Деца госпође Џо (roman)
| Deca gospođe Džo | |
|---|---|
| Orig. naslov | Jos Boys, and How They Turned Out: A Sequel to Little Men |
| Autor | Luiza Mej Alkot |
| Zemlja |  SAD |
| Jezik | Engleski |
| Žanr / vrsta dela | roman |
| Izdavanje | |
| Datum | 1886. |
| Hronologija | |
| Prethodnik | Devojčice; Dečaci |
Deca godpođe Džo (pun naslov Deca gospođe Džo, i kako su ispali: nastavak „Dečaka“) (engl. Jo's Boys, and How They Turned Out: A Sequel to "Little Men") je roman američke autorke Luize Mej Alkot, prvi put objavljen 1886. godine. Roman je završna knjiga u nezvaničnom serijalu Male žene. U njemu su Džoenina deca, koja su sada odrasla, uhvaćena u stvarnim svetskim nevoljama. Serijal je započet knjigom Devojčice, a nakon te njnjige Lujza Mej Alkot je napisala Dečake.
Lujza Alkot je bila jedna od četiri ćerke učitelja Bronsona Alkota koji je propovedao o školi, obrazovanju i vaspitanju bez batina, mehaničkog pamćenja, kroz zabavu i igru. Lujza Alkot je u svojim knjigama opisala dom i detinjstvo sestara Alkot koje su u romanima dobile nova imena.[1]
Radnja[uredi | uredi izvor]
Knjiga uglavnom prati živote dečaka Plamfilda koji su predstavljeni u Dečacima, posebno Tomija, Emila, Demi, Neta, Dena i profesora Bera i Džoevih sinova Roba i Tedija, mada se i ostali često pojavljuju, kao i Džozi i Bes, dve rođake Demi i Dejzi. Knjiga se dešava deset godina nakon Dečaka. Doli i Džon postaju studenti koji se bave iskušenjima snobizma, arogancije, samozadovoljstva i sujete. Tomi postaje student medicine kako bi impresionirao dušicu iz detinjstva Nan, ali nakon što je pokušao da joj prikloni "slučajnim" zaljubljivanjem i zaprošenjem Dore, otkrije da je srećniji sa njom i odustaje od lekova da bi se pridružio porodičnom poslu. Rob i Ted upadaju u ogrebotinu sa Danovim psom što ih na kraju približava.
Delovi Dece gospođe Džo prate putovanja bivših učenika koji imaju duboke emotivne veze sa Plamfieldom i Berovima. Nećak profesora Bhera, Emil, postao je mornar, ohrabren gospodinom Berom, i vredno radi pre nego što je unapređen i poleti na svom prvom putovanju kao drugi kolega, i dobija priliku da pokaže svoju pravu snagu kada je u brodolomu, a kapetan postane loše povređen, dok ohrabruje i pomaže mornare i bolesnog kapetana dok ne pronađu utočište na brodu koji prolazi. Den, nakon što je lutao kao pastir ovaca u Australiji i slično, i još uvek ima Tedijevo divljenje, svoju sreću traži na Zapadu, ali kada Den završi čineći jedan greh, on i Džo su se uvek plašili da hoće, iako je to bilo u odbranu i sebe i mlađeg dečaka Blera, kada ubije čoveka koji vara Blera u kockanju, Den je teškim radom osuđen na godinu dana zatvora i odupire se bekstvu iz zatvora i istrajava. Džozi na kraju otkriva svog glumca-junaka i na kraju osvaja njenu podršku i sama postaje sjajna glumica, dok Bes ostaje „Princeza“ sve vreme, pokazujući nezdravu strast u umetnosti, ali ohrabrena od oca, ostavlja glinu češće za sunce. Net započinje muzičku karijeru u Evropi koja ga udaljava od Dejzi, da bi naišao na neozbiljnu gomilu i nenamerno poveo mladu ženu za koju se potom nije oženio, ali ispravlja stvari kada za dlaku izbegne dugove i živi na pravi put za ostatak svog vremena tamo.
Gospođa i gospodin Ber su svoje štićenike ispratili u novi život i avanture. Svi oni su prolazili kroz razne teškoće i iskušenja, ali su se vraćali na pravi put zahvaljujući ljubavi i razumevanju profesora i mame Ber. Neki od štićenika su uspeli manje, neki više, ali najbitnije od svega je da su pažnja i podrška porodica Lorens, Bruk i Ber od njih stvorili dobre i pažljive ljude, koji su se uvek sa zahvalnošću vraćali u "Gnezdo".[2]
Objavljivanje romana[uredi | uredi izvor]
Lujiza Mej Alkot napisala je roman dok je živela u kući Thoreau-Alcott u ulici Main Street u Concord u državi Masačusets. Kupila je dom za svoju sestru Anna Alcott Pratt 1877. godine, mada se uselila 1880-ih. [3]
Adaptacija[uredi | uredi izvor]
Nan postaje fokus japanske animirane televizijske serije Male žene II: Džoenini dečaci (Wakakusa Monogatari Nan to Jou Sensei). Dečaci (film iz 1940) labavo je zasnovan na Deci gospođe Džo.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Crnković, Milan (1984). Dječja književnost. Zagreb: Školska knjiga. str. 124—125.
- ^ Alkot, Lujza (2001). Deca gospođe Džo. Sremski Karlovci: Kairos. ISBN 86-7128-041-1.
- ^ Ehrlich, Eugene and Gorton Carruth. The Oxford Illustrated Literary Guide to the United States. New York: Oxford University Press, 1982: 45. ISBN 0-19-503186-5.
