Emil iz Leneberja

Emil iz Leneberja (na švedskom: Emil i Lönneberga) je serijal dečijih romana švedske spisateljice Astrid Lindgren. Serijal čini dvanaest knjiga koje su napisane između 1963. i 1997. Glavni lik, dečak Emil, je šaljivdžija koji živi na porodičnom imanju u selu Leneberja u delu Švedske koji se zove Smoland. Knjige su prevedene na 44 jezika (2014), najčešće praćene originalnim ilustracijama Bjerna Berja.

Lik Emila

Emil Svenson i njegova porodica žive na imanju koje se zove Kathult, u selu Leneberja, par kilometara udaljenom od varoši Vimerbi. Zavisno od knjige, Emil ima između pet i osam godina. Zbog svetle kose i plavih očiju on liči na anđela, što on nikako nije. Poseduje neverovatnu sposobnost da upada u nevolje. Emil nije zlonameran, kako mnogi oko njega misle. On čak u jednom trenutku i kaže: „Šale se ne smišljaju, one se prosto dese.“. Obično je reč o dobronamernim postupcima koji se loše završe, dečijim igrama, znatiželji, nesrećnim slučajevima ili pukoj nepromišljenosti. Na primer, hranu spremljenu za rođake koji dolaze u posetu on daje siromašnima, kojima je više potrebna. Uspeva jednom prilikom, zaključavajući vrata, da slučajno zaključa tatu u pomoćni objekat. Svojoj mlađoj sestri ispunjava želju i podiže je na vrh jarbola, da bi se uverila koliko daleko se vidi sa vrha. Igrajući se igre „kobajagi“ uspeva da ubedi sve oko sebe da su se razboleli od tifusa. Emil uglavnom uspeva da izbegne tatin gnev tako što pobegne i sakrije se u šupi za alat. Pošto se šupa zaključava i sa spolja i iznutra, tatina kazna obično bude da zatvori Emila na kratko u šupu. Emil se uglavnom postidi svog nestašluka, ali zaključavanje u šupu i nije nije ozbiljna kazna za njega, jer on voli da sedi u šupi i rezbari po jednu drvenu figuricu svaki put kada je „u kazni“. Na kraju je sakupio zbirku od 369 figurica, s tim što je jednu mama zakopala jer je isuviše ličila na seoskog učitelja. Emil je mudar i kreativan i misli mu teku neuobičajenim tokom, tako da ga odrasli često pogrešno shvataju.

Emil je veoma snalažljiv. Okretan je sa svim seoskim životinjama, posebno konjima. Takođe je hrabar i spašava Alfreda, pomoćnog radnika, kada je ovaj jednom prilikom imao trovanje krvi. Pošto je Alfred bio na samrti, a put do doktora je bio zatrpan snegom, Emil je uprkos lošem vremenu konjem i sankama otišao do doktora i tako spasao život Alfredu, svom idolu.

Na kraju, za Emila se priča da je izrastao u odgovornog i snalažljivog čoveka koji postaje i predsedavajući seoskog saveta.

Ostali likovi

Anton Svenson, Emilov otac, se često ljuti na svog sina, ali je jasno da mu je, između nestašluka,  veoma privržen. Opisan je kao tipičan predstavnik žitelja Smolanda – na primer veoma štedljiv. Jednom prilikom govori svojoj ženi da ako bude tako često obuvala cipele, moraće ih svako malo menjati – svakih deset godina! Alkohol i psovanje su najstrožije zabranjeni u kući Svensona.

Alma Svenson, Emilova majka obožava svog dečaka i često govori da je Emil „divan dečkić i svi ga volimo baš takvog kakav je“. Ona takođe zapisuje svaku nevolju u koju Emil upada u jednu plavu knjižicu, mada se to uskoro proširuje na nekoliko knjiga. 

Ida Svenson, Emilova sestrica, je lepo vaspitano dete, za razliku od Emila. Ona povremeno pokušava da se našali sa bratom, jer misli da je u šupi prijatno i želi daje tamo pošalju, ali joj to ne polazi za rukom.

Alfred, pomoćni radnik, i Lina, kućna pomoćnica, takođe žive na imanju. Alfred veoma voli decu i on je Emilov najbolji drug, ali Lina ga ne voli. Ona je zaljubljena u Alfeda i navaljuje na njega da je oženi, tema koju Alfred najradije izbegava. 

Filmske adaptacije

• Emil i Lönneberga (1971)
• Nya hyss av Emil i Lönneberga (1972)
• Emil och griseknoen (1973)
• Michel aus Lönneberga, nemačko-švedska televizijska serija
• Emīla nedarbi (1985), letonski televizijski film
• Emil and Ida in Lönneberga (film) (2013)

Spoljašnje veze

• Emil i Lönneberga on astridlindgren.se
• [1]