Доминиканска Република

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Доминиканска Република
República Dominicana  (шпански)
Крилатица: Бог, домовина, слобода
(шп. Dios, Patria, Libertad)
Химна: Храбри Доминиканци
(шп. Quisqueyanos valientes)
Положај Доминиканске Републике
Главни градСанто Доминго
Службени језикшпански
Владавина
 — ПредседникДанило Медина
 — ПотпредседникМаргарита Седењо де Фернандез
Историја
Независностод Хаитија
27. фебруар 1844.
Географија
Површина
 — укупно48.442 km2(128)
 — вода (%)1,6
Становништво
 — 2014.[1]9.883.486(91)
 — густина204,03 ст./km2
Економија
ВалутаДоминикански пезос
 — стоти део валуте‍DOP‍
Остале информације
Временска зонаUTC -4
Интернет домен.do
Позивни број+1-809 и +1-829

Доминиканска Република (шп. República Dominicana), понекад означена и као Доминикана (шп. Dominicana), је држава у Карибима [2], смештена на источне две трећине острва Хаити, на којем се граничи са Републиком Хаити. Хаити је друго по величини острво Великих Антила и лежи источно од Кубе и Јамајке, а западно од Порторика. Главни и највећи град Доминиканске Републике је Санто Доминго.

Историја[уреди | уреди извор]

Острво Хаити открио је Кристифор Колумбо децембра месеца 1492. Тада се први пут искрцао у данашњем Санто Домингу, главном граду Доминиканске Републике. У њему данас постоји споменик и музеј-кућа у којој је једно време и сам Колумбо живео.

Народ Таино (Аравак), који је насељавао острво, је убрзо истребљен. Од 1503. Шпанци су почели да довозе црнце-робове на острво. Французи и Шпанци су 1697. поделили острво. Шпанија се 1795. одрекла свог дела острва.

У периоду од 1822. до 1844. цело острво Хаити је под својом влашћу ујединио Жан Пјер Бојер. Доминиканска Република, где су у већини били мулати, одвојила се 1844. под вођством Педра Сантане и водила рат против Хаитија све до 1856. Од 1930. до 1961. Доминиканском Републиком је диктаторски владао Рафаел Леонидас Трухиљо, све док није убијен у атентату. САД су војном интервенцијом 1965. спречиле да изабрани председник Хуан Бох Гавино ступи на дужност. Резултат америчког уплитања била је диктатура Хоакина Видела Балагере, 1966-1978.

Балагер је остао на месту председника следећих 12 година, током којих је владала умерена репресија, да би се спречило да прокубанске и прокомунистичке партије да дођу на власт. Балагерову власт је пратила растуће раслојавање између богатих и сиромашних. Балагера је 1978. наследио Антонио Гузман Фернандез. Од 1978. до 1986. Доминиканска Република је по први пут уживала у периоду слободе говора.

Балагер се вратио на место председника 1986, а поново је изабран 1990. и 1994. Међународна заједница је сматрала да су избори 1994. намештени, што је довело до политичког притиска на Балагера да одступи. Балагер је одговорио расписивањем председничких избора 1996, на којима је први пут победила Доминиканска ослободилачка странка.

Становништво[уреди | уреди извор]

Доминиканска Република има око 8,5 милиона становника. Већи део становништва су мелези, преко 80%, пореклом од мешавине домородаца и шпанских освајача с краја 15. века. Остатак становништва чине бели досељеници око 11% и црнци 1%. Већина становништва (преко 80%) живи на ивици беде и сиромаштва, док се издваја само мали број веома богатих људи. Образовање им је на ниском нивоу, стопа писмености је око 85%.

Привредни и друштвени проблеми су последица тешког периода диктаторске владавине генерала Трухиља између раних 30-их и почетка 60-их година прошлог века. Почетком 70-их земља полако излази из кризе. Приметан је развој туризма у последњој декади прошлог века, међутим након терористичких напада у САД и глобалне рецесије у прошлој години забележен је пад броја туриста.

Географија[уреди | уреди извор]

Положај[уреди | уреди извор]

Доминиканска Република се граничи на западу са Хаитијем. Површина државе износи 48.670,82 km².

Геологија и рељеф[уреди | уреди извор]

Воде[уреди | уреди извор]

Флора и фауна[уреди | уреди извор]

Клима[уреди | уреди извор]

Плажа на острву Саона.

Јужна обала се налази на око 17° северне географске ширине, док је северна на око 19°. Климатски услови се нешто разликују, кишна сезона на северу земље почиње крајем новембра и завршава се крајем маја месеца, док у јужном делу нешто више падавина има у летњим месецима. Што се тиче падавина, генерално нема правила. Чести су пљускови и ван кишне сезоне обично у поподневним часовима а трају свега 20-30 минута. Најкишнији месец је мај када су падавине свакодневне и веома обилне, јаки пљускови могу потрајати и по неколико часова.

Влажност ваздуха је веома висока током целе године тако да је температура привидно виша за око 5-6 °C. Температурне разлике су мале током целе године, дневни максимум током лета не прелази 32-33 °C (август) док се зими креће око 24-25 °C (јануар). Ноћне температуре су ниже за неколико степени и скоро никада не падају испод 18 °C.

Сезона урагана је август-септембар уз напомену да су јачи у јужном делу земље, а ту достижу невероватне брзине и до 150 km/h. Урагани знају да буду веома разорни а неретко се завршавају катастрофалним последицама по околину. Један од најјачих урагана који је погодио ДР се догодио 1997. године када је 2/3 површине земље сравњено са земљом. Већина кућа, мостова и путева је била потпуно уништена.

Административна подела[уреди | уреди извор]

Привреда[уреди | уреди извор]

Национална кухиња[уреди | уреди извор]

Доминиканска кухиња углавном је мешавина Таино, шпанског и афричког утицаја који се мешао током неколико векова. Типична кухиња слична је већини других у осталим латиноамеричким земљама, али су називи јела другачији. За доручак се обично припремају јаја и мангу (шп. mangú - кувана маниока или корен неког другог поврћа), у комбинацији са прженим месом и/или сиром. Слично као и у Шпанији, ручак је најобилнији и најважнији оброк. Углавном је то комбинација меса (пилетина, свињетина или риба), пиринач и пасуљ, уз додатак свеже салате.[3] Ла бандера (шп. La Bandera) је најпопуларније јело - састоји се од печене пилетине, белог пиринча и црвеног пасуља. Такође врло популарна су и јела од козјег меса.[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Национална агенција за статистику [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (4. април 2013)
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. ^ Хиспаниола (Хаити), Приступљено 17. 4. 2013.
  4. ^ Пунтакана, Приступљено 17. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Напомена: Део текста преузет са сајта Доминиканска Република[мртва веза]