Pređi na sadržaj

Euridika (mitologija)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Euridika
Luvr, Pariz

Euridika, (grč. Ευρυδίκη) (lat. Eurydica) je u bila nimfa i Orfejova žena.[1][2][3]

Osim Orfejove žene Euridike, u grčkoj mitologiji je bilo još nekoliko Euridika:

Ime Euridika dolazi od grčkih reči - Eurys ili Širok i Dikê ili Pravda.

Orfej i Euridika

[uredi | uredi izvor]
Euridika i Orfej
Federiko Ćerveli

Kada je Orfej upoznao najlepšu od svih nimfi - Euridiku, odlučio da se smiri i da sa njom provede ostatak svog života. Orfej je znao, kada je ugledao Euridiku u društvu njenih družbenicama, a videvši njenu izuzetnu lepotu, da će njih dvoje postati jedno.

Ne dugo zatim, prekrasna Euridika, sa očima boje narcisa i dugom plavom kosom, postala je njegova žena.

Bračna sreća Euridike i Orfeja nije dugo trajala jer je Euridika, dok je, kroz gustu i visoku travu bežala od Aristaja koji je u svojoj pohoti želeo silovati, nagazila na zmiju koja je ujela. Euridika je na licu mesta ostala mrtva.

Neutešan u svojoj boli, Orfej se odlučio na neverovatan poduhvat ne bi li ponovo bio sa Euridikom. Odlučio je da siđe u podzemni svet - svet mrtvih. Na samom ulazu u Had svojom je lirom začarao troglavog Kerbera, a zatim izašao pred boga Hada i njegovu ženu Perzefonu, vladare sveta mrtvih, i zapevao pesmu o izbavljenju Euridike iz podzemlja. Dirnuti pesmom i ogromnom Orfejovom ljubavlju, Had i Perzefona su odlučili da puste Euridiku, ali pod jednim uslovom. Kada se budu vraćali u svet svetlosti, Orfej se ne sme okrenuti i ne sme pogledati Euridiku, koja je trebalo da prati njegove stope.

Orfej je krenuo laganim i tihim korakom, a mučen velikom čežnjom i zabrinut jer nije čuo korake svoje Euridike, prekršio je zadati uslov i okrenuo se. Euridika je u tom trenutku zauvek potonula u svet senki, pružajući ka Orfeju svoje ruke.

Sedam dana je Orfej oplakivao i tugovao na obalama podzemnih reka, ali su ovoga puta bog Had i Perzefona bili neumoljivi.

Po povratku iz sveta senki na svetlost dana, Orfej je, neutešan u svojoj ljubavi odbijao sve ljubavi drugih žena. Međutim, i pored svog tragičnog kraja, Orfejeva sen, kojoj mira nije bilo na gornjem svetu, napokon se skrasila našavši Euridikinu na Ostrvu blaženih.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Eurydice”. Greek Mythology. Pristupljeno 16. 1. 2021. (jezik: engleski)
  2. ^ „Orpheus and Eurydice”. Greeke. Pristupljeno 16. 1. 2021. (jezik: engleski)
  3. ^ „Eurydice Greek mythology”. Britannica. (jezik: engleski)

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]