Pređi na sadržaj

Drvo sveta (mađarska mitologija)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Zmajev timpanon kapele Svetog Jakova u Šopronu

Drvo sveta (mađ. világfa)[1],(ostali nazivi „drvo visoko do neba” égig érő fa, „drvo života” életfa, „drvo bez vrha” tetejetlen fa), prema mađarskoj narodnoj mitologiji je element mađarskog šamanizma i zavičajne vere i tipičan element mađarskog narodnog stvaralaštva i narodnih priča, a takođe i poseban tip narodne priče, nasleđe koje je sa sobom doneto sa istoka.[2]

Varijacije[uredi | uredi izvor]

Nekoliko od ovih priča ima verzije u sekeljskoj, germanskoj, rumunskoj, romskoj, srpskoj, hrvatskoj, bugarskoj, turskoj i drugim kulturama u Aziji, ali poreklo mađarskih priča seže u taltočku tradiciju Mađara. Taltoši (šamani) su ljudi koji imaju pravo da se popnu na ovo drvo i lutaju u sedam ili devet slojeva neba.[2]

Jedna verzija ove priče je o malom svinjaru (kiskondás) koji se penje na drvo da spase princezu koju drži zmaj (kao što je rečeno u priči „Svetski poznati lepi Mikloš”). Drvo je čest element nekih smešnih priča, u kojima se, na primer, Rom penje na drvo da bi stigao u raj, međutim put ga je odveo u pakao.[2]

Drvo sveta često raste iz irvasa ili konja. Često među svojim granama nosi Sunce i Mesec. Ovaj poslednji koncept je tipičan za uralske i sibirske narode. Drvo često stoji na svetskoj planini, sa vrhom na nebu i korenima u paklu, gde žive zmije i žabe krastače. U pričama ptice često sede na drvetu, na primer orlovi, jastrebovi ili mitska mađarska ptica turul.[2]

Naučna analiza[uredi | uredi izvor]

Mađarski naučnici tvrde da je tip priče Aarne-Tompson-Uter indeks AaTh 468 (Indeks zapleta narodnih bajki), je tip priče koji uključuje penjanje na džinovsko drvo, odraz drevnih šamanističkih praksi.[3] Konkretno, mađarsko-američka naučnica Linda Deg, na osnovu analize ca. 70 varijanti Mađarske i okolnih zemalja, zaključila je da je tip AaTh 468, „Drvo koje je dopiralo do neba“ „mađarska etnička priča“, povezana sa „praistorijskom šamanističkom religijom starih Mađara i njihovog lingvističkog roda“.[4]

Slavista Karel Horalek, proučavajući varijante Arne-Tompson-Uterovog indeksa tipa ATU 302, „Čunovo srce u jajetu“, primetio je da određena srednjoevropska (u Mađarskoj i susednim zemljama) verzija ovog tipa prikazuje junaka kako se penje na ogromno drvo i stiže u skriveno gornje carstvo. Nakon niza avantura, on se ženi princezom ovog gornjeg carstva i ona mu daje set ključeva, upozoravajući ga da nikada ne otvara određena vrata. On je ne posluša i pušta zlikovca iz priče, epizodu veoma sličnu ruskoj priči Marja Morevna.[5] Mađarski etnograf Đula Ortutaj smatrao je da je ovaj narativ „vredna mađarska pripovetka”. S druge strane, Karel Horalek je sugerisao da se ovaj narativ razvio kao mađarski oikotip, sa svojom istaknutom odlikom visokog drveta i radnji koje ga okružuju.[6]

Kombinacije priča[uredi | uredi izvor]

Prema naučnici Kristin Goldberg, dalja istraživanja tipa priče AaTh 468 koristeći istorijsko-geografsku metodu zaključila su da je „njegov karakterističan motiv“ šamansko drvo, tip priče „nije široko poznat van Mađarske“, deli epizode sa drugim tipovima priča, naime AT 300-310.[7][a]

U istom duhu, Linda Deg, u svojoj tabeli svih poznatih varijanti koje su joj dostupne, naznačila je da tip 468 uključuje, u svom narativnom nizu, epizode „malog kruga“ drugih tipova priča: Ubica zmajeva (tipovi 300-302 ), kompleks Ne znam (tipovi 314, 530, 532), Nevesta onog sveta (tip 400), Čarobni let (tip 313).[9] Prema njenim rečima, kombinacija sa tipom 301 javlja se u južnoslovenskim varijantama, a sa tipom 400 u Rumuniji.[10]

Beleške[uredi | uredi izvor]

  1. ^ For clarification:[8]
    • Tip 300, "Princeza i zmaj",
    • Tip 300A, "Borba na mostu",
    • Tip 301, "Jovana od medveda, Praslea Hrabri i Zlatne jabuke,
    • Tip 302, "Ogrovo (đavolje) srce u jajetu"",
    • Tip 303, "Vitez od ribe",
    • Tip 303A, "Braća traže sestre kao žene",
    • Tip 304, "Nils i džin",
    • Tip 305, "Zmajevo srce-krv kao lek",
    • Tip 306, "Dvanaest rasplesanih princeza",
    • Tip 307, "Princeza u škrinji",
    • Tip 310, "Rapunzel".

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Mađarski etnografski leksikon
  2. ^ a b v g Mađarski etnografski leksikon I
  3. ^ Šmitek, Zmago (2015). „The Image of the Real World and the World Beyond in the Slovene Folk Tradition. Podoba sveta in onstranstva v slovenskem ljudskem izročilu.”. Studia Mythologica Slavica. 2: 161. doi:10.3986/sms.v2i0.1848. 
  4. ^ Linda Deg. Narativi u društvu: Studija naracije usredsređena na izvođača. FF Communications 255. Pieksämäki: Finnish Academy of Science and Letters, 1995. p. 99.
  5. ^ Horálek, Karel. "Der Märchentypus AaTh 302 (302 C*) in Mittel- und Osteuropa". In: Deutsches Jahrbuch für Volkskunde 13 (1967), p. 287.
  6. ^ Horálek, Karel. "Der Märchentypus AaTh 302 (302 C*) in Mittel- und Osteuropa". In: Deutsches Jahrbuch für Volkskunde 13 (1967), p. 272.
  7. ^ Goldberg, Christine. "The Historic-Geographic Method: Past and Future". In: Journal of Folklore Research 21, no. 1 (1984): 5, 10, 13. Accessed September 12, 2021. http://www.jstor.org/stable/3814340.
  8. ^ Uther, Hans-Jörg. The types of International Folktales. A Classification and Bibliography, based on the System of Antti Aarne and Stith Thompson. Volume 1: Animal tales, tales of magic, religious tales, and realistic tales, with an introduction. Helsinki: Suomalainen Tiedeakatemia-Academia Scientiarum Fennica, 2004. pp. 174-176, 180, 183, 185-190. ISBN 9789514109560.
  9. ^ Linda Deg. "Drvo koje je dosezalo do neba: Tip 468 (1963)". In: Degh, Linda (ed.). Studies in East European Folk Narrative. [s.l.]: American Folklore Society, 1978. p. 286.
  10. ^ Linda Deg. "Drvo koje je dosezalo do neba: Tip 468 (1963)". In: Degh, Linda (ed.). Studije istočnoevropskog narodnog narativa. [s.l.]: Američko folklorno društvo, 1978. p. 312.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Drvo sveta na Vikimedijinoj ostavi.
  • Mađarski leksikon
  • Bérczi Szaniszló, Bérczi Zsófia, Bérczi Katalin: Romaničke crkvene porte: slojevitost stare i nove kulture u građevinskoj skulpturi, porti i stubovima romaničkih crkava, TKTE, Piremon, 1997. (ISBN 963-00-6320-4)
  • Bérczi Sz., Bérczi K., Bérczi Zs. (1999): Szent László kifestő. TKTE, Piremon, Vámospércs (ISBN 963-00-6321-2)
  • D. Derečenji. (1972): Romanička arhitektura u Mađarskoj. Corvina, Budapest
  • Imre Henslman: Kratak opis starohrišćanskih, romaničkih i prelaznih stilskih spomenika Mađarske, Királyi Magyar Egyetemi Nyomda, Budapest, 1876.
  • Valerija Besedeš. "Relativnost prostora i vremena u vojvođanskim mađarskim verzijama bajke Drvo koje stiže do neba (ATU 317)" In: Híd 2015. 1. sz. (január), 87-101.
  • Agneš Kovač. „Mađarske redakcije priče o drvetu nebeskom i njihovi šamanistički motivi“ (Mađarska izdanja bajke Nebesko drvo (AaTh 468) i njihovi šamanistički motivi). In: Ethnographia vol. 95, n°1 (1984). pp. 16–30.
  • Az égig érõ fa na sajtu IMDb (jezik: engleski)
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дрво_света_(мађарска_митологија)&oldid=27813940”