Epirski ustanak (1854)

Teodorakis Grivas, vođa ustanka.

Epirski ustanak (1854) podiglo je grčko stanovništvo u oblastima koje nisu oslobođene osmanske vlasti nakon Grčkog rata za nezavisnost. Ustanak je bio podstaknut izbijanjem Krimskog rata između Rusije i Turske. Završen je neuspešno.

Tok ustanka

Ustanak u Epiru 1854. godine podstaknut je Krimskim ratom koji je doveo do vrenja među balkanskim narodima. Vlaška i Moldavija držale su se mirno, jer su tokom rata okupirane. Ipak, ruske komande u Vlaškoj pomagale su do 1854. godine organizovanje bugarskih i drugih odreda i njihov prelazak na osmansku teritoriju radi podizanja ustanka. U Bukureštu je obrazovano i bugarsko Sredotočno praviteljstvo/Centralna vlada sa ciljem da organizuje borbu u zemlji. Georgi Rakovski je u Carigradu formirao tajno revolucionarno društvo sa ograncima u nekoliko gradova Bugarske. Otkriven je, te je pobegao u Staru planinu, a krajem 1855. se sklonio u Vlašku. Pokušaj Nikole Filipova da izazove ustanak u okolini Trnova takođe je propao. Srbi su se tokom ustanka takođe držali mirno, što je rezultat rada ustavobraniteljske vlade i kneza Aleksandra Karađorđevića.

Grci su u Krimskom ratu videli šansu za ostvarenje svog nacionalnog plana poznatog kao "Velika ideja". U Atini se prikupljaju dobrovoljci koji odlaze u Epir, u Tesaliju i u Makedoniju. Tamo turskih trupa skoro da nije ni bilo, jer su se sve povukle na sever za borbu protiv Rusa. Zimi 1853/4. se oko 7000 dobrovoljaca prebacilo u Epir pod komandom generala Mamurisa i Grivasa. Dobrovoljci dolaze i sa Zantea i Kefalonije. Januara 1854. izbija ustanak u oblasti Arte (u Epiru), a širi se i na Tesaliju, gde je delovao Hadži-Patros. U Makedoniji deuje Karatasos, a na Pindu Filateros. Februara meseca formirana je jedinstvena ustanička komanda pod generalom Cavelisom. Osmansko carstvo uputilo je Grčkoj ultimatum da povuče svoje odrede preko granice. Diplomatski odnosi dve države su prekinuti, a grčko stanovništvo u Carstvu proganjano. U bitkama kod Pete i Domokoa, dobrovoljački odredi su potučeni. Francuzi i Britanci pružili su podršku Turcima. Francuzi su potopili brod sa municijom poslat u Solun. Francusko-britanske jedinice okupiraju Pirej pod izgovorom da je novac određen za otplatu Zajma nezavisnosti potrošen za ratne pripreme i to je trajalo sve do 1857. godine. Grčka je morala da se preda i povuče odrede, nakon čega je ustanak ugušen.

Literatura

• Ričard Klog, Istorija Grčke novog doba, Klio, Beograd (2000)
• Stevan Pavlović, Istorija Balkana (1804—1945), Klio, Beograd (2004)
• Jozef fon Hamer, Historija Turskog (Osmanskog) carstva 3, Zagreb (1979)