Duks biplan

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Duks biplan
Avion Duks biplan u Skoplju 1912. god.[1]
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Uveden u upotrebuprototip
Prvi korisnikKraljevina Srbija
Broj primeraka2
Dužina9,00
Razmah krila12,70
Visina3,10
Površina krila30,00
Prazan345
Normalna poletna600
Klipno-elisni motor1 х Gnome 7 cilindara
Snaga1 x 50 kW
Brzina krstarenja70 km/h
Maks. brzina na H=086 km/h
Taktički radijus kretanja120 km
Dolet250 km
Plafon leta4.000 m
Brzina penjanja71 m/min

Duks biplan je ruski izviđački i školski avion, napravljen na osnovu francuskog aviona Farman VII. Bio je jednomotorni dvokrilac sa dva člana posade. Projektovala ga je i proizvela ruska fabrika aviona Duks 1912. godine za učešće na konkursu koji je raspisala ruska vojska[2]. Avion nije bio naoružan.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Trup aviona čine dve rešetkaste pravougaone konstrukcije koje su se u repu spajale tako da su činile trougao. Na mestu spoja je bio postavljen vertikalni stabilizator i kormila pravca dok je horizonatalni repni stabilizator bio postavljen na gornju ivicu rešetkaste konstrukcije trupa. Stabilizatori su napravljeni kao drvene konstrukcije presvučene impregniranim platnom. Avion nije imao kabinu nego su na drvenu konstrukciju iznad donjeg krila postavljena dva sedišta sa naslonom na kome su sedele dve osobe: instruktor/izviđač i pilot.

Pogonska grupa: U avion Duks biplan je bio ugrađen sedmocilindrični radijalni rotacioni motor sa vazdušnim hlađenjem Gnome snage 50 kW. Motor je postavljen iza sedišta pilota i bio je opremljen sa dvokrakom potisnom drvenom elisom fiksnog koraka.

Krila Krila su takođe drvene konstrukcije presvučene impregniranim platnom. Krilca su se nalazila samo na gornjim krilima. Avioni ovog tipa su ispred krila (umesto kljuna) imali visinsko kormilo koje je takođe bilo drvene konstruklcije presvučene impregniranim platnom.

Stajni trap aviona je bio klasičnog tipa, napred je imao dve fiksne noge napravljene od drveta u obliku sanki (što je onemogućavalo prevrtanje aviona na nos pri sletanju) sa udvojenim biciklističkim točkovima na svakoj od skija, a ispod repa se nalazili jedna drvena drljača, kao treća oslona tačka. Udvojeni točkovi su trpeli lošije pripremljene piste i tolerisale greške pilota pri sletanju, što je ovaj avion preporučivao za obuku pilota.

Korišćenje aviona Duks biplan u Srbiji[uredi | uredi izvor]

Arhimandrit Mihajlo Urošević je u Rusiji po nalogu srpske vlade kupio i jedan avion Duks-biplan i on je sa ruskim pilotom A. Agafonovim i mehaničarom V. Saveljevim stigao u Srbiju 1. novembra 1912. godine. Po dolasku avion je odmah je upućen u Prilep gde je pilot Agafonov trebalo da leti. Međutim loše vreme i slab motor je ovo onemogućilo. Prvi let srpski piloti na avionu Duks-biplan sa srpskom zastavom su obavili 10. decembra 1912. godine nad Skopljem. To su bili poručnik J. Jugović i narednik M. Petrović. Posle ovoga avion je upućen kao pomoć Crnogorskoj Vojsci kod opsade Skadra sa pilotom Kirštajnom i mehaničarem Bžensinskim. Po pogibiji M. Petrovića jači motor sa uništenog Farmana HF.20 je prebačen na avion Duks-biplan. Po povratku u bazu u Nišu, na ovom avionu su vršeni trenažni letovi. Avion Duks biplan nije bio naoružan s obzirom na namenu i vreme u kome je korišćen[3].

Korisnici[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/113-duks-biplan
  2. ^ Šavrov, V.B., Istoriя konstrukiҋ samoletov v SSSR do 1938 g.,Moskva 2002, Mašinostroenie. ISBN 5-217-03112-3.
  3. ^ Zbornik radova, Srpska avijatika 1912—1918, MJV. . Београд. 1993. ISBN 978-86-901403-1-2. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Zbornik radova, Srpska avijatika 1912—1918, MJV. . Београд. 1993. ISBN 978-86-901403-1-2. 
  • Šavrov, V.B., Istoriя konstrukiҋ samoletov v SSSR do 1938 g.,Moskva 2002, Mašinostroenie. ISBN 5-217-03112-3.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дукс_биплан&oldid=27368574”