignuće Ref.
2017 "Black Beatles" (sa Rei Sremurd) Nagrada po izboru gledalaca Nominovan [32]
"Party" (sa Kris Braun i Ašer) Nominovan
Najbolja kolaboracija Nominovan

BET hip-hop nagrade[uredi | uredi izvor]

Godina Nominacija Nagrada Postignuće
2017 "Black Beatles" (sa Rei Sremurd) Najbolja kolaboracija Nominovan
Droptopwop Najbolja saradnja Nominovan
Najbolji mikstejp Nominovan

Grammy nagrade[uredi | uredi izvor]

Godina Nominacija Nagrada Postignuće Ref.
2020 "Exactly How I Feel" (sa Lizo) Najbolja RnB izvedba Na čekanju [33]

MTV nagrada za muzički video[uredi | uredi izvor]

Godina Nominacija Nagrada Postignuće Ref.
2017 "Down" (sa Fift Harmoni) Najbolji POP video Osvojeno [34]
Najbolja koreografija Nominovan
Pesma leta Nominovan

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Gucci Mane | Biography, Albums, Streaming Links”. AllMusic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-20. 
  2. ^ „Stream Gucci Mane's Album 'Woptober II'”. Rap-Up (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-20. 
  3. ^ Sanneh, Kelefa (avgust 2016). „The Reinvention of Gucci Mane”. The New Yorker (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-20. 
  4. ^ Drake, David (2015-03-19). „History vs. Radric Davis: Why Gucci Mane Is the Most Influential Rapper of the Last Decade”. Vice (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-20. 
  5. ^ a b v Mane 2017, str. 6 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFMane2017 (help)
  6. ^ „- YouTube”. YouTube. 
  7. ^ a b „Gucci Mane Signs New Deal With Warner”. Rap Basement (na jeziku: engleski). 2009-05-13. Arhivirano iz originala 14. 05. 2009. g. Pristupljeno 2020-05-20. 
  8. ^ Mane, Gucci (2010T09:50). „Its Gucci Time! Stay tuned #GAsmostwanted”. @gucci1017 (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-20.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  9. ^ „Urban/UAC Future Releases | R&B, Hip Hop, Release Schedule and Street Dates | ...”. All Access (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-20. 
  10. ^ „Whip Appeal (feat. P2theLA) - Single by Gucci Mane & V-Nasty”. Apple Music (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-20. 
  11. ^ „Gucci Mane: Trap Back”. Pitchfork (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-20. 
  12. ^ https://web.archive.org/web/20190809200454/https://allhiphop.com/features/mixtape-review-gucci-mane-s-trap-back-QEOw4_yxuEmV7ZPrUGb5Lg/. Arhivirano iz originala 09. 08. 2019. g.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  13. ^ Staff, X. X. L. (9. 2. 2012). „Gucci Mane, Trap Back - XXL”. XXL Mag (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-20. 
  14. ^ „Gucci Mane Speaks On Who Owns Brick Squad, Waka Flocka & Compilation Album”. HotNewHipHop (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-20. 
  15. ^ Diep, Eric (9. 9. 2013). „Gucci Mane Is Dropped From Atlantic Records - XXL”. XXL Mag (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-20. 
  16. ^ C.M, Emmanuel (9. 9. 2013). „A Timeline Of Gucci Mane's Twitter Rant - XXL”. XXL Mag (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-20. 
  17. ^ C.M, Emmanuel (11. 9. 2013). „Gucci Mane Just Deleted His Twitter Page - XXL”. XXL Mag (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-20. 
  18. ^ „Get millions of songs. All ad-free.”. Apple Music (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 11. 11. 2020. g. Pristupljeno 2020-05-20. 
  19. ^ „Get millions of songs. All ad-free.”. Apple Music (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 21. 11. 2020. g. Pristupljeno 2020-05-20. 
  20. ^ „But really, How Much is Gucci Mane Worth?”. The Squander (na jeziku: engleski). 2017-12-22. Pristupljeno 2020-05-20. 
  21. ^ „East Atlanta Santa 2 by Gucci Mane”. Apple Music (na jeziku: engleski). 24. 3. 2015. Pristupljeno 2020-05-20. 
  22. ^ „East Atlanta Santa 2 by Gucci Mane”. Apple Music (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 29. 10. 2019. g. Pristupljeno 2020-05-20. 
  23. ^ „Gucci Mane Drops 36-Track Album 'Meal Ticket'”. Karen Civil (na jeziku: engleski). 2016-04-29. Arhivirano iz originala 02. 05. 2016. g. Pristupljeno 2020-05-20. 
  24. ^ „Gucci Mane review – Drake and Fetty Wap join rapper in fresh start after prison”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2016-07-23. Pristupljeno 2020-05-20. 
  25. ^ „Gucci Mane Addressed A Conspiracy Theory That He Is A Government Clone”. The FADER (na jeziku: engleski). 23. 6. 2016. Pristupljeno 2020-05-20. 
  26. ^ „Stream Gucci Mane & Future's "Free Bricks 2 (Zone 6 Edition)" Project”. HotNewHipHop (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-20. 
  27. ^ „Gucci Mane Announces Yet Another Album Dropping Soon”. Complex (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-20. 
  28. ^ Mane, Gucci (2017T10:21). „Next solo album #TheEvilGeniuspic.twitter.com/tdapkENTtO”. @gucci1017 (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-20.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  29. ^ „Gucci Mane Shares Release Date and Track List for 'Evil Genius'”. Billboard. 
  30. ^ „Gucci Mane Speaks On "Spring Breakers" & Falling Asleep For Sex Scene”. HotNewHipHop (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-20. 
  31. ^ Backman, Melvin (17. 11. 2017). „"The Autobiography of Gucci Mane" and the Struggle to Be Seen”. The New Yorker (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-20. 
  32. ^ „Beyoncé and Bruno Mars lead 2017 BET Awards nominations”. Channel (na jeziku: engleski). 2017-05-15. Pristupljeno 2020-05-20. 
  33. ^ The Recording Academy (na jeziku: engleski), 2020-05-05, Pristupljeno 2020-05-20 
  34. ^ Kim, Michelle (25. 7. 2017). „MTV VMAs 2017: The Full Nominations List”. Pitchfork (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-20. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Gucci_Mane&oldid=27412932”