Јован Југовић
| Јован Југовић | |
|---|---|
 Јован Југовић | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Јован А. Југовић |
| Датум рођења | 28. децембар 1886. |
| Место рођења | Београд, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 24. септембар 1926. (39 год.) |
| Место смрти | Праг, Чехословачка |
Јован А. Југовић (Београд, 1886 — Праг, 1926) био је пилот Краљевине Србије и Краљевине СХС. Припадао је првој групи од шест пилота, који су се школовали у Француској 1912. године.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Јован Југовић је рођен у Београду 28. децембра 1886. године, завршио је гимназију у Београду 1903. године, а затим Војну академију 1907. године. По завршеној академији, унапређен је у чин потпоручника и био распоређен у инжењерију, а као понтоњерац служио је у гарнизонима у Ћуприји и Нишу. Завршио је Фарманову пилотску школу у Етампу у Француској 1912. године и добио диплому пилота ФАИ бр. 1013. Као пилот је учествовао у оба балканска рата и Првом светском рату. Први светски рат је завршио у чину мајора. После рата је био на руководећим функцијама у Војном ваздухопловству, а последња функција му је била командант ваздухопловног пука у Новом Саду са чином потпуковника.
Погинуо је у удесу на Прашком аеродрому 24. септембра 1926. године на ваздухопловној манифестацији Мале Антанте и Пољске, када се југословенски авион Бреге 19, којим је управљао пилот поручник Његован, сударио са чешким авионом којим је управљао капетан Кострба. Потпуковник Ј. Југовић је сахрањен на Новом гробљу у Београду. По њему је део Новог Сада око некадашњег аеродрома назван Југовићево. Градско веће Београда је 1940. године донело одлуку да продужење Ђердапске улице на Врачару понесе име Улица авијатичара Југовића.[2] Иако поједине мапе издате непосредно по завршетку Другог светског рата приказују део Тимочке улице под овим називом,[3] убрзо након рата ово име улице је престало да се употребљава.
Види још[уреди | уреди извор]
- Дејства српске авијације у окупираној територији (1916–1918)
- Ваздухопловна команда српске војске (Краљевине Србије)
- Михајло Петровић (пилот)
- Милош Илић
- Живојин Станковић
- Миодраг Томић
- Војислав Новичић
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Удружење за неговање ваздухопловних традиција : „Јован Југовић“ Архивирано на сајту Wayback Machine (31. мај 2016), 22.12.2012, Приступљено 28. 3. 2013.
- ^ Београдске општинске новине, 14. март 1940.
- ^ План Београда, 1946.
Литература[уреди | уреди извор]
- Грујић, Златомир (2018). Српско ваздухопловство у балканским ратовима 1912-1913. Београд: Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије. стр. 140. ISBN 978-86-903799-8-9.
- Циглић, Борис (2009). Крила Србије: Ваздухопловна команда и авијатика српске војске 1912–1920. Београд: Инфинитас д.о.о. стр. 544. ISBN 978-86-6045-005-2.
- Јањић, Чедомир; Петровић, Огњен; Ђокић, Небојша; Исаковић, Бисерка и Оштрић, Шиме. (1993). Српска авијатика 1912 - 1918. Београд: Музеј југословенског ваздухопловства. стр. 260. ISBN 978-86-9014-031-2.
- Микић, Сава Ј. (1933). Историја југословенског ваздухопловства. Београд: Штампарија Драг. Грегорић.
- Димитријевић, Бојан; Миладиновић П.; Мицевски М. (2012). Краљевско ваздухопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
- Војна енциклопедија - Друго издање, (1978),
- Драган Алексић, Небојша Ђокић, Француски ваздухоплови у наоружању војске и морнарице Краљевине Југославије, Beograd, Institut za noviju istoriju Srbije
