Pređi na sadržaj

Didima

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Apolonov hram u Didmi

Didma je bio grad u antičkoj Grčkoj, koji se nalazio u današnjoj Turskoj, u blizini današnjeg grada Didim. Grad je bio poznat po svom hramu Apolonu, koji je bio jedan od najvećih i najpoznatijih hramova u antičkoj Grčkoj.[1]

Hram Apolonu u Didimi je bio izgrađen u 8. veku pre nove ere i bio je posvećen bogu Apolonu. Hram je bio jedan od najvećih i najimpresivnijih hramova u Grčkoj, sa dimenzijama od oko 120 x 60 metara. Hram je imao i neke od najvećih stubova u Grčkoj, koji su bili visoki oko 20 metara. Nakon što je hrišćanstvo proglaseno za zvaničnu religiju Rimskog carstva u 4. veku n.e., mnogi paganski hramovi, uključujući i hram Apolonu u Didmi, pretvoreni su u hrišćanske crkve.

Didma je bio važan verski centar u antičkoj Grčkoj i privlačio je mnoge hodočasnike i turiste. Pored hrama, grad je imao i druge znamenitosti, uključujući pozorište, gimnaziju i biblioteku. Didma je takođe bila mesto gde su rimski guverneri sprovodili sudske procese i davali presude. Sudije su sedele u gradskom pozorištu, koje je bilo gradska zgrada i sedište gradske uprave.

Tokom vremena, Didma je pretrpeo nekoliko razaranja i prepravki, a danas se očuvani ostaci hrama Apolonu smatraju jednim od najznačajnijih arheoloških nalazišta u Turskoj. Didima i njegov hram Apolonu i dalje privlače posetioce iz celog sveta zbog svoje istorijske važnosti i arhitektonskog dostignuća.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Weber, U. (2020). Das Apollonheiligtum von Didyma - Dargestellt an seiner Forschungsgeschichte von der Renaissance bis zur Gegenwart, p. 11. 14. 60-64. 105.

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Jan Breder, Helga Bumke (2016). „Die Kulte von Didyma im Licht neu entdeckter Bauten”. Antike Welt. (2): 52—60. 
  • Helga Bumke, Jan Breder, Ivonne Kaiser, Bettina Reichardt, Ulf Weber: Didyma. Bericht über die Arbeiten der Jahre 2010-2013. In: Archäologischer Anzeiger. (1):  109–172
  • Helga Bumke: Aktuelle Forschungen in Didyma. In: Anatolien - Brücke der Kulturen. 2015, p. 325–343.
  • Joseph Fontenrose (1988). Didyma. Apollo's Oracle, Cult and Companions. . (Berkeley). Catalogue of Didyman inquiries and responses, translated.
  • Andreas E. Furtwängler, Didyma: Ein Überblick über die jüngeren Forschungen. In: Colloquium Anatolicum 8, 2009, p. 1-21.
  • Robin Lane Fox, Pagans and Christians 1986: Chapter 5.
  • Glenn Maffia (2018). Faint Whispers from the Oracle. 
  • H. W. Parke (1985). The Oracles of Apollo in Asia Minor. Croom Helm. ISBN 978-0-7099-4012-8. 
  • Emmanuel Pontremoli, Bernard Haussoullier (1904). Didymes. Fouilles de 1895 et 1896. 
  • Stefan Pülz (1989). Untersuchungen zur kaiserzeitlichen Bauornamentik von Didyma. . Mitteilungen des Deutschen Archäologischen Instituts, Abteilung Istanbul Beiheft 35.
  • Alfred Rehm (1958). Die Inschriften, Didyma 2. 
  • Klaus Tuchelt (1973). Vorarbeiten zu einer Topographie von Didyma. . Mitteilungen des Deutschen Archäologischen Instituts, Abteilung Istanbul Beiheft 9.
  • Klaus Tuchelt (1991). Branchidai-Didyma. 
  • Walter Voigtländer (1975). Der jüngste Apollontempel von Didyma. Geschichte seines Baudekors. . Mitteilungen des Deutschen Archäologischen Instituts, Abteilung Istanbul Beiheft 14.
  • Ulf Weber (2015). Der Altar des Apollon von Didyma. In: Mitteilungen des Deutschen Archäologischen Instituts, Abteilung Istanbul. 65. str. 5—61. .,
  • Ulf Weber (2020). Das Apollonheiligtum von Didyma - Dargestellt an seiner Forschungsgeschichte von der Renaissance bis zur Gegenwart. 
  • Theodor Wiegand, Hubert Knackfuß (1941). Die Baubeschreibung, Didyma 1. . (The prime archaeological report).

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Didima na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дидима&oldid=30438418”