Eksploatacija ljudi
Eksploatacija ljudi je iskorišćavanje ljudskog rada[1], znanja, veština, snage, ali i samog ljudskog tela,[2] od strane neke treće osobe, grupe ili institucije a sa ciljem ostvarivanja dobiti treće strane. O ekspolataciji ljudi se uglavnom govori u negativnom kontekstu i tada se podrazumeva da eksploatacija ljudi istovremno podrazumeva štetu na račun onoga ko je eksploatisan.
Konteksti u okviru kojih se govori o eksploataciji ljudi:[uredi | uredi izvor]
Vrste eksploatacije ljudi[uredi | uredi izvor]
Radna eksploatacija[uredi | uredi izvor]
Radna eksploatacija odnosno prisilni rad se u Konvenciji Međunarodne organizacije rada definiše kao „Svaki rad ili usluga koja se od neke osobe zahteva pod pretnjom bilo kakve kazne i za šta se osoba nije ponudila dobrovoljno.”[3]
Vrste radne eksploatacije:[4][uredi | uredi izvor]
- Eksploatacija u poljoprivrednom sektoru
- Eksploatacija u industrijskom sektoru
- Eksploatacija u uslužnom sektoru
- Eksploatacija u domaćinstvu
- Kombinovana eksplotacija
Seksualna eksploatacija[uredi | uredi izvor]
Prema definiciji Ujedinjenih nacija Seksualna eksploatacija se definiše kao: „Bilo koja stvarna ili pokušana zloupotreba položaja ranjivosti, diferencijalne moći ili poverenja, za seksualne svrhe, uključujući, ali ne ograničavajući se na monetarno, društveno ili političko profitiranje od seksualne eksploatacije drugog.”[5] Seksualno eskploatisani mogu biti i žene i muškarci i deca.
Razlike između seksualne eksploatacije i prostitucije:[6][uredi | uredi izvor]
- U slučaju prostitucije osoba slobodno raspolaže svojim telom i svojom zaradom, kod seksualne eksploatacije je uvek reč o ropskom odnosu
- Osoba koja se bavi prostitucijom ima slobodu kretanja, dok žrtva seksualne eksploatacije nema pravo kretanja
- Osoba koja se bavi prostitucijom može slobodno da odluči o tome da li će se baviti prostitucijom i pod kojim uslovima, osoba koja se seksualno eksploatiše nema slobodu odlučivanja
Prinuda na prosjačenje[uredi | uredi izvor]
Na ovaj način su najčešće eksploatisana deca. Prinuda na projačenje može da obuhvata prodaju manjih predmeta kao što su cveće, krpe za čišćenje, sitni predmeti i slično, pri čemu cena po kojoj se ti predmeti prodaju, ne odgovaraju njihovoj pravoj ceni.[7]
Prinuda na vršenje krivičnih dela[uredi | uredi izvor]
Najčešće podrazumeva iskorišćavanje u smislu prinude na:
- Krađu predmeta od veće vrednosti, nakita, novca, određenih proizvoda
- Obijanje automobila, prodavnica[7]
Lažno usvajanje[uredi | uredi izvor]
Lažno, odnosno ilegalno usvajanje je vid eksploatacije koji se odnosi na iskorišćavanje dece. Ilegalno usvajanje se manifestuje kao „nepravo'' и „право'' eksploatisanje.
,,Nepravo” eksploatisanje ilegalno usvojenog deteta znači da je dete usvojeno na nezakonit način i da živi kod usvojitelja, ali da nisu prisutni dodatni oblici eksploatacije. Ovo se ipak smatra eksploatacijom zbog načina na koji je žrtva dovedena u dati položaj.[4]
,,Pravo” eksploatisanje ilegalno usvojenog deteta znači da pored toga što je dete usvojeno na nezakonit način, ono je izloženo i drugim oblicima eksploatacije kao što su seksualno, radno, primoravanje na prosjačenje ili vršenje krivičnih dela.[4]
Prinudan brak[uredi | uredi izvor]
Prinudan brak podrazumeva iskorišćavanje osobe u svrhu sklapanja braka sa drugom osobom, bez saglasnosti jedne ili obe strane. Prema podacima UNITAS-a na ovaj način su najčešće eksploatisane mlade devojke i devojčice, vrlo retko dečaci.[7]
Trgovina organima[uredi | uredi izvor]
Podrazumeva da se osobi oduzimaju organi ili delovi tela radi zadovoljenja ličnih zdravstvenih potreba druge osobe, radi sticanja materijalne dobiti one osobe od koje je organ uzet (ukoliko je dobrovoljno), ali i drugih lica (ako je organ bez pristanka osobe od koje se uzima, kada govorimo o eksploataciji), kao i oduzimanje organa ili delova tela u naučno-istraživačke svrhe, van zvaničnih, legalnih tokova. Osoba kojoj se organi oduzimaju mogu biti žive ili ne.[4]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Eksploatacija”. Veliki rečnik. Pristupljeno 19. 10. 2017.
- ^ „Eksploatacija, eksploatisanje, eksploatisati”. Značenje reči. Pristupljeno 19. 10. 2017.
- ^ „Konvencija Međunarodne organizacije rada broj 29.”. International Labour Organization (Međunarodna organizacija rada) (na jeziku: engleski). Pristupljeno 19. 10. 2017.
- ^ a b v g Mijalković, Saša (2005). „Vidovi i oblici trgovine ljudima” (PDF). doi Serbia. str. 41. Pristupljeno 19. 10. 2017.
- ^ „Special measures for protection from sexual exploitation and sexual abuse, Section 1, Definitions”. United Nations (na jeziku: engleski). str. 1. Pristupljeno 19. 10. 2017.
- ^ Grupa autora. Trgovina ljudima, preventivni paket. Beograd: Crveni krst Srbije. str. 22. ISBN 978-86-80205-31-1.
- ^ a b v Milanović, Lidija; et al. (2016). PRIRUČNIK za obrazovni sistem, Zaštita učenika od trgovine ljudima. Beograd: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima, UNITAS fond. str. 17, 18. ISBN 978-86-7452-065-9.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Centar za razvoj sindikalizma (Informacije o fenomenu Radnika na lizing)
- Sajt organizacije ATINA
- Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima