Dezinfekcija vode
Dezinfekcija vode je jedan od postupaka u kondicioniranju vode za piće koji ima za cilj eliminaciju, deaktivaciju ili ubijanje patogenih mikroorganizama (bakterija, virusa, gljivica i parazita). Mikroorganizmi se uništavaju ili deaktiviraju primenom fizičkih i hemijskih posupaka, koji zaustavljajući njihov rast i razmnožavanje. Ukoliko se patogeni mikroorganizmi ne uklone iz vode za piće, oni kod ljudi i životinja mogu uzrokovati mnoge bolesti, često i epidemijskog karaktera.[1]
Opšte informacije
[uredi | uredi izvor]Pomoću fizičko-hemijskih metoda (koagulacija, taloženje, filtriranje) iz vode je moguće ukloniti skoro sve suspendovane materije, kao i 90 - 95% bakterija. Međutim, za uništenje preostalog dela bakterija, potrebno je vodu za piće pre upotrebe još i dezinfikovati.
Dezinfekcija vode može se postići fizičkim ili hemijskim dezinfekcijskim sredstvima. Njihova primena ima za cilj uklanjanja organske kontaminanata iz vode (koji služe kao hrana ili sklonište za mikroorganizme), bakterija, virusa i protozoa u cilju sprečavanja prenosa bolesti putem vode. Osim ovih mikroorganizama dezinfekcijom treba unštiti i druge žive organizme i alge, čije bi prisustvo u prečišćenoj vodi uticalo negativno na kvalitet vode u vodovodnoj mreži.
Primenjena dezinfekciona sredstva moraju imati rezidualni efekat, što znači da ostaju aktivna u vodi i izvesno vreme nakon dezinfekcije kako bi se sprečio, naknadni rast patogenog mikroorganizma u sistemima za vodosnabdevanje, što bi dovelo do naknadne kontaminacije, u slučaju pucanje cevovoda, popravke na objektima sistema, privlačenje zagađenja i sl.
Postupak
[uredi | uredi izvor]Dezinfekcijom vode postiže se razaranje ćelijskih zidova mikroorganizama ili promenama u propustljivosti ćelije, promene u strukturi protoplazme ili aktivnostima ćelijskih enzima usled strukturnih promena u samim enzimima. Ovi poremećaji u strukturi i aktivnostima ćelija mikroorganizama rezultuju poremećajem u njihovom razmnožavanju, i na taj način masovno dovode do njihvog odumiranja.
Pored direktnog dejstva na strukturu mikroorganizama, oksidirajuća dezinfekciona sredstva uništavaju i organske materije u vodi, i time izazivaju nedostatak hranljivih sastojaka, neophodnih za život mikroorganizama.
Hemijska dezinfekciona sredstva
[uredi | uredi izvor]Dezinfekcija se postiže delovanjem određene koncentracije dezinfekcionog sredstva po ukupnoj zapremini vode tokom vremena kontakta. Najčešće primenjivana dezinfekciona sredstva su: hlor, hlor-dioksid i ozon.[2] Na potrebnu koncentraciju dezinfekcionog sredstva i vreme kontakta sa vodom utiče:
- vrsta dezinfekcionog sredstva,
- vrsta mikoorganizama,
- hemijski karakter i temperatura vode koja se dezinfikuje.
Hlor
[uredi | uredi izvor]Jedno od najčešće primenjivanih sredstava za dezinfekciju vode je hlor. Osim što deluje bakteriološki, hlor deluje i oksidaciono, jer uklanja neprijatan miris i ukus. Hlor se primenjuje u obliku:
- koncentrovanog rasrvora hipohloraste kiseline, koja se proizvodi rastvaranjem gasovitog hlora u vodi,
- rastvora natrijum-hipohlorita — žavelova voda.
Uslovi optimalnog dejstva hlora su:
- koncentracija slobodnog reziduala u vodi 0,2 - 0,4 mg/l
- koncentracija ukupnog reziduala (slobodni hlor i hloraminski rezidual) 0,8 - 1,0 mg/l.
Ovo važi za slučaj kada je pH vrednost vode u oblasti 6 - 8, jer porast pH vrednosti preko 8 značajno umanjuje sadržaj hipohloraste kiseline a time i efekat dezinfekcije hlorom.
Hlor dioksid
[uredi | uredi izvor]Kako pri porastu pH vrednosti vode hlor-dioksid, za razliku od hlora, zadržava efikasnost dezinfekcije za bakterije, primenjuje kod veće pH vrednosti od 7 i u koncentracijama do 1 mg/l, hlor-dioksid koji je efikasan u istom stepenu kao i hlor.
Uobičajne doze hlor-dioksida od 0,2 - 1 mg/l efikasne su u eliminaciji virusa, uz vreme kontakta od 5 minuta, za razliku od hlora, kod koga je potrebno vreme kontakta za eliminaciju virusa oko 120 minuta.
Ozon
[uredi | uredi izvor]Primena ozona (O3) kao dezinfekcionog sredstva zasniva s e na činjenici da je njegovo dejstvo jače od hlora i hlor-dioksida.
Dejstvo ozona se zasniva na oksidaciji protoplazme ćelije, pod uslovom da je za dezinfekciono dejstvo ozona postignuta određene kritične koncentracije u vodi, i njeno održavanje određeno vreme. Ta koncentracija iznosi 0,4 mg/l, uz potrebno vreme kontakta od 4 do 6 minuta.
| Preparat | Koncentracija | Vreme kontakta |
|---|---|---|
| Hlor | 0,2 - 0,5 mg/l | 30 min. |
| Hlor dioksid | 0,1 - 0,2 mg/l | 15 min. |
| Ozon | 0,4 mg/l z | 5 min. |
Fizička dezinfekciona sredstva
[uredi | uredi izvor]Ultarljubičasti zraci
[uredi | uredi izvor]Primena ultarljubičastih zraka postala je uobičajni fizička metoda mikrobiološkog tretman vode zbog svoje ekonomičan i činjenice da predstavlja ekološki čist način sterilizacije vode.
Ultraljubičasti zraci denaturacijom belančevina uništavaju mikroorganizme. Koristeći ovu osobinu UV zraka sterilizatori uspešno inaktiviraju bakterije, viruse, plesni, gljivice i spore bakterija u vodi, čime se dobija sterilna voda.[3]
Princip rada uređaja se zasniva na prolasku ultraljubičastih zraka, kroz sloj vode u protočnom sistemu, kako bi se primenom energije od 30 mWs/cm2 eliminisalo gotovo 99% svih uobičajnih vrsta bakterija.
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ Grupa autora, Savetovanje - Dezinfekcija vode za piće, Udruženje za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo, Beograd, 1998.
- ^ Weast, Robert (1984). Handbook of Chemistry and Physics. Boca Raton, Florida: Chemical Rubber Company Publishing. str. E110. ISBN 978-0-8493-0464-4.
- ^ Bolton, James; Colton, Christine (2008). The Ultraviolet Disinfection Handbook. American Water Works Association. str. 3—4. ISBN 978-1-58321-584-5.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Dr. Munir Jahić, Priprema vode za piće, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 1990.
- Dr. Božo Dalmacija, Kvalitet vode za piće - problemi i rešavanja, Prirodnomatematički fakultet - Institut za hemiju, Novi Sad, 1998
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor] | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
