Eduard Klapared

Eduard Klapared
Datum rođenja	(1873-03-24)24. mart 1873.
Mesto rođenja	Ženeva
Datum smrti	29. septembar 1940.(1940-09-29) (67 god.)
Mesto smrti	Ženeva

Eduard Klapared (fr. Edouard Claparède; Ženeva, 24. mart 1873 — Ženeva, 29. septembar 1940) bio je švajcarski lekar, psiholog i pedagog, profesor psihologije na Univerzitetu u Ženevi, autor više značajnih dela iz oblasti pedagogije i istaknuti predstavnik funkcionalne pedagogije i idejni zagovornik „škole po meri“.

Pedagoški pogledi

Ideju o „školi po meri“, Klapared je prvi put saopštio na samom početku dvadesetog veka (1901. godine), na jednoj konferenciji Lekarskog društva. Nekoliko godina kasnije (1905), u svom obimnom delu „Psychologie de l’enfant“ (1905), Klapared je objasnio, veoma slikovito, šta pod tim pojmom podrazumeva.

Klapared piše:

„Kad krojač pravi odelo, on ga podešava prema rastu mušterije, i ako je on visok ili nizak, krojač mu ne natura pretesno ili preširoko odelo pod izgovorom da je to po njegovoj meri, da je za njega, prema njegovoj visini. Kad obućar hoće da pravi cipelu, on najpre na hartiji nacrta konture noge za koju je cipela, pa pribeleži i osobenosti u pogledu deformacije. Šeširdžija svoje kape podešava jednovremeno i prema obliku i prema veličini glave“. A kako postupa pedagog, nastavnik u školi? Klapared to ovako opisuje: „Nasuprot tome, vešti pedagog odeva, obuva, doteruje sve duhove po istom kalupu. Kod njega je sve gotovo, i u njegovim rafovima nema izbora: nekoliko numera veličine ima, ali sve je istog kroja“.

U razvijanju i obrazlaganju ideje o „školi po meri“, Klapared je krenuo sledećim redom:

1. Najpre je postavio i razmatrao pitanje – da li se ljudi (i deca) razlikuju po sposobnostima, to jest, da li postoje individualne razlike u sposobnostima.
2. Pošto je dao pozitivan odgovor na ovo pitanje, postavio je drugo pitanje – da li je potrebno voditi računa o razlikama u sposobnostima, to jest, da li škola treba da uvaži individualne razlike među decom.
3. Kako je odgovor i na ovo pitanje pozitivan, on postavlja i treće pitanje – kako, na koji način povesti računa o tim razlikama, to jest, šta škola može da učini, koje su neophodne i moguće promene u njoj da bi se individualne razlike uvažile (da se obrati pažnja na sposobnosti i one iskoriste na najveće dobro njihovog imaoca).

Pošto je dao potvrdan odgovor na prva dva postavljena pitanja, Klapared želi da odgovori i na treće postavljeno pitanje i ne ostaje samo na kritici škole, već traži rešenja, ispituje uslove za stvaranje „škole po meri“.

Klapared u tom smislu razmatra četiri mogućnosti, četiri moguća rešenja, a to su:

1. Paralelni razredi
2. Pokretni razredi
3. Paralelni odseci (klasični, moderni, tehnički i dr.)
4. Sistem izbora (slobodan izbor časova, kurseva)

Škola po meri

Prema Klaparedu, „nova škola“ mora da ima u vidu dva bitna momenta i to:

1. Da je učenik celovita ličnost
2. Da se učenici međusobno veoma razlikuju u tempu učenja, zapažanju ili u interesovanjima

Ovo pokazuje da se razlike među učenicima moraju uvažavati time što će škola morati da se prilagođava učenicima, a ne učenici školi, kao što je slučaj sa „starom školom“.

Ova se ideja može ostvariti samo ako nastavnik poznaje svoje učenike i njihove mogućnosti, pa će učenicima davati znanja prema njihovoj „meri“.

Literatura

• Kocić, Ljubomir (2002). »ŠKOLA PO MERI« EDUARDA KLAPAREDA. Beograd: Filozofski fakultet Beograd. 
• Petrović, Jelena (2005). Vaspitanje kroz istorijske epohe. Vranje: Učiteljski fakultet Vranje. ISBN 978-86-82695-17-2. 
• Cenić, Stojan (2001). Vaspitanje u antičkoj i feudalnoj epohi. Vranje: Učiteljski fakultet Vranje. 
• Žlebnik, Leon (1970). Opšta istorija školstva i pedagoških ideja. Beograd: Naučna knjiga. 
• Kocić, Ljubomir (2002). »ŠKOLA PO MERI« EDUARDA KLAPAREDA. Beograd: Filozofski fakultet Beograd.