Pređi na sadržaj

Elektronski dokument

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Elektronski dokument (engl. Electronic document) predstavlja bilo kakav skup podataka u elektronskom obliku, čija je namena korišćenje u elektronskoj ili štampanoj formi.

Prvobitno, računarski podaci smatrani su nečim internim, a završna, odnosno upotrebna verzija dokumenta uvek je bila na papiru. Razvojem internet tehnologija i računarskih mreža, stvorila se potreba za elektronskom razmenom dokumenata, mnogo pogodnijem načinu od razmene u štampanom obliku.

Elektronski dokument je skup podataka sastavljen od slova, brojeva, simbola, grafičkih, zvučnih i video zapisa sadržanih u podnesku, pismenu, rešenju, ispravi ili bilo kom drugom aktu koji sačine pravna i fizička lica ili organi vlasti radi korišćenja u pravnom prometu ili u upravnom, sudskom ili drugom postupku pred organima vlasti, ako je elektronski izrađen, digitalizovan, poslat, primljen, sačuvan ili arhiviran na elektronskom, magnetnom, optičkom ili drugom mediju.

Elektronskom dokumentu ne može se osporiti punovažnost ili dokazna snaga samo zato što je u elektronskom obliku, odnosno on ima istu valjaost kao i dokument na papiru, ukoliko je sačinjen na odgovarajući način.

Analogno svojeručnom potpisu u standardnom poslovanju, u sistemima elektronskog poslovanja za identifikaciju potpisnika i autentičnost potpisanog elektronskog dokumenta koristi se elektronski potpis[1]. Elektronski potpis ima i dodatnu osobinu da štiti integritet elektronskog dokumenta.

Vremenski žig je zvanično vreme pridruženo elektronskom dokumentu kojim se potvrđuje sadržaj elektronskog dokumenta u to vreme, odnosno garantuje autentičnost i pravnu važnost elektronskog dokumenta. Vremenski žig u kombinaciji sa elektronskim potpisom[2] i odgovarajućim korisničkim aplikacijama potreban je i dovoljan uslov da se u skladu sa važećim pravnim okvirima pređe sa papirnog na elektronsko poslovanje.[3]

Najznačajnija polja primene[uredi | uredi izvor]

Najznačajnija polja primene elektronskog dokumenta su:

Zakonska regulativa[uredi | uredi izvor]

Zakon o elektronskom dokumentu[4] (Službeni glasnik RS br. 51/2009 ) donet je 8. jula 2009. godine. Ovim zakonskim tekstom uređuju se uslovi i način postupanja sa elektronskim dokumentima u pravnom prometu, upravnim, sudskim i drugim postupcima, kao i prava i obaveze i odgovornosti privrednih društava i drugih pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica, državnih organa, organa teritorijalne autonomije i organa jedinica lokalne samouprave i organa preduzeća, ustanova, organizacija i pojedinaca kojima je povremeno vršenje poslova državne uprave, odnosno javnih ovlašćenja u vezi sa elektronskim dokumentom. Zakonom o elektronskom dokumentu regulišu se pitanja kao što su šta je to elektronski dokument, kakva je njegova punovažnost i dokazana snaga, način izrade, dostavljanja, čuvanja i zaštite elektronskog dokumenta, kao i pitanja vezana za nadzor, kazne i donošenje podzakonskih akata vezanih za primenu ovog zakona. Neke od osnovnih odredbi ovog zakona su izrada, dostavljanje, čuvanje i zaštita elektronskih dokumenata i vremenski žig.

Izrada elektronskih dokumenata[uredi | uredi izvor]

  • Elektronski dokument izrađuje se primenom bilo koje dostupne i upotrebljive informaciono-komunikacione tehnologije, ako zakonom nije drugačije određeno.
  • Elektronski dokument koji je izvorno nastao u elektronskom obliku smatra se originalom.
  • Elektronski dokument koji je nastao digitalizacijom izvornog dokumenta čija forma nije elektronska, smatra se kopijom izvornog dokumenta, osim ako je digitalizaciju obavio organ vlasti ili je istovetnost sa izvornim dokumentom potvrdilo ovčašćeno lice.
  • Elektronski dokument ne može imati kopiju u elektronskom obliku.
  • Kopija elektronskog dokumenta na papiru izrađuje se overom štampanog primerka spoljne forme prikaza elektronskog dokumenta.

Dostavljanje elektronskih dokumenata[uredi | uredi izvor]

  • Potvrda o prijemu elektronskog dokumenta je dokaz da je taj dokument primljen od strane primaoca.
  • Potvrdu o prijemu elektronskog dokumenta izdaje primalac ili informacioni posrednik.
  • Potvrda o prijemu elektronskog dokumenta može biti sačinjena u formi elektronskog dokumenta.
  • Svaki primljeni elektronski dokument smatra se posebnim dokumentom, osim ako je više puta primljen istovetan dokument.

Čuvanje i zaštita elektronskih dokumenata[uredi | uredi izvor]

  • Pravna i fizička lica i organi vlasti dužni su da čuvaju i arhiviraju elektronska dokumenta u informacionom sistemu ili na medijima koji omogućavaju trajnost elektronskog zapisa za utvrđeno vreme čuvanja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje arhivska građa, zakonom kojim se uređuje elektronski potpis i propisima o kancelarijskom poslovanju.
  • Pravna i fizička lica mogu poslove tekućeg čuvanja elektronskih dokumenata poveriti drugom pravnom licu koje je dužno da ove poslove vrši u skladu sa ovim zakonom, svojim aktima i zaključenim pravnim poslom.

Vremenski žig[uredi | uredi izvor]

  • Vremenski žig pridružuje se elektronskom dokumentu na osnovu zahteva za formiranje vremenskog žiga.
  • Zahtev za formiranje vremenskog žiga sadrži određene podatke iz sadržaja elektronskog dokumenta, odnosno elektronskog potpisa.
  • Struktura podataka vremenskog žiga sadrži:
    1. identifikator izdavaoca vremenskog žiga
    2. serijski broj vremenskog žiga
    3. vreme formiranja vremenskog žiga
    4. objekat za formiranje vremenskog žiga
    5. elektronski potpis strukture podataka vremenskog žiga
    6. identifikator algoritma za elektronski potpis vremenskog žiga
    7. identifikator elektronskog sertifikata putem koga se može verifikovati elektronski potpis vremenskog žiga

Na osnovu Zakona o elektronskom dokumentu, donet je i Pravilnik o izdavanju vremenskog žiga[5]

Digitalni sertifikat[uredi | uredi izvor]

Elektronski sertifikat (engl. Digital certificate) je elektronski dokument koji izdaje sertifikaciono telo (engl. Certification Authority - CA). Elektronski sertifikat može da se shvati kao digitalna lična karta, jer sadrži podatke o korisniku sertifikata i podatke o izdavaocu digitalnog sertifikata[6]. To je uverenje kojim se potvrđuje veza između podataka za verifikaciju elektronskog potpisa i identiteta potpisnika, koji je izdat od strane akreditovanog sertifikacionog tela. U okviru digitalnog sertifikata koji se izda korisniku nalazi se pored ostalog i korisnikov javni kriptografski ključ (engl. Public key), koji je par njegovom tajnom kriptografskom ključu (Private Key). Sertifikacioni autoritet garantuje tačnost podataka u sertifikatu tj. garantuje da javni ključ koji se nalazi u sertifikatu pripada korisniku čiji su podaci navedeni u tom istom sertifikatu. Zbog toga, ostali korisnici na Internetu ukoliko imaju poverenje u sertifikaciono telo, mogu da budu sigurni da određeni javni ključ zaista pripada korisniku koji je vlasnik pripadajućeg tajnog ključa.

Elektronski sertifikat je elektronski dokument koji je javno dostupan na Internetu[7]. Zbog toga što se u okviru sertifikata nalaze javni ključevi korisnika sertifikata, distribucijom sertifikata se distribuiraju i javni ključevi. Iz tog razloga, omogućena je pouzdana razmena javnih ključeva posredstvom Interneta između korisnika koji se nikada nisu sreli, uz mogućnost verifikovanja identiteta korisnika. Elektronski sertifikat je nemoguće falsifikovati jer je potpisan tajnim kriptografskim ključem (engl. Private key) sertifikacionog tela. Za verifikovanje valjanosti digitalnog sertifikata koristi se javni ključ tj. sertifikat sertifikacionog tela.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Zakon o elektronskom potpisu[mrtva veza]
  2. ^ „Elektronski potpis”. Arhivirano iz originala 3. 6. 2013. g. Pristupljeno 10. 5. 2013.  Tekst „ ePotpis ” ignorisan (pomoć)
  3. ^ „"Pošta Srbije" od sutra izdaje vremenski žig - 24sata.rs[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 10. 4. 2012. g. Pristupljeno 10. 5. 2013.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  4. ^ Zakon o elektronskom dokumentu[mrtva veza]
  5. ^ „Pravilnik o izdavanju vremenskog žiga” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 24. 3. 2015. g. Pristupljeno 10. 5. 2013. 
  6. ^ „Sertifikaciono telo MUP-a Republike Srbije”. Arhivirano iz originala 17. 05. 2013. g. Pristupljeno 10. 05. 2013. 
  7. ^ Digitalni sertifikati

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Elektronski dokument na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Електронски_документ&oldid=27751358”