Deziderije

Deziderije
Lični podaci
Mesto rođenja	Breša,
Datum smrti	786.
Mesto smrti	Lijež,
Porodica
Supružnik	Ansa, Queen of the Lombards
Potomstvo	Anselperga, Adelperga, Liutperga, Desiderata of the Lombards, Adalgis
Prethodnik	Aistulf
Naslednik	Karlo Veliki

Deziderije (franc. Didier, ital. Desiderioin; 28. decembar 756 – 6. juni 774), je bio poslednji kralj Langobarda, koji je uglavnom poznat zbog svoje veze sa Karlom Velikim, koji se oženio njegovom kćerkom i osvojio njegovo kraljevstvo.

Kralj Deziderije

Deziderije je na početku bio kraljev oficir. Kralj Aistulf ga je učinio vojvodom Istre i Toskane, a postao je krlja nakon Austalfove smrti 756. U to vreme, Aistulfov prethodnik je prekinuo svoj život u manastiru Monte Kasino i pokušao je da povrati kraljevstvo. Da bi uspostavio svoju vlast, Deziderije je pozvao je u pomoć papu Stefana II i franačkog kralja Pipina. Naročito je nameravao da vodi mirnodopske odnose sa kućom Karolinga. Tada je u franačkoj državi opredeljenje prema Langobardima bilo dvojako. Posle pomoći pape i franačkog dvora, Rahis je morao po drugi put da napusti tron, da bi se 28. decembra Deziderije krunisao novim, ujedno i poslednjim kraljem Langobarda.

Papu Stefana je nasledio papa Pavle I nakon čega je Deziderije prekršio obećanje koje je dao ranijem papi i franačkom kralju i pokrenuo svoju vojsku prema Pantapolisu i Spolentu, a pored toga, pod optužbom da su mu okolne vojvode nelojalne, napao i njih i zavladao vojvodstvom Beneventa i Spolenta. Papa Jovan mu je pisao da vodi računa o papskim gradovima posle čega je Deziderije odlučio da objavi dokument kojima pomenute gradove ponovo stavlja pod papski protektorat i da će štititi te gradove kao kralj Langobarda.

Situacija se za Deziderija drastično pogoršala 768. godine kada je kralj Pipin umro, ostavljajući presto svojim sinovima Karlu i Karlomanu, čija je majka Bertrada vodila miroljubivu politiku prema Langobardima. Tada je Deziderije krenuo da dinastičkim vezama učvrsti svoju vlast. Svoju drugu ćerku Dezideratu je dao Karlu Velikom za ženu 770. godine. Takođe je učvrstio i svoju zaleđinu u kraljevstvu udajom svoje prve kćerke Adelperge za vojvodu Beneventa Tasila kome je ovaj posed dao u miraz.

Nakon smrti Karlomana 771. godine. Karlo Veliki je lišio prestola Karlomanovu ženu i decu. Oni su odmah otišli kralju Dezideriju i tražili da nekako utiče na njihov povratak i deobu trona. Karlo Veliki se zatim potpuno okrenuo protiv Langobarda. Razveo se od Deziderate i poslao je lično kralju Dezideriju. To je uticalo da se langobardsko-franački odnosi dosta zaoštre.

Dodatnu komplikaciju je činilo i ustoličenje novog pape Hadrijana I 1. februara 772. godine u Rimu. On je u svakom pogledu bio protivan potpisanim sporazumima prethodnih papa sa kraljevima Langobarda. To je navelo Deziderija na nova neprijateljstva prema Svetoj Stolici. Za kratko vreme je okupirao Fencu, Feraru, Komaču i provaljivao na izolovane teritorije pod vlašću Rima i Ravene.

Papa Hadrijan se požalio franačkom kralju Karlu Velikom i molio ga za novi pohod protiv Langobarda. I Karlo Veliki je bio voljan za akciju kako zbog dodvoravanja papstvu, tako i zbog širenja granice svoje države.

Deziderije više nije mogao da pokrene nikakve političke igre, jer je Karlo sa ogromnom vojskom krenuo preko severnih Alpa 773. u unutrašnjost Langobardske države. Decembra 773. mu se predao grad Suza sa celokupnom svojom posadom. Jedan od plemića iz grada je pobegao u Paviju gde je referisao Dezideriju o Karlovoj vojni. Kada ga je kralj upitao da li Karlo dolazi sa velikom vojskom, ovaj mu je odgovorio da mu to nije namera već samo da on ispoštuje ono što je potpisao. Ovu lukavu Karlovu igru je Deziderije brzo prozreo i naredio je hitno utvrđivanje Pavije. Oko grada su podignuti ogromni zidovi, a posada je raspoređena duž gradskih zidina u velikom broju.

Karlo Veliki je sa svojim vojnicima započeo opsadu tvrđave Pavija 6. decembra 773. Stanovnici grada se nisu odazvali Karlovom pozivu za predaju, a sam Deziderije se utvrdio u zamku pokraj grada i komandovao odbranom grada. Dok je vršio opsadu Pavije, Karlo je zauzeo i Friuli gde ga je dočekao episkop grada i molio ga za milost. Nekoliko puta je odlazio i u Rim gde ga je papa Hadrijan prihvatao sa velikim počastima.

Zbog nestanka hrane i vode, odbrana Pavije je počela da popušta. Nakon devetomesečne opsade, Deziderije je izašao iz zamka i otvorio širom kapije grada, a zatim se sa svojom vojskom predao 9. juna 774. Istog dana je zbačen sa prestola, vezan i poslat u franačko zarobljeništvo gde je i umro najverovatnije 776. godine. Sledećeg dana u grad je stigao Karlo Veliki i proglasio se za kralja Franaka i Langobarda, da bi zatim Deziderijevu gvozdenu krunu stavio sebi na glavu. Zatim je vratio Svetoj stolici gradove koji su Langobardi osvojili.

Nakon Karlovog odlaska iz Italije, Deziderijev sin Aldagiz je podigao ustanak u provinciji Furlandiji. To je uslovilo novu intervenciju Karla, posle koje je kraljevinu Langobarda predao svome sinu Pipinu, a uskoro mu se i Vojvodstvo Benevent poklonilo.