Dečko Djankov Karadžov
Dečko Djankov Karadžov | |
|---|---|
| Datum rođenja | 3. maj 1889. |
| Mesto rođenja | Novoselci |
| Datum smrti | 13. avgust 1977. (88 god.) |
Dečko Djankov Karadžov (Novoselci, 3. maj 1889 — 13. avgust 1977) bio je bugarski diplomata i opunomoćeni poslanik u Berlinu, Beogradu i Rimu.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođen je u porodici Djanka Karadžova i Deške Stomonjakove. Otac mu je bio okružni upravnik Stare Zagore i načelnik Varne. U selu Šipki i Varni je završio osnovnu školu, dok je srednje obrazovanje stekao u Poltavskom kadetskom korpusu u Ruskom carstvu.
Karadžov je 1909. započeo vojnu karijeru, u Četvrtom artiljerijskom puku bugarske vojske[1], sa kojim je učestvovao u Prvom balkanskom ratu, Drugom balkanskom ratu i Prvom svetskom ratu. Držanjem tokom ovih ratova zavredio je tri odlikovanja za hrabrost, kao i oficirski krst Ordena svetog Aleksandra.
Sporazumom u Neiju od 27. noovembra 1919, države pobednice regulisale su mir sa Bugarskom. Njime je bilo predviđeno smanjenje bugarske vojske, usled čega je Karadžov napustio armiju.
Na Sofijskom univerzitetu je diplomirao pravo, posle čega je otišao u Pariz gde je stekao titulu doktora političkih i pravnih nauka[2].
Karadžov se oženio Jevgenijom Tantilovom, ćerkom hirurga i društvenog radnika Hrista Tantilova. Potom stupa u službu dvorske kancelarije Ministarstva inostranih dela i vere Bugarske. Već 3. septembra 1923. postao je pomoćnik načelnika Informacionog biroa Direkcije za štampu, dok je 1924. postao sekretar bugarskog poslanstva u Beču.
Napredak u službi stigao je 19. avgusta 1927, kada je Karadžov postavljen za prvog sekretara ministarstva, čime mu je povereno načelstvo arhive i tajne arhive. Ostavku na položaj dao je 21. jula 1930. g. kako bi preuzeo dužnost prvog sekretara bugarskog poslanstva u Rimu, u Italiji. Zatim je postao konzul u Milanu, gde je boravio od 1931. do 1933. godine.
Od 1933. g. bio je načelnik Konzularno-ekonomskom odeljenja pri Centralnoj upravi Ministarstva inostranih dela i vere, da bi 1935. postao izvanredni i opunomoćeni poslanik u Pragu, u Čehoslovačkoj. Mesto opunomoćenog poslanika u Beogradu, u Kraljevini Jugoslaviji zauzeo je 1936. godine i tu je ostao godinu dana. U sledećim godinama bio je poslanik u Berlinu (1937), Bernu (1938) i Rimu (1940-1943). Takođe je bio bugarski predstavnik u Društvu naroda i Međunarodnoj kancelariji rada u Ženevi. Razrešen je dužnosti 11. septembra 1944. godine.
Dolaskom komunista na vlast u Bugarskoj, Karadžov je izbrisan iz advokatske komore 1. aprila 1948. Zatim mu je oduzeto pravo boravka u Sofiji, te se preselio u Samokov gde je živeo do 1951. godine. Ličnu arhivu predao je Centralnom bugarskom arhivu 1976. godine. Preminuo je 13. avgusta 1977. g.
Vojni činovi[uredi | uredi izvor]
- Potporučnik (22. septembra 1909)
- Poručnik (22. septembra 1912)
- Kapetan (1. oktobra 1915)
- Major (1. aprila 1919)
Zanimljivost[uredi | uredi izvor]
Tokom rada jugoslovensko-bugarske komisije o pitanjima bezbednosti zajedničke granice u stanu Dečka Karadžova desio se nemili događaj. Radomir Šaponjić, član jugoslovenske delegacije se kockao u sofijskom Union klubu, gde je izgubio znatnu količinu novca. Potrešen time, Šaponjić je u stanu Karadžova doživeo dva moždana udara gde je i umro 5. decembra 1929. godine[3].
Knjige[uredi | uredi izvor]
- Karadžov, Dečko Dяnkov, Parlamentarniяt režim pri ednokamarnata sistema: s ogled na konstitucionno-parlamentarnata praktika v Bъlgariя, Sofiя: Fond Pravna knižnina i čuždestr. lit. pri M-vo na pravosъdieto, 1929 (219 c.)
- Karadzov, Decko Djankov, Difficultés pour la solution satisfaisante du problème des minorités, Sofia: Impr. de la Cour, 1929 (87 s.)
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Rumenin, Rumen (1996). Oficerskiяt korpus v Bъlgariя 1878 – 1944 g. III-IV. Sofija: Ministerstvoto na otbranata „Sv. Georgi Pobedonosec“. str. 53—54.
- ^ Karadjow, Detchko, Contre le système d’une chambre unique en Bulgarie, Paris: Université de Droit, d’Economie et des Sciences Sociales de Paris, 1927. (Thèse de Doctorat: Droit, 195 p.), Catalogue p.59;
- ^ Mićić, Srđan B. Balkanski i podunasvki koncept jugoslovenske spoljne politike (1925-1938) (PDF). str. 253.