Efekat Zvončice
Efekat Zvončice je izraz iz engleskog jezika koji opisuje stvari za koje se veruje da postoje samo zato što ljudi veruju u njih. Efekat je dobio ime u čast Zvončice, vile u predstavi Petar Pan, koja je izbegla smrt koristeći snagu misli same publike.
Drugi oblik se zove obrnuti efekat Zvončice, izraz koji je skovao Dejvid Post u 2003. godini.[1] Ova verzija efekta govori o tome da što više ljudi veruje u nešto, više je verovatan suprotan ishod. Na primer, što više ljudi smatra da je vožnja bezbedna, više ljudi će voziti nemarno, što čini da vožnja bude manje bezbedna.
Različite primene izraza[uredi | uredi izvor]
Kao izraz, efekat Zvončice primenjuje se na različitim situacijama i može se koristiti da bi se bolje objasnili pojmovi i argumenti.
U percepciji kretanja[uredi | uredi izvor]
U časopisu o istraživanju svesti (engl. Journal of Consciousness Studies), Frenk H. Durdžin primenjuje ovaj izraz u proučavanju čovekove detekcije i percepcije kretanja. Naziv dela je Efekat zvončice: „Percepcija Kretanja i Iluzija”.[2] On sumnja u tipično uvreženo mišljenje o tome kako je vizuelna svest direktno povezana sa informacijama koje prikupljaju opažajni organi. On tvrdi da se „čini da perceptivna svest ima više informacija nego što je zaista dostupno kroz vizuelne spoznaje”. Autor ističe tu neusaglašenost i povezuje sa predstavom Petar Pan, u kojoj povratak Zvončice u život zavisi od vere publike u čarobne vile, koju iskazuju tapšanjem. Efekat Zvončice ukazuje na značajan nedostatak u moždanom sistemu dobijanja i tumačenja vizuelno dostupnih informacija: nije u direktnom odnosu sa stvarnošću. Uz ogromnu količinu senzorskih informacija, mozak donosi zaključke dopunjujući stvari koje ne može da razume. Drugim rečima, to je delo mašte.
U reformi obrazovanja[uredi | uredi izvor]
Dejvid C. Paris (1997) koristi efekat Zvončice da objasni nedoslednosti nacionalne obrazovne reforme. On napominje da reforme mogu biti sprovedene na nacionalnom nivou, ali zapravo zavisi od pojedinačnih škola da odluče kako se reforma uklapa u skladu sa njihovim postojećim sistemom obrazovanja. Iako su reforme smišljene da imaju uticaj na škole, ispostavlja se da škole često menjaju reforme. Reforma obrazovanja može biti teška, jer se promene dešavaju unutar ustanove, te profesori, učenici i osoblje prenose te reforme spolja. „Zato što se reforme često događaju iznutra ka spolja, uspeh u pojedinačnim škola i njihovom okruženju može drastično da varira.”[3] Paris tvrdi da nema pravog načina da se stvori bolja škola. Ne postoji nastavni program ili način držanja nastave koji garantuje školi uspešno sprovođenje reformi. Odnosno, izgleda da neke škole uspevaju, jer postoji široko rasprostranjeno i ukorenjeno verovanje da je njihov sistem ispravan. Ovo verovanje utiče na sve unutar ustanove, gde promena počinje i gde se razvija. Ako u školi nastavnici smatraju da obavljaju poseban i vredan posao, učenici će verovatno misliti isto.
U ovoj primeni, naporan rad je ekvivalentan tapšanju publike tokom predstave Petar Pan. Ako institucija čvrsto veruje svojim metodama (tako što ima dobre nastavnike, koji promovišu jasne ciljeve i koji obraćaju posebnu pažnju svojim učenicima), verovatnije je da će dobiti „tapšanje”, neophodno za njen dalji napredak. Slično tome kako Zvončicin život zavisi od vere publike u nju, uspeh škola zavise od vere u svoje metode. Iako se čini da vera u metode obrazovanja donosi uspeh, taj metod ne može biti standardizovan i primenjen u svim školama. Paris tvrdi da bez nekih pokazatelja efikasnosti programa, efekat Zvončice, koji pomaže nekim ustanovama da uspeju, može imati negativan uticaj na potrebne reforme. Prekomerno samopouzdanje u sistem može da se spreči dalje usavršavanje i ugrozi kvalitet programa.
U vladavini prava[uredi | uredi izvor]
Kameron Stjuart koristi efekat Zvončice da objasni zašto čitaoci treba da „tapšu” principu vladavine prava. Vladavina prava je „osnovni ideološki princip moderne Zapadne demokratije, i kao takav, često zahteva naše verovanje u princip, bez postavljanja ikakvih pitanja. Iako zapadne zemlje često najviše poštuju ovaj princip kad dođe do njegovog kršenja”.[4] Stjuart tvrdi da je ovaj koncept veoma sličan liku Zvončice u tome što ona ne može postojati ukoliko ljudi ne veruju u nju. On kaže da vladavina prava trenutno ne postoji u potpunosti. On opisuje pokušaje realizacije liberalnih filozofija koje su predstavljene kroz ovaj princip kao osnove opšteg Prava. U njemu se navodi da je „vladavina prava, a ne parlamentarni suverenitet, vrhovna vlast prava, čime se ograničavaju zakonodavne i izvršne vlasti”. Problem je u tome što to nije lako formulisati, čime se princip pretvara u proizvod pravničke mašte. Autor sugeriše da je odnos između vladavine prava i demokratije neophodan kako bi se obezbedilo njegovo postojanje. Efekat Zvončice se koristi kao pokušaj ubeđivanja svojih čitalaca da podrže njegov argument. On naglašava značaj poštovanja ili „tapšanja” vladavini prava, jer ona zavisi od naših uverenja.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Hili, Kiran (29. 01. 2003). „Primer obrnutog efekta Zvončice”. Pristupljeno 11. 11. 2017.
- ^ Durdžin, Frenk H. (2002). „The Tinkerbell Effect: Motion Perception and Illusion” (PDF). Journal of Consciousness Studies. 9 (5–6): 1—14. Pristupljeno 11. 11. 2017.
- ^ Paris, Dejvid (1997). „School Reform: Too much talk, too little action”. Forum for Applied Research and Public Policy. 12 (3): 46—56. Pristupljeno 09. 11. 2015.
- ^ Stjuart, Kameron (2004). „The Rule of Law and the Tinkerbell Effect: Theoretical Considerations, Criticisms, and Justifications for the Rule of Law”. Pristupljeno 11. 11. 2017.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- Ral, Erik (14. 10. 2010). „Efficient Market Hypothesis and the Tinkerbell Effect”. Arhivirano iz originala 19. 10. 2010. g. Pristupljeno 06. 11. 2011.
- Aleksander, Igor (2005). The World in My Mind, My Mind in the World. Imprint Academic. ISBN 978-1-84540-021-7.
- Dejvid Estl. „Igra rečima”. „The Sydney Morning Herald” 13.04.2013. Citat: „ili efekat Zvončice, gde entitet (ili čarobna vila) postoji samo ako čvrsto verujete da ona postoji, poput većine religija.” (Baze podataka: kompanija ebsco)
- Adrijel Betelhajm. „Efekat Zvončice, Deo 3: Obamini pokušaji za otvaranje novih radnih mesta”. „Ce-Ku politika” (Kongres kvartalno), 27. maj 2009
- Greg Pirs. „Nacije Unutar Politike”. „Vašington Tajms”. 8. jun 2009. godine. Citat: „misliti da su vetar i solarna energija ili druge alternativnije vrste goriva dovoljne za energetske potrebe čovečanstva zahteva verovanje u to, tj. ono što Adrijel Betelhajm naziva efektom Zvončice u Kongresu, kvartalno, po priči iz predstave Petar Pan.” (Baza Podataka: NewsBank)