Dugi predudar

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
dugi predudar

Dugi predudar (engl. appoggiatura, franc. appoggiature)[1] je ukras koji se sreće u muzici baroka i rane klasike (XVIII vek), zaključno sa Mocartom. To je naglašeni ton, zapisan sitnim notnim znakom (uvek sa notnom crtom naviše!). Izvodi se u trajanju polovine vrednosti sledeće glavne note. Znači, sledećoj noti oduzima polovinu njenog trajanja[2][3], što ilustruju sledeći notni primeri:

Dugi predudar u kompoziciji V. A. Mocarta: klavirska sonata a-moll, III stav.
V. A. Mocart: klavirska sonata a-moll, III stav.
Dugi predudar
Imate poteškoće pri redprodukciji ovog zapisa?
Pogledajte VP:Pomoć oko snimaka.

Posle Mocarta, umesto dugog predudara piše se odgovarajuća notna vrednost.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Vlastimir Peričić, Višejezični rečnik muzičkih termina
  2. ^ R. Lazić - V. Peričić, Osnovi teorije muzike.[nepouzdan izvor?]
  3. ^ R. Lazić, Škola za klarinet: Učim klarinet IV. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. decembar 2012)[nepouzdan izvor?]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Dugi predudar na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дуги_предудар&oldid=26873357”