Добри пастир (film)

Dobri pastir
Filmski poster
Izvorni naslov	The Good Shepherd
Žanr	dramski kriminalistički triler
Režija	Robert De Niro
Scenario	Erik Rot
Producent	Džejms Dž. Robinson Džejn Rozental Robert De Niro
Glavne uloge	Met Dejmon Andželina Džoli Alek Boldvin Temi Blančard Bili Krudap Kir Dulej Martina Gedek Vilijem Hert Timoti Haton Li Pejs Edi Redmejn Džon Sešons Oleg Stefan Džon Turturo Robert De Niro
Muzika	Brus Fauler Marselo Zarvos
Direktor fotografije	Robert Ričardson
Montaža	Tarik Anvar
Studio	Morgan Creek Productions TriBeCa Productions American Zoetrope
Distributer	Universal Pictures
Godina	2006.
Trajanje	117 minuta
Zemlja	SAD
Jezik	engleski
Veb-sajt	www.thegoodshepherdmovie.com
IMDb veza

Dobri pastir (engl. The Good Shepherd), američki je špijunski triler film iz 2006. u režiji Roberta De Nira. Scenario je napisao Erik Rot. U filmu igraju Met Dejmon, Andželina Džoli i Robert De Niro, sa velikom sporednom glumačkom postavom.

Edvard Vilson, špijun, postavlja temelje CIA-e dok radi u OSS-u. Međutim, kako počinje Hladni rat, on shvata da mora da plati cenu za svoju posvećenost dužnosti nad porodicom.

Radnja

Radnja se odvija u nekoliko vremenskih perioda, nižući se u životnu priču Edvarda Vilsona.

1961. godine Američke obaveštajne agencije planiraju da se iskrcaju u Zalivu svinja na Kubi kako bi zbacile Kastrov režim.

Visoki oficir CIA, Edvard Vilson (Dejmon), na putu na posao, pod plaštom kusur, dobija novčanicu od dolara, čiji je broj ključan. Ali ko je poslao račun i šta on znači, još nije jasno.

Operacija Zaliv svinja propada zbog curenja informacija. Predsednik Kenedi zahteva istragu i kažnjavanje odgovornih. Vilson je pod sumnjom - o tome saznaje od svog dugogodišnjeg poznanika, visokorangiranog agenta FBI Sema Muraka (Bolvin). Takođe, od Muraka Vilson dobija pristup informacijama da šef CIA-e Filip Alen (čiji je prototip Alen Dales) ima nekoliko miliona dolara na računima u Švajcarskoj...

1939. godine Student Univerziteta Jejl Edvard Vilson pridružuje se Lobanji i kostima, tajnom društvu čiji su članovi tradicionalno deo američke političke i finansijske elite. Polažući zakletvu, on, po običaju, mora svojoj novoj braći odati tajnu koju do tog trenutka nikome nije poverio: za Edvarda je ovo istina o smrti njegovog oca, admirala koji zapravo nije umro. u nesreći pri čišćenju oružja, i izvršio samoubistvo. Šestogodišnji Edvard, prvi koji je pronašao telo svog oca, uzeo je iz njegove ruke samoubilačko pismo, jedini dokaz da pucanj nije bio slučajan... Nakon ceremonije inicijacije, jedan od starijih članova bratstva Ričard Hejs (Pejs), takođe predstavnik porodice, obaveštava Vilsona da od svog oca zna za admiralov slučaj: bilo je pitanje njegovog imenovanja na mesto ministra mornarice, ali je bilo sumnje u njegovu lojalnost aktuelna vlast. Hejs pita Vilsona šta je bilo u samoubilačkoj poruci. Vilson odgovara da ga nije pročitao.

Tačan i pedantan, lakonski, ali ipak voli muziku i književnost, brodomakenstvo i sport, Edvard je jedan od najboljih predstavnika svoje klase: bogati VASP („vosp“, „basp“ - beli anglosaksonski protestanti). Konflikt se gradi oko Edvardove želje da sebi dokaže lojalnost i odanost principima i idealima zemlje i svog kruga, često po cenu interesa njemu bliskih ljudi i svoje lične sreće.

1961. godine Ričard Hejs, bivši kolega sa Jejla, a sada stariji kolega iz CIA, dolazi Edvardu Vilsonu i kaže da su obojica osumnjičeni kao počinioci neuspeha operacije Zaliv svinja. Edvard, koji ima informacije od Maroka, odbija da razgovara sa Hejsom o toj temi.

1939. godine Na Jejlu, Vilson pohađa književni krug profesora Frederiksa (Majkl Gambon). Profesor daje Edvardu udvaranje nalik udvaranju. Takođe, profesor je očigledno agent uticaja nacističke Nemačke na Jejlu. Da bi impresionirao Edvarda, Frederiks proglašava tuđu pesmu kao svoju, ali sticajem okolnosti Edvard saznaje za plagijat. Prvi put kod Vilsona dolazi agent FBI Sem Murak, poziva se na preporuke članova bratstva Lobanja i, pozivajući se na dužnost prema svojoj zemlji, traži od Edvarda da pomogne u dobijanju informacija koje inkriminišu profesora Frederiksa. Edvard pribavlja potrebne dokaze, a profesor je, da bi izbegao skandal, prinuđen da podnese ostavku, ostavljajući ne samo Jejl, već i Sjedinjene Države. Kada se Frederiks oprašta od Edvarda zbog izdaje, on odgovara da ga je sam Frederiks, prisvojivši tuđu pesmu, izdao kao učitelja učenika.

U isto vreme na Jejlu, Edvard upoznaje gluvu studenticu Lauru, razvija ozbiljan osećaj prema njoj.

1940. godine Vilsonov drug iz razreda Džon Rasel poziva Edvarda na višegeneracijski godišnji sastanak lobanja na imanju njegove porodice, upoznajući Edvarda sa njegovim ocem senatorom, kao i sa Filipom Alenom (Hurt) i generalom Salivanom (De Niro, zasnovan na Džejmsu Donovanu), koji čini Vilsona ponuda za rad za američke obaveštajne agencije. Edvardu laska poverenje koje mu je ukazano. Još jedna nova poznanica je Džonova sestra, prelepa Margaret Rasel (Anđelina Džoli), koja odlučno zavodi Edvarda.

Uskoro Džon Rasel objavljuje da je Margaret trudna i svi očekuju da Edvard uradi „pravu stvar“. Edvard je primoran da napusti Loru i oženi Margaret kako bi sprečio skandal u „svom krugu”.

Upravo tokom proslave venčanja, Edvard dobija poziv od generala Salivana da radi u londonskoj kancelariji američke Kancelarije za strateške usluge. Nedelju dana nakon venčanja, ostavljajući svoju nevoljenu mladu ženu, Edvard odlazi u London. Tamo upoznaje Frederiksa i saznaje da je bio radnik ne nemačke, već američke obaveštajne službe i da je radio sa generalom Salivenom, po čijem je uputstvu sproveo operaciju na Jejlu da bi provokacijom identifikovao „nepouzdane“ među nastavnicima i studentima. Proterivanje Frederiksa bilo je rezultat nedoslednog rada dve konkurentske službe – FBI i obaveštajne službe. Profesor i Edvard sada rade zajedno. Takođe u Londonu, Edvard počinje da sarađuje sa Rejem Brokom (Turturo). Uprkos teškom početku njihove veze, Broka postaje njegov verni pomoćnik dugi niz godina. Frederiks uči Vilsona veštinama izviđača. Osim toga, Vilson upoznaje Arča Kamingsa (Krudapa, prototip Kim Filbija) i sastaje se sa starim poznanikom iz Jejla i lobanja, Ričardom Hejsom. Oni obaveštavaju Vilsona da je Frederiks, koji je zaista homoseksualac, ranjiv kroz ovu slabost, a sa njom je ranjiva i cela organizacija. Hejs i Kamings dodeljuju Vilsonu da se pozabavi Frederiksom. Profesor shvata da je Edvard taj koji mora da „zategne konopac“, ali on se ne opire i tek na kraju iznosi svoje tužne misli o suštini špijunske profesije. Frederiks je ubijen pred Edvardom.

1945. godine Vilson, koji nikada nije bio kod kuće za sve godine rata, nalazi se u posleratnom Berlinu. On i Rej Broka rade sa Filipom Alenom, učestvujući u konfrontaciji između obaveštajnih agencija bivših saveznika u koaliciji. U borbi za tehnološku superiornost, oboje love naučnike različitih nacionalnosti, koje su ranije koristili nacisti. Tokom ovog perioda rada, Edvard se prvi put susreće sa sovjetskim agentom pod pseudonimom „Uliks“ (Stefanko). Dva agenta se sastaju i postižu dogovor: Sovjeti dobijaju nacističke i slovenske naučnike, a SAD jevrejske naučnike.

Između „Uliksa“ i Edvarda (kome su sovjetski obaveštajci dali nadimak „Mama“) uspostavlja se nešto poput profesionalne veze, zasnovane na međusobnom poštovanju dva neumoljiva neprijatelja.

Edvardova nova radnica je nemački prevodilac Hana Šiler. Hana je gluva i nosi isti aparat koji je nekada nosila Laura. Jednog dana, dok je razgovarao telefonom sa svojim sinom, Edvard saznaje od njega da se njegova majka zabavlja sa drugim muškarcem. Posle ovog incidenta, Edvard prihvata Hanin poziv da večera u njenoj kući, a zatim postaje intiman sa njom. Međutim, otkriva da se Hana samo pretvara da je gluva i da čuje bez slušnog aparata... Shvata da mu je Hana izmakla, a oni koji su to uradili čak znaju za njegovu studentsku romansu i poseban odnos prema ženi koja nosi slušni aparat. Vilson daje naređenje da se Hannah ukloni uprkos njihovoj vezi. Lažni slušni aparat Edvardovi ljudi bacaju u čajnik sa čajem - njegov zaposlenik je otkriven i uništen.

1946. godine Vilson se vraća kući, gde prvi put vidi svog sina Edvarda mlađeg. Margaret priznaje svoju preljubu Edvardu. Priznaje i da je imao „jednu grešku”. Supružnici pokušavaju da spasu brak, dok ostaju stranci.

U kuću Vilsonovih stiže general Salivan, a Edvard dobija novu ponudu – da učestvuje u stvaranju strane obaveštajne službe (kasnije – CIA).

1947. godine Vilson radi za CIA pod Allenom. Edvard počinje svoje aktivnosti na novom polju operacijom u jednoj od zemalja Centralne Amerike, gde i Rusi pojačavaju svoje prisustvo. Protivljenje Amerikancima stalno pruža određena sila, iza koje Vilson pogađa delo „Uliksa”. Edvard se dogovara da osujeti planove Rusa tako što će uništiti plantaže kafe zbog napuštenih rojeva skakavaca predvođenih američkim agentima. Kao odgovor, „Uliks” mu šalje konzervu kafe, u kojoj otkriva prst agenta koji je izvršio operaciju sa prstenom za maturante Jejla. Edvard stupa u kontakt sa "Ulisom" i pregovara sa njim da okonča konfrontaciju. Edvard mlađi slučajno čuje razgovor svog oca.

Porodični život para Vilson se ne slaže. U stvari, Edvard živi sa Margaret samo zbog svog sina. Žena počinje da pije, ne shvatajući zašto su nesrećni. Sin postaje svedok skandala između roditelja.

Edvard nastavlja da održava kontakt sa FBI agentom Semom Murakom. On sumnja da se dobro započeta akcija prskanja skakavcima završila sa prstom u tegli, ne kao slučajnost, već kao izdaja. Vilson traži od Muraka da dobije FBI dosije o Filipu Alenu. Murak se lati posla, i dalje iskorištavajući konfrontaciju šefa FBI Huvera sa obaveštajnim podacima. Tako, mnogo pre neuspeha operacije Zaliv svinja, Edvard počinje da sumnja na svog pretpostavljenog, šefa CIA.

1961. godine Edvard ispituje informacije dobijene od Muraka o Alenovim švajcarskim računima. Odjednom, sam Alen dolazi kod Vilsona i počinje da priča o neuspehu operacije u Zalivu svinja. Edvard odbija da sa šefom razgovara o svojim sumnjama o krivcu za curenje.

1953. godine Izvesni oficir KGB-a javlja preko tajnog kanala komunikacije CIA-e da želi da dobije azil u Sjedinjenim Državama, spreman je da pruži informacije o najnovijim neuspesima i Ulisu, ali želi da radi sa Edvardom Vilsonom. Edvard proverava preliminarne informacije agenta, uverava se da zaista ima informacije o „Ulisu“ i daje mu garancije. Ispostavlja se da je agent izvesni Valentin Mironov. Uprkos činjenici da Vilson sumnja da se ne radi o pravom oficiru KGB-a Mironovu, već o agentu provokatoru kojeg je poslao lično „Uliks“, on odlučuje da iskoristi informacije od prebegnika, posebno da su Sovjeti sponzorisali kubanske pobunjenike predvođene Fidelom Kastrom. . Vilsonu se obraća Arč Kamings, koji je dobio dozvolu od Filipa Alena da takođe radi sa Mironovim. Arč daje Mironovu izdanje Uliksa Džejmsa Džojsa kao znak pažnje svom "kolegi" sa druge strane gvozdene zavese. Edvard je srećan što ponovo sretne svog kolegu tokom bitke za Britaniju.

1958 Edvard i Kamings nastavljaju da rade sa Mironovim. Jednog dana, sva trojica odlaze na Brodvej u pozorište na predstavu Trešnjinog voća. U hodniku Edvard vidi Loru i shvata da osećanja prema njoj nisu umrla. Počinju da se zabavljaju.

Alen pita Edvarda da li će njegov sin Edvard Jr. izabrati CIA-u kao svoj budući posao.

Margaret Vilson dobija kovertu u kojoj se nalaze tajno snimljene fotografije njenog muža i Laure. Ona izaziva javni skandal, Edvard shvata da ga ljudi iz "Uliksa" i dalje prate i odlučuje da prestane da se viđa sa Lorom, jer ga to čini ranjivim. Spašava svoj brak sa Margaret. Edvard Mlađi veruje da je otac odgovoran za majčine nesreće.

1960. senator Kenedi u kampanji za predsednika, Vilson nastavlja da radi sa prebegom Mironovim. Odjednom se u istočnoj Evropi pojavljuje čovek koji sebe naziva agentom KGB-a Valentin Mironov. On tvrdi da je prethodni prebeg provokator „Uliks” po imenu Jurij Modin, zakržljali kao Valentin Mironov. Muče se novi prebeg, sumnjičeći ga za agenta „Uliks“, koji bi trebalo da potkopa kredibilitet informacija dobijenih od Mironova. Nakon što je pretučen i ponižen, prebeg vrši samoubistvo bacivši se kroz prozor. Vilson nastavlja da radi sa Mironovim.

Edvard posećuje svog odraslog sina, koji se takođe pridružuje Društvu lobanje i kostiju na Univerzitetu Jejl. Vilson mlađi već ima ponudu da postane agent CIA. Margaret se tome oštro protivi. Između supružnika dolazi do svađe, tokom koje žena optužuje Edvarda da ne voli sopstveno dete ako ga pošalje da radi u organizaciji koja ga je učinila sopstvenim robom. Edvard je dirnut do srži i u naletu skandala kaže da svog sina voli više od svega na svetu, da se čak i oženio njom zbog njega, iako je nikada nije voleo. Obećava ženi da će paziti na njihovog sina.

U Njujorku se Vilson, na dojavu istog agenta FBI Sema Muraka, sastaje sa vođom mafije Džozefom Palmijem (Peši, prototip Sema Đankane), koji je izgubio kazina i hotele zbog revolucije na Kubi. Oni će ga poslati, jer. nije rođen, već naturalizovani Amerikanac italijanskog porekla. Vilson nudi dogovor: traži reviziju slučaja Palmi u zamenu za njegove veze na Kubi - to se radi u okviru priprema za operaciju u Zalivu svinja.

Edvard mlađi čuje razgovor između Alena i Vilsona o planiranom mestu za sletanje. Edvard stariji, nakon što je ovo otkrio, zahteva da njegov sin ćuti. Margaret odlučuje da pusti muža i vrati se svojoj majci. Vilson je sam...

1961. godine Edvard nastavlja da istražuje curenje informacija o neuspešnoj operaciji. Prema pretpostavci Vilsonovih zaposlenih, informacija je preneta u Kongo, republiku u kojoj je jak uticaj Sovjeta. Edvard putuje u Kongo i pronalazi hotelsku sobu u kojoj je održan sastanak između muškarca i žene. U ovom broju otkriva poklon svom sinu Edvardu mlađem, minijaturni brod u staklenoj posudi, koji je napravio svojim rukama.

Dolazak Vilsona čeka "Uliksa" - znao je da će njegov kolega pre ili kasnije shvatiti izdajnika. Ispostavilo se da se devojka iz Konga koju voli Edvard mlađi ispostavilo da je sovjetski agent. „Uliks” nudi da svom starom „zakletom prijatelju” učini uslugu: da spase ugled svog sina (a ujedno i oca), ali će se na taj način Edvard naći na udici sovjetskih specijalnih službi. Vilson će morati da izabere šta mu je draže - svoju zemlju ili sina.

Obaveštava Edvarda mlađeg da je kontaktirao špijuna, ali ne veruje svom ocu, i da će se oženiti njom, dan venčanja je zakazan.

Pokušavajući da shvati šta se dešava, Edvard iznenada otkriva igru "Uliks" i shvata da je Valentin Mironov i dalje dvostruki agent. Edvard otkriva i izdaju svog kolege Arča Kamingsa, koji je dugo radio za Sovjete i svih ovih godina bio veza za lažnog Mironova. Ali Arch Cummings uspeva da pobegne.

Vilson ponovo uspostavlja direktan kontakt sa Uliksom. Sada govore kao jednaki. Edvard odbija da radi za Sovjete, shvatajući da „Uliks” ipak neće izručiti Edvarda mlađeg, jer. ubivši oba Vilsona, izgubiće pouzdan i uticajan kontakt u CIA za rešavanje osetljivih pitanja.

Agenti se slažu da odbace karte koje su odigrali. Po dogovoru između njih, nevesta Edvarda mlađeg je rešena: Vilsonu nije potreban izdajnik u porodici, „Ulisu“ više nije potreban otkriveni agent. Na rastanku, poslušnik „Uliks“, pod izgovorom razmene, traži od Edvarda dolar. Ovako agenti komuniciraju jedni sa drugima: dolar dobijen na početku filma je signal predstojećeg sastanka.

Voljena Edvarda Mlađeg nestaje na putu do sopstvenog venčanja (iz aviona je izbacuju ljudi iz „Uliksa”). Na dan venčanja, Vilson upoznaje Margaret u crkvi. Kada postane jasno da je mlada nestala, Margaret shvata da iza svega ovoga stoji CIA. Sin kaže ocu da je devojčica čekala dete...

Informacije dobijene od agenta FBI Sema Muraka o tajnim računima Filipa Alena pomažu Edvardu Vilsonu da primora Filipa Alena da preuzme političku odgovornost za neuspeh iskrcavanja u Zalivu svinja i podnese ostavku. Ričard Hejs je imenovan na upražnjeno mesto. Shvatajući da Vilson i njegove misteriozne veze sa raznim ljudima stoje iza Alenove ostavke, Hejz poziva Edvarda da postane novi šef kontraobaveštajne jedinice. U očima onih oko njega, Vilson je oličenje duha CIA-e.

Sam u praznoj kući u kojoj je nekada živeo sa ženom i sinom, Edvard Vilson izvlači očevo samoubilačko pismo ujutru na dan početka novog posla. Sakrio ga je pre skoro 40 godina, ali ga otvara tek sada: u njemu čita očevo priznanje sopstvene slabosti i opravdanost sumnji protiv njega, kao i naređenje Edvardu da bude dobar muž i otac, da učini ono što voli u životu, a ne da dozvoli slabost... Edvard Vilson odlazi u Kancelariju i dobija ključeve nove kancelarije - ispunio je očev zavet, barem u tome što je uspeo da izbegne slabost.

Spoljašnje veze

• Dobri pastir na sajtu IMDb (jezik: engleski)
• Dobri pastir na sajtu AllMovie (jezik: engleski)
• Dobri pastir na sajtu Rotten Tomatoes (jezik: engleski)