Daljinomer

Stetostopski daljinomer

Daljinomer je uređaj dizajniran za određivanje udaljenosti od posmatrača do objekta. Koristi se u geodeziji, za fokusiranje kod fotografisanja, u nišanima oružja, sistema za bombardovanje itd.

Vrste daljinomera

Uređaji za daljinomer su podeljeni na aktivne i pasivne:

Aktivni:

• zvučni daljinomer;
• svetlosni daljinomer;
• laserski daljinomer;
• radio daljinomer;
• drugi dizajni;

Pasivni:

• daljinomeri koji koriste optičku paralaksu (npr. daljinomerna kamera);
• daljinomeri koji koriste podudaranje objekta sa nekim šablonom (nitni daljinomer, itd.);
• drugi dizajni.

Princip rada

Uređaj i princip rada optičkog daljinomera

Princip rada optičkog daljinomera

Princip rada daljinomera aktivnog tipa je merenje vremena koje je potrebno da signal koji šalje daljinomer pređe rastojanje do objekta i nazad. Pretpostavlja se da je brzina prostiranja signala (brzina svetlosti ili zvuka) poznata.

Merenje udaljenosti pomoću daljinomera pasivnog tipa zasniva se na određivanju visine ℎ jednakokrakog trougla ABC, na primer na poznatoj strani AB=l (osnova) i suprotni oštar ugao beta (tzv. ugao paralakse). Jedna od količina l ili beta je obično konstanta, a druga je promenljiva (merena). Po ovom osnovu razlikuju se daljinomeri sa konstantnim uglom i daljinomeri sa konstantnom bazom. AB=l — rastojanje između sočiva daljinomera (osnova daljinomera)

C - objekat do kojeg želite da odredite rastojanje ℎ

h je rastojanje između daljinomera i objekta posmatranja

Artiljerijski daljinomer

Krajem 1860-ih, ruski oficir i vojni inženjer Vasilij Fomič Petruševski izumeo je prvi u svetu, uređaj za tačno određivanje udaljenosti do cilja, koji je korišćen u obalskoj artiljeriji. 1868. obalski artiljerijski daljinomer Petruševskog je uspešno testiran na baterijama u Kronštatu. Daljinomeri Petruševskog značajno su poboljšali kvalitet vatre obalske artiljerije.

Izvori