Pređi na sadržaj

Endotelna keratoplastika descemetove membrane

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Endotelna keratoplastika descemetove membrane (DMEK) je metoda u očnoj hirurgiji zasnovana na transplantacija rožnjače delimične debljine u kojoj se descemetova membrana (DM) i endotel domaćina zamenjuju descemetovom membranom donora i endotelom. Ova intervencija se razlikuje od Descemetove automatizovane endotelne keratoplastike (DSAEK) gde donor DM, endotel i zadnja stroma zamenjuju DM domaćina i endotel. DMEK i DSAEK su procedure endotelne keratoplastike, koje se razlikuju od keratoplastike pune debljine.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Transplantaciju rožnjače pune debljine, takođe poznata kao penetrirajuća keratoplastika (PK) , prvi put je izvedena od strane dr Eduarda Zirma 1905. godine. Skoro jedan vek kasnije, 1998. godine, dr Gerit Majls opisao je posteriornu lamelarnu keratoplastiku (PLK) tokom koje je samo odabrani deo rožnjače presađen.  PLK je prvobitno izvođena tako što je prvo stvaran dubok stromalni džep u limbusu sa rezom od 9 milimetara, a zatim je ručno secirana zadnja stroma, DM i endotela pomoću specijalizovanog instrumenta ili makaza. Tako sobijeno donorsko dugme (koje se sastoji od istih slojeva rožnjače) zatim je ubacivano u džep i držano mehurićem vazduha umesto šavovima. Dr Majls je kasnije revidirao tehniku savijanjem grafta, što je omogućilo da se veličina reza smanji na 5 mm.[1] Većina hirurga nije usvojila PLK dr Melesa zbog ekstremne složenosti tehnike.  

Dr Mark Teri je 2001. godine, naknadno usvojio tehniku dodajući modifikacije koje su uključivale upotrebu viskoelastika za stabilizaciju prednje očne komore. Time je on preimenovao proceduru u duboku lamelarnu endotelnu keratoplastiku (DLEK).  Međutim, kako je DLEK procedura bila tehnički izazovna stvarao se lamelarni očni interfejs koji ograničavao vid.

Dr Majkls je zatim opisao proceduru u kojoj su DM i endotel uklonjeni sa rožnjače domaćina i zamenjeni donorskim dugmetom koje se sastojalo od zadnje strome, DM i endotela. Ova operacija je tehnički bila mnogo lakša i eliminisala je potrebu za disekcijom strome, i stvarala je glatkiji očni interfejs grafta.[2]  

Dr Frensis Prajs je prvi objavio kliničke rezultate tehnike, koju je nazvao Descemetova endotelna keratoplastika (DSEK).  

Dr Mark Gorovoj je 2006. godine objavio upotrebu mikrokeratoma za disekciju donora i skovao termin Descemetova automatizovane endotelne keratoplastike (DSAEK).  DSAEK rezultovala brzim oporavkom vida, minimalnim komplikacijama i stabilnim vizuelnim ishodima. Međutim, DSAEK metoda i dalje može ograničiti najbolje korigovani vid zbog donatorskog lamelarnog očnog interfejsa.

Godine 2006. dr Majls je razvio drugu tehniku koju je nazvao Descemetova membranska endotelna keratoplastika (DMEK).  DMEK uključuje samo transplantaciju DM donora i endotela, za razliku od zadnje strome, DM i endotela koji se koriste u DSAEK metodi. Modifikacija DMEK je opisana 2009. godine gde je rub strome ostavljen na periferiji tkiva donora. Ovo je nazvano Descemetova membranska automatizovana endotelna keratoplastika (DMAEK).  

Druga tehnika je opisana 2010. godine pod nazivom Descemetova membranska endotelna keratoplastika sa stromalnim obodom (DMEK-S).  Razlika između DMEK-S i DMAEK je u tome što se kod DMEK-S donorsko tkivo priprema ručno dok se kod DMAEK koristi mikrokeratom ili femtosekundni laser za početnu zadnju lamelarnu disekciju.[3]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Termin endotelna keratoplastika (EK) obuhvata PLK, DLEK, DSEK , DSAEK, DMEK i DMAEK. EK je zamenio prodornu keratoplastiku 2012. godine kao najčešće izvođenu keratoplastiku u Sjedinjenim Američkim Državama. Metoda endotelne keratoplastike (EK) izvedena je u 25.965 procedura u 2014. godini, što je značajno povećanje sa 1.398 u 2005. i 19.159 u 2010. godini.

Ogromna većina EK procedura u 2014. u SAD bila je DSAEK, sa 23.100 obavljenih slučajeva. Ovo je bilo smanjenje od 1,6% u odnosu na 2013. Nasuprot tome, DMEK slučajeva je bilo manje, ali se brzo povećavaju sa 2.865 DMEK slučajeva obavljenih u 2014. u poređenju sa 1.522 u 2013. godini, što predstavlja povećanje od 88,2%.

Od 2012. do 2014. godine u Sjedinjenim Američkim Državama došlo je do povećanja od 283% slučajeva DMEK-a.  Godine 2023. DMEK je postao najčešća procedura keratoplastike u Sjedinjenim Ameeričkim Državama sa 17.116 slučajeva, a slede DSAEK (16.207 slučajeva) i PK (14.486 slučajeva).

Poremećaji endotelnih ćelija ostaju najčešća indikacija za keratoplastiku u SAD, čineći 40,2% slučajeva. Fuksova distrofija rožnjače je bila najčešća indikacija za keratoplastiku u Sjedinjenim Državama 2014. godine (15.013, 21,5%), a edem nakon operacije katarakte bio je drugi (8.529, 12,2%). Keratokonus (6.981, 10,1%) i ponovljene transplantacije (6.811, 9,8%) bile su sledeće najčešće indikacije za keratoplastiku.

Indikacije[uredi | uredi izvor]

EK procedure nisu pogodne za pacijente sa zdravim endotelijumom rožnjače, kao što su pacijenti sa stromalnim ožiljcima ili keratokonusom . Ovim pacijentima je i dalje potrebna penetrirajuća keratoplastika (PK).

Apsolutne indikacije za DMEK

Apsoputne indikacije za DMEK su:[4]

  • Fuksova endotelna distrofija rožnjače
  • distrofija zadnje polimorfne membrane
  • nasledna endotelna distrofija
  • bulozna keratopatija
  • iridokornealni endotelni sindrom.
  • neuspela endotelna keratoplastika
Relativne indikacije za DMEK

Relativne indikacije za DMEK su:

  • stromalni ožiljci
  • keratokonus
  • nemogućnost pacijenta da leži ravno
  • hipotonija
  • afakija
  • aniridija ili veliki defekti šarenice
  • intraokularno sočivo prednje komore
  • prethodna operacija glaukoma
  • otkazivanje endotela nakon penetracije keratoplastike

Procedura[uredi | uredi izvor]

DMEK je procedura transplantacije rožnjače parcijalne debljine koja uključuje selektivno uklanjanje pacijentove descemetne membrane i endotela, nakon čega sledi transplantacija endotela rožnjače donora i descemetne membrane bez dodatnog stromalnog tkiva preuzetog od donora. Tkivo grafta je samo 10-15 mikrona debljine. U toku izvođenja, slično kao kod DSAEK treba izbegavati direktan kontakt sa DMEK tkivom grafta da bi se sprečilo oštećenje endotelnih ćelija i tako izbegao neuspeh grafta.

Tokom intervencije pravi se čist rez na rožnjači, endotel primaoca i descemetova membrana se uklanjaju, a graft se stavlja u inserter. Nakon ubrizgavanja tkiva u prednju očnu komoru, hirurg orijentiše i odmotava transplantat, a mehur od 20% sumpor-heksafluorida se postavlja u prednju komoru da bi se podržalo prianjanje grafta.

Prvobitno se primenjivala varijacija poznata kao Descemet membranska automatizovana endotelna keratoplastika (DMAEK) kod koje se koristila automatizovana priprema donatorskog tkiva koja je periferno imala rub donatorske strome radi lakšeg rukovanja tkivom. Ova procedura se više ne izvodi zbog napretka u DMEK metodi koja je omogućila lakše umetanje i manipulaciju tkivom grafta.

Dobre strane[uredi | uredi izvor]

DMEK nudi najbržu vizuelnu rehabilitaciju od bilo koje tehnike keratoplastike do sada. Konačna oštrina vida može biti izvanredna zbog minimalnih efekata optičkog interfejsa (površine koju formira zajednička granica dva tkiva).

Pošto se manje tkiva transplantira, postoji manji rizik od odbacivanja alografta i manje dugotrajno oslanjanje na lokalne steroide u poređenju sa drugim vrstama keratoplastike.

Kod ove metode može se razmotriti prekid uzimanja lokalnih steroida na ili pre godinu dana nakon procedure, što je posebno od značja za pacijente sa povišenim intraokularnim pritiskom.

Problemi[uredi | uredi izvor]

Zbog tankosti, krhkosti i karakterističnih svojstava pomeranja (sa endotelijumom okrenutim ka spolja), donorskim tkivom ponekad može biti teško rukovati i tako nastaju tehničke poteškoće u samom postupku. Takođe postoji i veći rizik od podizanja ivica grafta u poređenju sa DSAEK metode, što ponekad zahteva proceduru ponovnog stvaranja mehurića.

Komplikacije[uredi | uredi izvor]

  • Odvajanje grafta: stope su promenljive i zavise od iskustva hirurga
  • Oštećenje tkiva tokom pripreme ili operacije
  • Preokrenuti kalemovi
  • Defekt epitela ili erozija (3,0%)
  • Povišen intraokularni pritisak (IOP) kod oko 12% pacijenata, sa ~ 2,8% slučajeva kod kojih se razvija sekundarni glaukom
  • Descemet graft nabori (1,9%)
  • <1% rizik od prednjih sinehija , hipotonije, bloka zenica, subepitelnog zamagljivanja i pigmentnih naslaga na interfejsu.
  • Cistoidni makularni edem (CME) : jedna studija je prijavila visoku stopu CME od 12,5% u očima sa samim DMEK-om i 13,3% očiju sa DMEK-om i ekstrakcijom katarakte .

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Melles, GerritR.J.; Lander, Frank; Beekhuis, W.Houdijn; Remeijer, Lies; Binder, PerryS. (1999). „Posterior lamellar keratoplasty for a case of pseudophakic bullous keratopathy11Accepted for publication Aug 28, 1998.”. American Journal of Ophthalmology. 127 (3): 340—341. ISSN 0002-9394. doi:10.1016/s0002-9394(98)00324-9. 
  2. ^ Melles, Gerrit R.J; Lander, Frank; van Dooren, Bart T.H; Pels, Elisabeth; Beekhuis, W.Houdijn (2000). „Preliminary clinical results of posterior lamellar keratoplasty through a sclerocorneal pocket incision11The authors have no proprietary interest in the materials presented.”. Ophthalmology. 107 (10): 1850—1856. ISSN 0161-6420. doi:10.1016/s0161-6420(00)00253-0. 
  3. ^ Maier, A-KB; Gundlach, E; Gonnermann, J; Klamann, M K J; Bertelmann, E; Rieck, P W; Joussen, A M; Torun, N (2014-11-21). „Retrospective contralateral study comparing Descemet membrane endothelial keratoplasty with Descemet stripping automated endothelial keratoplasty”. Eye. 29 (3): 327—332. ISSN 0950-222X. doi:10.1038/eye.2014.280. 
  4. ^ Krachmer JH, Mannis MJ, Holland EJ. Cornea: Fundamentals, Diagnosis, and Management: Mosby Elsevier; 2011.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ендотелна_кератопластика_десцеметове_мембране&oldid=27872751”