Enklitika
Enklitike su reči koje nemaju svoj naglasak pa se naslanjaju na reč pre sebe tvoreći tako naglašenu celinu.[1]
Suprotno enklitiki je proklitika.[1]
Enklitike u srpskom jeziku[uredi | uredi izvor]
Enklitike srpskog standardnog jezika jesu:
- nenaglašeni oblici prezenta glagola biti - sam, si, je, smo, ste, su
- nenaglašeni oblici prezenta glagola hteti - ću, ćeš, će, ćemo, ćete, će
- nenaglašeni oblici aorista glagola biti – bih, bi, bi, bismo, biste, bi
- oblici povratne zamenice - si, se
- nenaglašene lične zamenice u genitivu - me, te, ga, je, nas, vas, ih
- nenaglašene lične zamenice u dativu - mi, ti, mu, joj, nam, vam, im
- nenaglašene lične zamenice u akuzativu - me, te, ga (nj), je (ju), nas, vas, ih
- vezničko-upitna rečca li
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Stambolić, Miloš, ur. (1986). Rečnik književnih termina. Beograd: Nolit. str. 169. ISBN 86-19-00635-5.