Evropski dan borbe protiv trgovine ljudima

Evropski dan borbe protiv trgovine ljudima obeležava se 18. oktobra. Obeležavanje je počelo 2007. godine.

Značenje pojma

Trgovina ljudima znači vrbovanje, transfer, prevoz, smeštaj ili prihvat lica, upotrebom pretnje ili upotrebom sile, u svrhu eksploatacije.

Istorija

U najranijoj istoriji poznati su tragovi ropstva, eksploatacije najnižih slojeva i kriminala. Želja vladara za lagodnijim životom, dovela je do nastanka ropstva koje je poznato još od antičkih, varvarskih i robovlasničkih društava. Robovi su smatrani stvarju, oruđem koje „govori“. Dalje se razvijalo patrijarhalno ropstvo i feudalna i kapitalistička eksploatacija. U srpskoj srednjovekovnoj državi takođe su postojali problemi kao što su ropstvo, trgovina robovima, kupoprodaja i oslobađanje istih koji se pominju još u Zakoniku cara Stefana i dalmatinskim gradskim statutima XV veka. Neki od oblika eksploatacije i trgovine licima u identičnom obliku javljaju se i danas. Najveću ekspanziju trgovina licima dobija devedesetih godina 20. veka.

Međunarodni normativnopravni okvir i pravne tekovine Evropske unije

Najvažniji međunarodni normativnopravni akt koji se odnosi na borbu protiv trgovine ljudima je Konvencija UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala sa dopunskim protokolima od kojih se prvi odnosi na trgovinu ljudima. Konvencija ima za cilj unapređenje međunarodne saradnje radi otkrivanja, sprečavanja i borbe protiv transnacionalnog organizovanog kriminala. Protokol za prevenciju, suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudima, naročito ženama i decom u članu 3. definiše pojam trgovine ljudima, određujući radnju, sredstvo i cilj trgovine ljudima. Protokolom se od nacionalnih zakonodavaca zahteva da inkriminišu trgovinu ljudima i kada ovo krivično delo nije transnacionalne prirode, kao i bez obzira na to da li je počinilac organizovana kriminalna grupa ili nije.

Protokolom su propisane i mere zaštite žrtve trgovine ljudima, koje podrazumevaju njen psihofizički i socijalni oporavak - lekarsku, psihološku pomoć, obrazovanje i obuku, kao i pravo na ostvarenje naknade štete. Od država ugovornica se zahteva da obezbede obuku zaposlenih organa uključenih u sprečavanje trgovine ljudima, koja je usmerena na prevenciju, gonjenje izvršilaca i zaštitu žrtava. Najzad, državni organi različitih država ugovornica obavezni su da razmenjuju informacije o putnim ispravama, sredstvima, metodama i putevima koje koriste organizovane kriminalne grupe prilikom trgovine ljudima, kako bi se uspostavila i poboljšala međunarodna saradnja u suprostavljanju ovom ozbiljnom krivičnom delu međunarodnih razmera. Konvencija Savet Evrope za borbu protiv trgovine ljudima, usvojena 2005. godine, daje opsežan i celovit pravni okvir koji obuhvata prevenciju, saradnju između različitih činilaca, zaštitu i pomaganje žrtvama, kao i obavezu da se trgovina ljudima kriminalizuje. Konvencijom se garantuje zaštita i pomoć žrtvama i svedocima trgovine ljudima, a od država članica zahteva se da obezbede efikasnu istragu i procesuiranje počinilaca. Kovencija takođe naglašava potrebu jake saradnje između različitih državnih organa u postupku procesuiranja počinilaca krivičnog dela trgovine ljudima, kao i neophodnost uključivanja drugih relevantnih organizacija za pružanje podrške žrtvama trgovine ljudima. Ovu konvenciju ratifikovalo je 12 država članica Evropske unije, a još 13 država ju je potpisalo i prolazi kroz proces ratifikacije.

Normativni okvir za borbu protiv trgovine ljudima Republike Srbije

Usaglašavanje domaćeg zakonodavstva sa međunarodnim pravnim okvirom u vezi sa trgovinom ljudima započeto je 2001. godine, kada je donet Zakon o potvrđivanju Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala sa dopunskim protokolima od kojih se prvi odnosi na trgovinu ljudima. Nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima imenovan je 2002. i formiran je prvi put Republički tim za borbu protiv trgovine ljudima. Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz 2009. godine prošireno je biće ovog krivičnog dela, čime je inkriminacija ovog krivičnog dela u potpunosti usaglašena sa Konvencijom Saveta Evrope i novom direktivom Evropske unije. Biće krivičnog dela prošireno je unošenjem odrednice da pristanak lica na eksploataciju ne isključuje protivpravnost. Izmenama i dopunama takođe je pooštrena i kaznena politika, koja, međutim, i dalje nije u potpunosti u skladu sa evropskim standardima.

Statistike trgovine ljudima u evropskim zemljama

Podaci koje je objavila Evropska komisija pokazuju da u Evropskoj uniji u 2014. i 2015. godini registrovano 15846 žrtava trgovine ljudima, a najmanje 15 odsto od njih su deca. Po zemljama statistika je:

• Holandija 1561 žrtva;
• Velika Britanija 1358 žrtava;
• Rumunija 757 žrtava;
• Francuska 710 žrtava;
• Nemačka 583 žrtve;
• Bugarska 491 žrtva;
• Italija 424 žrtve;
• Poljska 355 žrtava;
• Mađarska 283 žrtve;
• Portugal 161 žrtva.

Statistika trgovine ljudima u Republici Srbiji

Prema podacima Službe za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima statistika trgovine ljudima u Srbiji je sledeća:

• 2005. godine 53 identifikovane žrtve;
• 2006. godine 56 identifikovanih žrtava;
• 2007. godine 60 identifikovanih žrtava;
• 2008. godine 55 identifikovanih žrtava;
• 2009. godine 127 identifikovanih žrtava;
• 2010. godine 89 identifikovanih žrtava;
• 2011. godine 88 identifikovanih žrtava;
• 2012. godine 79 identifikovanih žrtava.

Spoljašnje veze

• http://www.sup.rs/aktivnosti/saopstenja/evropski-dan-borbe-protiv-trgovine-ljudima/ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. oktobar 2017)
• http://balkans.aljazeera.net/vijesti/infografika-evropska-cvorista-trgovine-ljudima
• https://www.astra.rs/statistika-o-trgovini-ljudima-u-srbiji-u-svetu/ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. jun 2019)

Literatura

• A. Rabrenović, J. Ćeranić. Usklađivalje prava Republike Srbije sa pravnim tekovinama EU. Institut za uporedno pravo. ISBN 978-86-80059-85-3