Dominikanski rat za nezavisnost

Dominikanski rat za nezavisnost
Mesto Hispanjola

Dominikanski rat za nezavisnost je doneo autonomiju Dominikanskoj Republici od Haitija 27. februara 1844. Pre rata, ostrvo Hispanjola je bilo pod okupacijom od strane haićanske vlade tokom 22 godine, kada je nova nezavisna država, tada poznata kao Republika Španski Haiti, napadnut od strane Haitija u 1822. Ranije poznata kao Generalna Kapetanija Santo Domingo, kreolska klasa u zemlji zbacila je špansku krunu 1821. do ujedinjenja sa Haitijem samo godinu dana kasnije.

U to vreme Haiti je bio ekonomski i vojno moćniji i imao populaciju od 8 do 10 puta veću od bivše španske kolonije, i bio najbogatija kolonija u zapadnoj hemisferi pre revolucije. Dominikanski vojni oficiri su se složili da se spoji nova nezavisna nacija, jer su tražili za političku stabilnost pod predsednikom Haitija Žan-Pjerom Bojerom, i bili su privučeni bogatstvom Haitija i moći u tom trenutku. Međutim, zbog lošeg upravljanja haićanske vlade, teških vojnih sukoba i ekonomske krize Haitija, tadašnja vlada postala je sve više nepopularna, tako da je dominikanski narod odlučio da nasilno zbaci haićansku vladu bez kompromisa.

Nakon pobede u ratu i isterivanje haićanske okupacione snage iz zemlje, dominikanski nacionalisti su se borili protiv niza pokušaja invazija od strane Haitija što je još više učvrstilo nezavisnost od 1844. do 1856. Pod komandom vladara Faustina Solokija haićanski vojnici bi radili neprekidne napade u pokušaju da dobiju natrag kontrolu nad teritorijom, ali ti napori su bili bez uspeha jer su Dominikanci odlučno pobedili svaku bitku u daljem tekstu. Od tada, dominikansko-haićanski odnosi su nestabilni.

Pozadina

Početkom 1800-ih, kolonija Santo Domingo, koja je nekada bila sedište španske vlasti u Novom svetu je bila u svom najgorem sunovratu. Španija je u ovom trenutku bila upletena u Španski rat za nezavisnost u Evropi, i razne druge ratove kako bi zadržala kontrolu nad Amerikom. Kako je Španija delila resurse među svojim globalnim interesima, Santo Domingo je postao zanemaren. Ovaj period se naziva Budalasta Španska era.

Populacija španske kolonije imala je otprilike 80.000 i većina su bili evropski potomci i slobodni ljudi mulati. Privreda plantaža Santo Dominga nije posebno bila razvijena zbog nedostatka ropske populacije, za razliku od susedne države Seint-Doming (Haiti) gde je bilo skoro milion robova.

Prva Nezavisnost

Hoze Nunjez de Kaseres

Tokom ovog perioda Španska kruna imala je mali ili nikakav uticaj na koloniju Santo Domingo. Neki bogati stočari koji su postali lideri, tražili su kontrolu i red na jugoistoku kolonije gde je postojao zakon mačete nad zemljom. Počevši od 9. novembra 1821. bivši Generalni Kapetan kolonije, Hoze Nunjez de Kaseres, pod uticajem revolucija oko njega, odlučio je da zbaci Špansku vladavinu i donese nezavisnost od španske vladavine.

Unifikacija Hispanjole (1822—1844)

Žan Pjer Bojer, mulatski vladar Haitija

Grupa dominikanskih političara i oficira vojske izrazila je interes da ujedine celo ostrvo, tražeći političku stabilnost pod Haitijem, koji je u to vreme bio imućan i snažan. Haiti je bio najbogatija kolonija na zapadnoj hemisferi i poznat kao Biser sa Antila.

Haićanski Predsednik, Žan Pjer Bojer, vodio je treću vojnu kampanju protiv Dominikanaca, ovaj put je našao na otpor, delimično zbog prethodnih invazija, i zbog Haićanske vojne nadmoćnosti u to vreme. Populacija Haitija je bila 8:1 u poređenju sa Dominikanskom populacijom 1822.

Dana 9. februara 1822. godine, Bojer je formalno ušao u glavni grad, Santo Domingo, gde je primljen od strane Nunjeza koji mu je uručio ključeve palate. Bojer je tada proklamovao: "Nisam došao u ovaj grad kao osvajač već po volji građana". Ostrvo je ujedinjeno od rta Tiburon do rta Samane pod vladavinom jedne vlade.

Eventualno Haićanska vlada je postala ekstremno nepopularna kroz čitavu zemlju. Dominikanska populacija je bila nezadovoljna lošom vladavinom i nesposobnošću kao i jakim porezima. Zemlja je bila pod teškom ekonomskom krizom i morala da plati veliki otkup Francuskoj. Dug je preuzet od strane Haitija kako bi platili svoju sopstvenu nezavisnost od Evropske nacije.

Otpor

Skup Trinitarija

Godine 1838. Huan Pablo Duarte, obrazovani nacionalista, osnovao je pokret otpora zvani Triniraija (trojstvo), zajedno sa Matijas Ramon Meljom, i Franciskom del Rosario Sančezom. Tako je nazvan skup, jer su originalnih devet članova bili organizovani u ćelije od tri osobe. Te ćelije su regrutovale kao posebne organizacije, pod striktnom tajnom, sa malo ili nikakvog kontakta između sebe, kako bi minimalizovali detekciju Haićanskih vlasti. Mnogo regruta je prišlo grupi koja je otkrivena i primorana da promeni ime u Filantropika, i nastavila borbu protiv Haićana.

Godine 1843, dogodila se revolucija, radili su sa Haićanskom Liberalnom Partijom kako bi zbacili Predsednika Bojera. Međutim Trinitarci su zadobili pažnju Bojerove zamene, Čarlsa Rivijera Heralda. Rivijer Herald je zarobio određene Trinitarce i naterao Duartea da ode sa ostrva. U izgnanstvu Duarte je tražio podršku Kolumbije i Venecuele, bez uspeha.

Decembra 1843 pokret otpora je tražilo od Duartea da se vrati u zemlju, jer su zahtevali brze ishode kako Haićani ne bi otkrili njihove planove. Kako se Duarte nije vratio u februaru, zbog bolesti, pokret otpora je odlučio da preuzme akciju sa vođstvom Franciska del Rosario Sančeza, Ramon Matijas Melja, i Pedro Santane, bogati stočar iz provincije Sejbo, koji je komandovao privatnom pešadijskom armijom sastavljenom od osoba koji su radili na njegovom imanju.

Rat Nezavisnosti

Dana 27. februara 1844, od tada proslavljan kao Dan Nezavisnosti Dominikanske Republike, pokret otpora je zauzeo tvrđavu Ozama u glavnom gradu. Haićanski garnizon koji je osvojen na prepad, očigledno potpomognut izdajom stražara, povukao se bekstvom u neredu. Za dva dana svi Haićanski zvaničnici su napustili Santo Domingo. Ramon Matijas Melja je bio na čelu privremene vlade nove Dominikanske Republike. 14. marta, Duarte se konačno vratio posle bolesti i primljen je sa počastima.

Dana 13. marta 1844, dogodila se ponovo invazija predvodjena Haićanskim komandirom Čarls Rivijerom Herardom, sa tri legiona Haićanskih vojnika ukupno 20,000. Prvi napad vođen Žan Luiz Pjeroom, išao je preko Severa i napadao dva grada, Puerto Plata i Los Kabaljeros. Drugi napad vodio je lično Predsednik sa željom da osvoji San Huan de la Maguana i Azua de Kompostela.

Treći i finalni napad, predvođen generalom Agustin Sufrontom, napadao je provinciju Nejba (bliže ka granici). Herardov cilj je bio da razdvoji Dominikanske snage. Oni bi prvo napali Nejbu, i posle bi se Herard i Pjerot ujedinili da napadnu provinciju Azua. Dominikanci, iako brojno u manjini, čvrsto su zauzeli utvrđenja na strateškim tačkama sa vojskom. Prvi veći napad poznat kao Bitka Fuente del Rodeo, doveo je do poraza Haićanskih snaga.

Tokom sledećih godina, vojne snage Santane nastavile su da brane Republiku od svih Haićanskih napada, savladavši ih u borbama 19. marta 30. marta bitka Memiso, i bitka Puerto Tortugero. Bitka Tortugero je bila prva pomorska bitka u Dominikanskom Ratu Nezavisnosti, i dogodila se 15. aprila 1844, kod provincije Azua. Tri Dominikanska jedrenjaka predvođeni komandirom Huan Bautista Kambiaso, porazili su snage tri plovila Haićanske mornarice.

Dominikanski pomorski komandant Kambiaso, vodio je tri jedrenjaka bombardovajući sa obale Tortugero, provincija Azua. Nazivi tri jedrenjaka su: Pandora, La Muće, i Le Signifi. Kambiaso je odlučio da angažuje flotu, i posle teške vatre i taktičkih manevara, porazio je neprijatelja. Sva tri neprijateljska broda su potonula i skoro svi Haićanski mornari su poginuli tokom bitke i nema zapisa o preživelima. Vesti o pobedi su se proširile brzo i 23. aprila 1844, Centralna Vlada je autorizovala priključenje ova tri jedrenjaka u novo formiranu Dominikansku mornaricu i komandant Kambiaso je postavljen za Admirala. Haićanski prisustvo na moru je nestalo tokom ovog sukoba koji je potvrdio pomorsku nadmoćnost za novu naciju.

Početkom jula 1844, Duarte je je postavljen za predsednika Republike. Duarte je prihvatio ali je zatražio slobodne izbore. Međutim, Santanine snage su zauzeli Santo Domingo 12. jula 1844, i postavili Santanu kao vladara Dominikanske Republike. Santana je tada stavio u zator Melju, Duartea, i Sančeza.

Dana 6. novembra 1844, Osnivačka Skupština iznela je Ustav, baziran na modelu Sjedinjenih Američkih Država, koji je odredio podelu vlasti i zakonodavnu izvršnu vlast. Međutim, Santana je dodao član 210, koji mu je dao neograničenu vlast tokom tekućeg rata protiv Haitija. Rat se nastavio tokom septembra meseca i u Novembru 1845 Haićani su poraženi na Estreljati i Beleru. Santana je ostao kao predsednik do 1848, kada je izgubio na izborima, mada je preuzeo vlast Državnim Udarom godinu dana kasnije, kada je Haićanski predsednik napadnut i poražen u bitkama El Numero i Las Kareras.

Bitke

Bitka za Fuente del Rodeo ( 13. mart 1844 )

Bitka Kabeza Las Marias ( 18. mart 1844 )

Bitka za Azua ( 19. mart 1844 )

Bitka za Santiago ( 30. mart 1844 )

Bitka za El Memiso ( 13. april 1844 )

Bitka za Tortugero ( 15. april 1844 )

Bitka za Estreljeta ( 17. septembar 1845 )

Bitka za Beler ( 27. novembar 1845 )

Bitka za El Numero ( 19. april 1849 )

Bitka za Las Kareras ( 21. april 1849 )

Bitka za Savana Larga ( 24. januar 1856 )