Дух (film iz 2008)
| Duh | |
|---|---|
 Filmski poster | |
| Izvorni naslov | Домовой |
| Žanr | triler |
| Režija | Karen Oganesjan |
| Scenario | Oleg Malovičko Sergej Judakov |
| Producent | Ruben Dišdišjan jurij Moroz Ana Melikjan |
| Glavne uloge | Konstantin Habenski Vladimir Maškov Čulpan Hamatova Armen Džigarhanjan |
| Muzika | Nino Katamadze i grupa Insight |
| Montaža | Karen Oganesjan |
| Producentska kuća | Магнум |
| Godina | 2008. |
| Trajanje | 145 minuta |
| Zemlja |  Rusija |
| Jezik | ruski |
| Veb-sajt | www |
| 1194607 IMDb veza | |
Duh (u originalu rus. Домовой) je ruski psihološki triler iz 2008. u režiji Karena Oganesjana.
Ruska premijera održana je 12. avgusta 2008. u sklopu filmskog festivala u Viborgu, dok je međunarodna premijera održana 6. septembra iste godine na festivalu u Torontu.
Malu, ali izrazito kvalitetnu glumačku postavu predvode višestruko nagrađivani Konstantin Habenski (u Admiralu tumačio ulogu admirala Aleksandra Kolčaka) kao autor bestselera Anton Pračenko, Vladimir Maškov kao plaćeni ubica („Duh“) i Čulpan Hamatova kao Pračenkova devojka.
Sinopsis[uredi | uredi izvor]
Uspešan pisac i autor brojnih krimi bestselera Anton Pračenko (Konstantin Habenski) zapada u stvaralačku krizu. Njegovi novi romani su sve lošiji, a od stare slave se ne živi. Uz sve to javljaju se i porodični problemi, šestogodišnji sin je u mentalnoj ustanovi, svađe sa Vikom (devojka, Čulpan Hamatova) su svakodnevna pojava.
Igrom slučaja, nakon još jedne neuspešne promocije knjige u lokalnoj knjižari, sa prozora prisustvuje uličnom ubistvu. Od tog trenutka u Pračenku se rađa inspiracija, „Duh“ (Vladimir Maškov) koji na ulici hladnokrvno ubija dvoje ljudi postaje njegova opsesija, njegova inspiracija, stvarni život.
Anton se upoznaje sa misterioznim ubicom, stapa se sa njegovom ličnošću. Što mu je bliži to njegova knjiga sve više i više raste, nove stranice se nižu jedna za drugom. Ali Anton želi još, želi da uđe u „kožu“ Duha, želi da na svet i na „posao“ gleda kroz njegove oči. Ugledni spisatelj tako postaje misteriozni i nasilni Duh.
Duh Antonu predlaže da prati slučajnog prolaznika, da sazna sve o njemu, ukratko da se ponaša kao pravi ubica. Međutim meta je bila stvarna, slučajni prolaznik je bio cilj, posao koji je Duh i završio. Anton koji je sve to zapisivao u svojoj knjizi postaje glavni i jedini osumnjičeni za taj zločin. Sada je ne samo na meti policije nego i lokalnih mafijaša sa kojima je „misteriozni slučajni prolaznik“ bio u vezi.
Stvarni ubica kidnapuje Antona, zatvara ga u neku straćaru i preti odmazdom prema njegovoj devojci i sinu. Psihološki rat između njih dvojice je tu na vrhuncu. Anton mora i da završi knjigu, jer i to je predmet ucene. Dok Duh smakinje očevice događaja, Anton završava knjigu. Na kraju Duh postaje žrtva vlastite igre. Straćara koja je trebalo da bude Antonov grob postaje njegov grob.
Knjiga o Duhu postaje veliki hit, a ubica urbana legenda. Film završava klasičnim „hepi endom“ a poruka Na ulici nikad nisi sam (rus. Ты на улице не один…) odražava ceo kontest filma u jednoj rečenici.
Uloge[uredi | uredi izvor]
| Glumac | Uloga |
|---|---|
| Konstantin Habenski | Anton Pračenko, pisac krimi romana |
| Vladimir Maškov | Duh, plaćeni ubica |
| Čulpan Hamatova | Vika, Antonova devojka |
| Vitalij Kišenko | Inspektor Snjesarev |
| Armen Džigarhanjan | Oligarh |
| Aleksandar Adabašjan | Urednik izdavačke kuće |
Recenzije na film[uredi | uredi izvor]
- Андреев К. „Они написали убийство“ // Рецензии на Фильм.ру.[мртва веза] pristupljeno 1. februara 2012.
- Волобуев Р. Отечественный экзистенциальный триллер про исцеление бездарности // «Афиша». — 27 октября 2008 г. (рус.) — приступљено 1. фебруар 2012.
- Милиан М. «Домовой» и его книга // Рецензии на сайте Кино-театр.ру. — pristupljeno 1. februara 2012.
Reference[uredi | uredi izvor]
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Zvanična prezentacija Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. avgust 2015) (jezik: ruski)
- Domovoj na sajtu IMDb (jezik: engleski)