Evstatije Dafnomil
Evstatije Dafnomil (grčki: Εὐστάθιος Δαφνομήλης; umro posle 1029) je bio vizantijski strateg i patrikije, učesnik ustanka komitopula.
Biografija[uredi | uredi izvor]
.png)
Najznačajniji istorijski izvor koji pominje Evstatija Dafnomila jeste Jovan Skilica. Krajem 10. veka velikaš Drača, Jovan Hrisilije, obećao je da će predati grad caru Vasiliju pod uslovom da on i njegova dva sina dobiju titule patrikija. Pošto je car pismima obećao da će ispuniti dogovor, Drač je predat patrikiju Evstatiju Dafnomilu[1]. Sinovi Hrisilija dobiše titulu patrikija dok je on umro pre toga. Skilica na ovom mestu piše o događajima koji su se zbili u dužem vremenskom periodu. On ih je grupisao u jednu celinu jer se odnose na zbivanja oko Drača[2].
Nakon pogibije Jovana Vladislava, car Vasilije osvojio je Ohrid u kome su se nalazili dvorci bugarskih careva i njihova riznica. Car je u riznici pronašao krune od bisera, zlatom tkanu odeću i sto kentenarija kovanog zlata. Vasilije je blago utrošio za plate za svoju vojsku, a za arhonta grada je postavio Evstatija Dafnomila[3]. Dafnomil je iste godine skršio otpor Samuilovog vojskovođe Ivca. Ivac se obreo na planini Vrhot (deo planine Tomora), gde je imao veliki dvorac Pronište. Tamo je sakupljao ustaničku vojsku sa kojom bi obnovio rat. Vasilije je slao Ivcu poruke da se preda. Evstatije Dafnomil, je na prazniku koga je Ivac slavio došao nepozvan. Ivac ga je primio i izgrlio. Evstatije je zatražio od Ivca da se nakratko povuku sa gozbe. U šumi ga je napao i oslepeo. Gosti vojskovođe Ivca su se razbežali, a Evstatije ga je bez ikakvih smetnji odveo caru[4].
Pobedom nad Ivcem, Dafnomil je, uz Nićifora Urana i Nićifora Ksifiju, stekao reputaciju najboljeg Vasilijevog vojskovođe u ratu sa Bugarskom[5]. Kao nagradu, Dafnomil je od cara dobio svu pokretnu imovinu Ivca koga je poslao u tamnicu. Prema "Spisku plata" stratega iz vremena cara Lava VI saznajemo da stratezi tema, među koje spada i Dračka, nisu primali platu već su im prihodi bili obezbeđeni iz običajnih primanja u njihovoj temi. Ovde se ne radi o takvoj nagradi već, ukoliko je još uvek postojala takva praksa u 11. veku, o izuzetnom poklonu kao nagradi za podvig prilikom hvatanja Ivca[6].
Dafnomil je 1029. godine optužen za učestvovanje u zaveri protiv cara Romana III Argira (1028-1034) u službi duksa Konstantina Diogena. Optuženi su mučeni i provedeni kroz glavnu ulicu u Carigradu nakon čega su proterivani. Ništa se dalje ne zna o životu Evstatija Dafnomila[7].
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Holmes 2005, str. 104–105, 497–498
- ^ Vizantijski izvori. str. 94.
- ^ Vizantijski izvori. str. 129.
- ^ Vizantijski izvori. str. 130-3
- ^ Stephenson 2003, str. 122–123
- ^ Vizantijski izvori. str. 133.
- ^ Wortley 2010, str. 356.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije, tom 3, Naučno delo, Beograd (1966)
- Holmes, Catherine (2005). Basil II and the Governance of Empire (976-1025). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-927968-5.
- Stephenson, Paul (2003). The Legend of Basil the Bulgar-Slayer. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-81530-7.
- Skylitzes, John (2010). Wortley, John, ur. John Skylitzes: A Synopsis of Byzantine History, 811–1057: Translation and Notes. Cambridge University Press. ISBN 978-1-139-48915-7.