Луиза Меј Алкот (књижевница)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Луиза Меј Алкот
Louisa May Alcott.jpg
Луиза Меј Алкот
Пуно име Луиза Меј Алкот
Датум рођења (1832-11-29) 29. новембар 1832.
Место рођења Џермантаун
САД
Датум смрти 6. март 1888.(1888-03-06)(55 год.)
Место смрти Бостон
САД
Период Амерички грађански рат
Најважнија дела Девојчице (1868-69)

Потпис

Луиза Меј Алкот (енгл. Louisa May Alcott; Џермантаун, 29. новембар 1832Бостон, 6. март 1888) била је америчка књижевница и најпродаванији амерички романописац крајем 19. века. Њено најпознатије дело роман „Девојчице“ (Little Women) убраја се у америчке класике и данас остаје популарно.

Одрасла је у трансценденталистичким круговима у Бостону у и Конкорду, као кћерка реформатора Бросона Алкота. Као ватрени аболициониста, била је добровољна болничарка у Америчком грађанском рату. Током тог периода је оболела од тифуса који јој је трајно нарушио здравље, али истовремено се почела бавити писањем како би помогла мајци и сестрама. Прво значајније дело које је објавила је сажето од писама, под називом „Болничке цртице“ (1863).

Успех аутобиографског дела „Девојчице“ (Little Women) из 1868-69, омогућио јој је угодан живот. Остала њена дела: „Девојчице расту“ (Good Wives) из 1870, „Дечаци“ (Little Men) из 1871. и „Деца госпође Џо“ (Jo's Boys) из 1886. се такође заснивају на њеним педагошким искуствима.

Биографија[уреди]

Луиза Меј Алкот је рођена 29. новембра 1832. године у Џорџтауну, у Пенсилванији. Од детињства била је у додиру са књижевношћу, будући да су писци Ралф Волдо Емерсон и Хенри Дејвид Торо били њихови кућни пријатељи. До 1848. године школовала се неформално, уз њихову помоћ, и под надзором свог оца, Амоса Бронсона Алкота.[1] Од своје 18. године, Луиза је, између осталог, радила као слушкиња и учитељица, боравећи у Бостону и Конкорду, како би помогла у издржавању своје породице. Године 1862, по избијању Америчког грађанског рата отишла је у Вашингтон како би се запослила као медицинска сестра.[2]

Луиза је писала под различитим псеудонима, а своје име је почела да користи тек када је била спремна да се посвети писању. Као Флора Ферфилд је објављивала песме, кратке приче, трилере и приче за децу од 1851. године. Од 1862, такође је писала као А. М. Бернард, и неке од њених мелодрама су били изведени у позориштима у Бостону.[3]

Захваљујући делу „Девојчице“ (Little Women) постала је финансијски независна и то је утицало да се настави професионално бави писањем. Крајем 19. века, Алкотова постаје најбоље продаван амерички романописац. Међутим, када је објавила дело „Болничке цртице“ 1863. године, у коме је представила своје виђење текућег рата и искуства које је стекла као медицинска сестра[4], одлучила је да ће се посветити писању. Тада престаје да користи псеудониме и објављује приче у угледним часописима, попут Atlantic Monthly и Lady's Companion, а пре него што је постала уредница женског часописа Merry's Museum, направила је краћи излет по Европи 1865. године.

Умрла је у Бостону, 1888. године.

Дела[уреди]

Луиза Меј Алкот је написала роман о четири девојчице Мерч (Маргарет, Џозефина, Еми и Елизабет), које са мајком, без оца, који је био на фронту, проживљавају тешке тренутке оскудице и сналажења, повезане дирљивим везама у настојању да задрже храброст и самопоштовање. Роман је у великој мери аутобиографски и осликава период од једне године, од Божића до Божића, у којем девојчице кроз свакодневни живот учења, послова у кући, пријатељства са дечаком Лоријем, балова, прослава, невоља, љубави и маштања одрастају и сазревају схватајући да су највећа богатства она која се заснивају на најближима и према пријатељима. Написан у духу реализма са романтичарским тоновима, овај роман је по својој лепоти, топлини и познавању психологије девојчица и њиховог света, улази у ред класичних остварења књижевности за младе.

У следећа три дела се описује њихов даљи живот. У тим књигама оне постају одрасле и разумне особе и мајке, па се Луиза Меј поново окреће поново у роману „Дечаци“ у којем се описују догађаји и маштања њихове деце која одрастају и напуштају родитељски дом.

Након успеха књиге „Девојчице“, створила се већа потражња за њеним књигама, те је она у последњим годинама свог живота у континутету издавала романе и кратке приче који су претежно били делови из њеног породичног живота, углавном намењени омладини. Међу остала њена најпознатија дела се убрајају „Девојчице расту“ (1869), „Дечаци“ (1871) и „Деца госпође Џо“ (1886). Алкотова се такође опробала и у романима за одрасле, те издала дела „Посао“ (1873) и „Савремен Мефистофелес“ (1877), мада нису постигли такав успех као остали радови.[3]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]