Пређи на садржај

Дидима

С Википедије, слободне енциклопедије
Аполонов храм у Дидми

Дидма је био град у античкој Грчкој, који се налазио у данашњој Турској, у близини данашњег града Дидим. Град је био познат по свом храму Аполону, који је био један од највећих и најпознатијих храмова у античкој Грчкој.[1]

Храм Аполону у Дидими је био изграђен у 8. веку пре нове ере и био је посвећен богу Аполону. Храм је био један од највећих и најимпресивнијих храмова у Грчкој, са димензијама од око 120 x 60 метара. Храм је имао и неке од највећих стубова у Грчкој, који су били високи око 20 метара. Након што је хришћанство прогласено за званичну религију Римског царства у 4. веку н.е., многи пагански храмови, укључујући и храм Аполону у Дидми, претворени су у хришћанске цркве.

Дидма је био важан верски центар у античкој Грчкој и привлачио је многе ходочаснике и туристе. Поред храма, град је имао и друге знаменитости, укључујући позориште, гимназију и библиотеку. Дидма је такође била место где су римски гувернери спроводили судске процесе и давали пресуде. Судије су седеле у градском позоришту, које је било градска зграда и седиште градске управе.

Током времена, Дидма је претрпео неколико разарања и преправки, а данас се очувани остаци храма Аполону сматрају једним од најзначајнијих археолошких налазишта у Турској. Дидима и његов храм Аполону и даље привлаче посетиоце из целог света због своје историјске важности и архитектонског достигнућа.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Weber, U. (2020). Das Apollonheiligtum von Didyma - Dargestellt an seiner Forschungsgeschichte von der Renaissance bis zur Gegenwart, p. 11. 14. 60-64. 105.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Jan Breder, Helga Bumke: „Die Kulte von Didyma im Licht neu entdeckter Bauten”. Antike Welt. 2016 (2): 52—60. .
  • Helga Bumke, Jan Breder, Ivonne Kaiser, Bettina Reichardt, Ulf Weber: Didyma. Bericht über die Arbeiten der Jahre 2010-2013. In: Archäologischer Anzeiger. 2015  (1):  109–172.
  • Helga Bumke: Aktuelle Forschungen in Didyma. In: Anatolien - Brücke der Kulturen. 2015, p. 325–343.
  • Joseph Fontenrose, Didyma. Apollo's Oracle, Cult and Companions. 1988.  (Berkeley). Catalogue of Didyman inquiries and responses, translated.
  • Andreas E. Furtwängler, Didyma: Ein Überblick über die jüngeren Forschungen. In: Colloquium Anatolicum 8, 2009, p. 1-21.
  • Robin Lane Fox, Pagans and Christians 1986: Chapter 5.
  • Glenn Maffia, Faint Whispers from the Oracle. 2018. .
  • H. W. Parke, The Oracles of Apollo in Asia Minor. 1985. .
  • Emmanuel Pontremoli, Bernard Haussoullier, Didymes. Fouilles de 1895 et 1896. 1904. .
  • Stefan Pülz, Untersuchungen zur kaiserzeitlichen Bauornamentik von Didyma. 1989. , Mitteilungen des Deutschen Archäologischen Instituts, Abteilung Istanbul Beiheft 35.
  • Alfred Rehm, Die Inschriften, Didyma 2. 1958. .
  • Klaus Tuchelt, Vorarbeiten zu einer Topographie von Didyma. 1973. , Mitteilungen des Deutschen Archäologischen Instituts, Abteilung Istanbul Beiheft 9.
  • Klaus Tuchelt, Branchidai-Didyma. 1991. .
  • Walter Voigtländer, Der jüngste Apollontempel von Didyma. Geschichte seines Baudekors. 1975. , Mitteilungen des Deutschen Archäologischen Instituts, Abteilung Istanbul Beiheft 14.
  • Ulf Weber. Der Altar des Apollon von Didyma. In: Mitteilungen des Deutschen Archäologischen Instituts, Abteilung Istanbul. стр. 5—61.  vol. 65, 2015.
  • Ulf Weber, Das Apollonheiligtum von Didyma - Dargestellt an seiner Forschungsgeschichte von der Renaissance bis zur Gegenwart. 2020. .
  • Theodor Wiegand, Hubert Knackfuß, Die Baubeschreibung, Didyma 1. 1941.  (The prime archaeological report).

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Дидима на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дидима&oldid=29878391”