Петар Пан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Петар Пан
Michael Llewelyn Davies as Peter Pan.jpg
Мајкл Левелин Дејвис, један од синова Баријевих пријатеља, обучен у костим Петра Пана
Прво прик.Роман Мала бела птица (1902), поглавља 13 - 18
ИзмислиоЏејмс Метју Бари
Информације
Полмушки
ПребивалиштеНедођија
Илустрација Петра Пана док свира фрулу из 1911.

Петар Пан је лик ког је створио шкотски писац и драматург Џејмс Метју Бари. Петар Пан је несташни дечак који може да лети и никада не стари. Петар Пан проводи своју бескрајну авантуру из детињства на малом острву Недођије као вођа своје банде, Изгубљени дечаци. У додиру је са сиренама, вилама, гусарима, Индијанцима и повремено са децом изван Недођије.

Порекло[уреди]

Насловна страна из издања из 1915. Баријеве новеле, први пут објављене 1911. године, коју је илустровао Ф. Д. Бедфорд[1]

Лик Петра Пана први пут се појављује у Баријевој делу Мала бела птица из 1902. године.[2] У поглављима 13-18 (Шетња по парку, Петар Пан, Дроздово гнездо, Кад се парк затвори, Кућица и Петров јарац),[3] Петар је седмодневна беба и одлетео је из свог расадника у Кенсингтон Гарденс у Лондону, где су га виле и птице научиле да лети. Он је описан као биће које је између дечака и птице. Након успеха представе из 1904. године, Баријеви издавачи, Ходер и Стогтон, одвојили су та поглавља Мале беле птице и објавили их 1906. под насловом Петар Пан у Кенсингтон Гарденсу, уз додатак илустрација Артура Ракама.[4]

Најпознатија авантура Петра Пана се први пут појављује 27. децембра 1904, у облику позоришне представе под називом Петар Пан, дечак који никада не жели да одрасте. Представа је 1911. допуњена и претворена у роман под насловом Петар и Венди.

Инспирација[уреди]

Многе Баријеве приче биле су првобитно испричане деци његових пријатеља. Сам Бари није имао деце. Приче о Петру Пану написао је као посвету петорици синова својих пријатеља Артура и Силвије Левелин Дејвис. Ова породица уједно му је послужила и као прототип за породицу Дарлинг из романа о Петру Пану.

Лик Венди Дарлинг представља омаж ћерки његових пријатеља, Маргарет Хендли, која је умрла у шестој години.

Као инспирација за лик керуше Нане послужило му је штене бернандинца, које су он и његова супруга, глумица Мери Ансел, добили на поклон током свадбеног путовања у Швајцарску.[2]

Изглед[уреди]

Бари никада није описао Петра Пана до детаља, чак и у роману Петар и Венди препуштено је читаоцима да га сами замишљају. Бари га описује као прелепог дечака са прелепим осмехом. У представи Петар Пан је обучен у јесење лишће и паукову мрежу.[5] Његово име и то што свира флауту сугеришу на митског бога Пана. Бари помиње у Петеру и Венди да је Петер Пан још увек имао све своје „прве зубе”.[6] Он га описује као прелепог дечака са прелепим осмехом, „обученог у лишће и сокове који теку из дрвећа”.[6]

Петра Пана је традиционално на позорници глумила жена.[7] У оригиналној продукцији Велике Британије, обучен је у црвенкасту тунику и зелене хеланке, попут оне коју носи Нина Боусиколт 1904. године. Тај костим је изложен у Баријевом родном месту.[8] Сличан костим је носила Полина Чејс (која је играла улогу од 1906 до 1913), који је изложен у Музеју Лондона. Ранија издања увек описују Петра Пана у црвенкастој гардероби,[9][10] док зелена постаје популарна 20-их година 20. века,[11] а захваљујући Дизнијевој адаптацији Петар Пан остаје у зеленој гардероби.

У Дизнијевом цртаном филму Петар Пан носи зелену тунику кратких рукава, зелене хеланке и зелену капу са црвеним пером у њој. Има уши као вилењак, браон очи и тамно црвену косу. У Куки (1991), лик је приказан као одрасла особа коју игра Робин Вилијамс, са плавим очима и тамно смеђом косом; у његовим младалачким присећањима, коса му је светло смеђа. У овом филму његове уши изгледају зашиљене само када је Петер Пан, а не Петер Банинг. Панова одећа подсећа на Дизнијеву (без капе). У акционом филму Петер Пан из 2003, њега глуми Џереми Самптер, који има плаву косу и плаво-зелене очи. Његова одећа је од лишћа и винове лозе.

Особине[уреди]

Раздраган је и воли да се хвали и да истакне све што уради. У књизи и представи, ако и у обе филмске адаптације Петар Пан представља себичност деце, која се види у његовој заборавности и себичном понашању. Самоуверен је када дође у опасност, али и сам Бари је у роману написао да се Петар Пан на Маронеровом камену плашио да ће умрети, али је и ту показао свој ноншалантни став рекавши да ће смрт бити јако велика авантура. У неким варијантама приче Петар Пан може бити и врло арогантан. У Дизнијевој адаптацији (1953) он Изгубљене дечаке назива Тупанима, а када Венди и њена браћа желе да оду, он арогантно помисли да је то зато што желе да одрасту.

Пријатељи[уреди]

Венди Дарлинг

Нагађало се да је Венди заљубљена у Петра Пана, али не може да буде са њим због његове неспособности да узврати осећања. У филму из 2003. та љубав је обострана. У оригиналном роману Петар Пан одлази у стварни свет и постаје пријатељ са Вендином ћерком Џејн.

Звончица

Звончица је вила и најбољи је пријатељ Петра Пана и често воли да га љубоморно чува од других људи. Њена љубомора се види у Дизнијевој адаптацији када наговара Изгубљене дечаке да је гађају стрелама.

Изгубљени дечаци

Петар Пан је вођа Изгубљених дечака. Изгубљени дечаци су: Безуби, Шиља, Коврџави, Близанци. Изгубљене дечаке су напустили родитеља и они су отишли у Недођију. Они су подршка Петру Пану у борбама против Куке.

Џон и Мајкл Дарлинг

Вендина браћа која су са заједно са њом отишла у Недођију, Џон је старији од Мајкла и у недођији показује велико интересовање за Куку и пирате. Мајкли је најмлађи Дарлинг и он је одувек веровао да је Петар Пан стваран, захваљујући Вендиним причама.

Непријатељи[уреди]

Капетан Кука

Највећи противник Петра Пана, рука му је одсечена у борби па уместо ње има куку. Капетан Кука се највише плаши да види своју крв и крокодила. У Дизнијевој адаптацији он жели да се освети Петру Пану, јер је његову руку бацио крокодилу.[12]

Господин Сми

Десна рука Капетана Куке. Сми је често смотан и неспособан у хватању Изгубљених дечака.

Филмови[уреди]

  • 1924 - Петар Пан - неми филм, прва адаптација представе Џ. М. Барија
  • 1953 - Петар Пан - Дизинијев анимирани филм
  • 1991 - Кука - Филм Стивена Спилберга, наставак Баријевог романа, која говори о одраслом Петру Пану који је заборавио своје детињство
  • 2002 - Повратак у Недођију - Дизнијев анимирани филм, наставак филма из 1953.
  • 2003 - Петар Пан - адаптација Баријеве приче
  • 2011 - Недођија (Neverland)
  • 2015 - Пан

Године 2004. снимљен је филм У потрази за Недођијом, заснован на Баријевом животу, у коме насловну улогу игра Џони Деп.[2]

Културолошки утицај[уреди]

Захваљујући популарности ових романа, али и филмским верзијама, мит о Петру Пану постао је један од највећих културолошких феномена 20. века, а земља Недођија архетип свих имагинарних места.

У данашње време појављују се и наставци доживљаја Петра Пана. Једна од таквих књига је роман Џералдине Мекохрејн „Петар Пан у гримизу”.[2]

Статуе[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Francis Donkin Bedford died in 1954 and his works are in copyright until 2024 in Europe. If this work is not "work for hire" then it is fair use.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Бари, Џејмс Метју (2011). „Белешке о писцу”. Петар Пан. Чачак: Пчелица. стр. 168—169. ISBN 978-86-6089-055-1. COBISS.SR 183354636
  3. ^ Бари, Џејмс Метју (2002). Бела птичица. Београд: Bookland. стр. 90—153. ISBN 86-7182-117-X. COBISS.SR 99555852
  4. ^ Birkin, Andrew (2003). J.M. Barrie & the Lost Boys. Yale University Press. стр. 47. ISBN 978-0-300-09822-8. 
  5. ^ Barrie, J.M. Peter Pan (play). Hodder & Stoughton, 1928, Act I, Scene 1
  6. 6,0 6,1 Barrie, J M. Peter and Wendy. Hodder & Stoughton, 1911, Chapter 1
  7. ^ Bruce K. Hanson. Peter Pan on Stage and Screen 1904–2010. McFarland, 2011
  8. ^ „J M Barrie's Birthplace”. Nts.org.uk. Приступљено 17. 6. 2014. 
  9. ^ Daniel O'Connor, illustrated by Alice B. Woodward. The Peter Pan Picture Book. Bell & Sons, 1907
  10. ^ Peter Pan's ABC illustrated by Flora White. Hodder & Stoughton, 1913
  11. ^ May Byron illustrated by Mabel Lucie Atwell, Peter Pan and Wendy. Hodder & Stoughton, 1921
  12. ^ „Captain Hook: Character History”. Disney Archives. 

Спољашње везе[уреди]