Žan Batist Kolber

Žan Batist Kolber
Žan Batist Kolber 1666. godine, Filip od Šampanje
Datum rođenja	(1619-08-29)29. avgust 1619.
Mesto rođenja	Rems, Kraljevstvo Francuska
Datum smrti	6. septembar 1683.(1683-09-06) (64 god.)
Mesto smrti	Pariz, Kraljevstvo Francuska
Uzrok smrti	kamen u bubregu
Narodnost	Francuz
Zanimanje	Francuski ministar finansija
Aktivni period	1665–1683
Prethodnik	Nikolas Fuke
Naslednik	Klod Lepeletje
Supružnik	Marija Šaron

Žan Batist Kolber (fr. Jean-Baptiste Colbert; Rems, 26. avgust 1619 — 6. septembar 1683.) je bio francuski političar, ministar finansija (1665-1683) u službi kralja Luja XIV. Osnivač je Francuske istočnoindijske kompanije.

Biografija

Rođen je 26. avgusta 1619. godine u Remsu u Francuskoj. Tamo su njegov otac i deda radili kao trgovci. Studirao je na jezuitskom koledžu i radio kod praškog bankara. Pre dvadesete godine počeo je da radi u ratnoj kancelariji zahvaljujući podršci Mišela le Teljea, ratnog sekretara. Kolber je radio kao inspektor trupa, da bi na kraju postao Teljeov sekretar. Žil Mazaren predložio je Kolbera kralju Luju XIV. Lujevo poverenje u Kolbera raste tokom Mazarenovog boravka u egzilu. Mazaren je umro 1661. godine. Kolber je 1665. godine postao generalni kontrolor finansija (ministar finansija). Godine 1669. postao je državni sekretar mornarice, a bio je i ministar trgovine, kolonija i palate. Osnivač je Francsuke istočnoindijske kompanije. Na svom položaju zadržao se do smrti 1683. godine.

Ekonomska teorija

U 17. veku vlada mišljenje da država treba da štiti i podstiče manufakturu i trgovinu. To se postiže saradnjom između vlade i pojedinaca koji dobijaju privilegije i monopolski položaj. Podsticanje manufakture, unapređenje poljoprivrede i saobraćaja postiže se s ciljem povećanja državnih prihoda. Uspesi vladara Brandenburga i Rusije posle Tridesetogodišnjeg rata najbolji su primer. Najistaknutiji predstavnik državnog učešća u privrednom životu je Žan-Batist Kolber (1661-1683), francuski ministar. Sprovodi politiku da „više novca znači više moći, veličine i bogatstva države“. Kolber ne postiže željene rezultate. Međutim, njegovu privrednu politiku sprovode mnoge evropske zemlje. Kolber pruža podršku i pomoć industriji. Stvara preduzeća i štiti ih od domaće i strane konkurencije (primer je fabrika tekstila Van Robe u Abevilu). Pokušava da privuče kapital plemstva i uzdiže obične građane u redove plemstva. Nadzornici prisiljavaju radnike da rade bolje. Ukidaju se verski praznici i proslave, radionice liče na vojne poligone... Dovode se stručnjaci iz drugih zemalja za rad u fabrikama. Izgrađuje se kanal Langedok. Čitav proces proizvodnje i prodaje je pod kontrolom, a roba lošeg kvaliteta se uništava; krivci se kažnjavaju. Kolber tvrdi da je obim svetske trgovine utvrđe jednom za svagda što znači da se širenje trgovine može ostvariti samo na račun drugih država (npr. Engleska, Nizozemska). Kolberov cilj je poraz Nizozemske i uništenje njene trgovačke i finansijske premoći u Evropi. Udvostručuju se carine na tekstil (1667) i druga manufakturna dobra što dovodi do trgovačkog rata. Carine dovode Francusku i u sukob sa Engleskom. Navigacioni zakon (1651) dovodi Englesku u sukob sa Nizozemskom. Ona zabranjuje uvoz robe preko stranih luka u Evropu i zabranjuje uvoz stranim brodovima. Engleska se okreće kolonijama kao izvoru jeftinih sirovina i tržišta za svoju robu – Engleski merkantilizam.

Izvori

• Živojinović, Dragoljub (2000). Uspon Evrope (1450-1789) (IV izd.). Beograd. ISBN 978-86-355-0446-9.