Dragana Milojević Srdić
Dragana Milojević Srdić | |
|---|---|
| Mesto rođenja | Beograd |
| Datum smrti | 8. septembar 2010. (59/60 god.) |
Dragana Milojević Srdić (Beograd, 1950 — Beograd, 8. septembar 2010) je bila učesnica demonstracija 9. marta 1991. godine, koja je postala simbol nenasilnog otpora represiji milicije zahvaljujući fotografijama reportera Predraga Mitića, na kojima stoji sa podignuta tri prsta dok je udaraju mlazevi iz vodenih topova.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Bila je član i jedan od najprepoznatljivijih aktivista Srpskog pokreta obnove. Od 1996. godine je bila u penziji.
Mnogo godina kasnije, prisećala se događaja od 9. marta[1]:
Izašla sam na ulice mog rodnog grada, u Knez Mihailovu ulicu, šetajući do Trga Republike. Kao i svi ostali demonstranti, tražila sam demokratiju, slobodu misli i reči... Kordoni su bili sa obe strane ulica, a onda se najednom pojavio i vodeni top. Stala sam pred njega u nekoj mirnoj i dostojanstvenoj tišini, ne sluteći šta će da se desi. Najednom, na mene se sručio užasno snažan mlaz vode. Poklekla sam, pa se pridigla i krenula prema njemu... Kada se voda opet obrušila svom silinom, kao da sam bila spremna na to: ostala sam na nogama sa podignuta tri prsta! Tada je i nastala ona legendarna fotografija... Ubrzo je kordon bio probijen, a meni je prišao jedan čovek sa šajkačom i rekao: „Bravo, devojko!” Inače, tog dana sam u hotelu „Mažestik” srela i Zorana Đinđića, i Vojislava Koštunicu i Dragoljuba Mićunovića... Sa još nekim, meni nepoznatim ljudima, sedeli su iza nekih zatvorenih vrata. (...) Neverovatno, ali posle toga se nisam ni zakašljala. Valjda zbog neke čudne energije koja je vladala… (...) Postala sam slika, a ne žena koja ima svoj život. Lepili su plakate s mojim likom, stavljali me na bedževe, priveske, objavljivali naslovne strane... Kitili su se mojim licem, a ja sam se svakog dana sve više razočaravala. Unesrećivalo me je što nisam bila ličnost, nego nekakav kip sa uzdignuta tri prsta koji koristi svima osim meni.
Učestvovala je i na demonstracijama 1997. godine, na kojima je nosila svoju fotografiju od 9. marta 1991. godine.
Kada je na jednom skupu pokušala da priđe Draškoviću i zamoli ga za pomoć, on joj je rekao da se javi njegovoj sekretarici, a ona joj je prenela da je on zauzet. Kasnije je postala član Nove Srbije Velimira Ilića.
Umrla je 8. septembra 2010. godine u svom porodičnom stanu u Čika Ljubinoj ulici. Povodom njene smrti, predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković je izjavio:
Ona će živeti dok bude živelo sećanje Srbije na 9. mart 1991. godine, ali demokratska Srbija ogrešila se o nju, i ne samo o nju.
— Vuk Drašković, RTS
Sahranjena je 15. septembra na Novom groblju u Beogradu.[2] Delegaciju SPO-a na sahrani su predvodili Aleksandar Čotrić i Aleksandar Jugović.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Heroj otpora koga su svi zaboravili”. Blic. 16. 9. 2010.
- ^ „Sahranjena Dragana Milojević Srdić”. Radio televizija Srbije. 15. septembar 2010.