Pređi na sadržaj

Žene u oružanim snagama

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Uloga žena u vojsci od 1914. godine, posebno u borbi, bila je kontroverzna.[1] Tek nedavno su žene počele da imaju istaknutiju ulogu u savremenim oružanim snagama, jer sve više zemalja počinje da širi ulogu žena u vojsci. Od početka sedamdesetih, većina zapadnih armija počela je priznavati žene da služe aktivno u svim vojnim granama. U devet zemalja žene se regrutuju u vojnu službu.[2][3] Danas je samo nekoliko zemalja koje omogućavaju ženama da u vojsci budu na sasvim ravnopravnoj osnovi. Ove zemlje uključuju Australiju, Kanadu, Norvešku, Dansku, Švedsku, kao i još nekoliko drugih.[4]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Žene u Prvom svetskom ratu[uredi | uredi izvor]

Grupa ženskih vozača kola hitne pomoći u Francuskoj 1917. godine

Hiljade žena služilo je kao medicinske sestre, kuvarice, pralje, i druge uloge podrške u vojskama uključenim u Prvi svetski rat.[5][6] Jedina nacija koja je raspoređivala ženske borbene trupe u značajnim brojevima bila je Rusija. Od samog početka, ženski regruti su prikrivani ili su ih njihove jedinice prećutno prihvatile. Najistaknutiji bio je kontingent frontalne linijske konjice u kozačkom puku, predvođena ženskim pukovnikom Aleksandrom Kudaševom. Drugi su uključivali poznatu Mariju Bočkarevu, koja je tri puta bila ordenovana i unapređena u više zvanje NCO, dok je Njujork tajms objavio da se grupa od 12 učenica iz Moskve spojila zajedno, prerušene u mlade momke.[7] 1917. privremena vlada pokrenula je brojne ženske bataljone, a Bočkarevoj je tada zvanično dopušteno da rukovodi prvom jedinicom. Borili su se dobro, ali nisu uspeli da obezbede propagandnu vrednost koja se od njih očekivala i krajem godine je raspuštena. U kasnijem Ruskom građanskom ratu, Boljševici su zapošljavali žene pešadije, dok su žene vojnici, takođe, zabeležene u Beloj gardi.[8] 1918. godine, u Finskom građanskom ratu, više od 2000 žena borilo se u Ženskoj crvenoj gardi.[9] U Španskom građanskom ratu, na hiljade žena bilo je integrisano u mešovite borbene jedinice ili su se borile kao deo milicije.[10][11]

Drugi svetski rat[uredi | uredi izvor]

Princeza Elizabeta je služila u britanskoj vojsci četrdesetih godina

Roza Šanjina, sovjetski snajperista, tokom Drugog svetskog rata postigla je potvrđenih 54 pogodaka. Oko 400 000 sovjetskih žena kratko je služilo na prvoj liniji fronta [12] kao doktorke i medicinske sestre. Sve glavne zemlje učesnice koristile su žene u uniformi. Većina zadataka koje su žene vršile uključuju ulogu sestrinstva, sveštenstva ili uloge podrške. Preko 500 000 imalo je borbene uloge u protivvazdušnim jedinicama u Britaniji i Nemačkoj, kao i frontalnim jedinicama u Sovjetskom Savezu.

Britanija[uredi | uredi izvor]

Godine 1938. Britanci su preuzeli vodeću ulogu širom sveta u uspostavljanju uniformisanih usluga za žene, pored malih jedinica medicinskih sestara koji su već dugo bili u funkciji. Krajem 1941. Britanija je započela regrutovanje žena — najviše je poslato za fabrički rad, a neke i u vojsku, posebno za pomoćnu teritorijalnu službu koja je u vezi sa vojskom. ATS započinje kao pomoćna ženska vojska 1938, a 1941. dobija vojni status (2/3 plaćeno u odnosu na muškarce). Žene su dobro promovisale ulogu u rukovanju protivavionskim oružjem protiv nemačkih aviona i V-1 raketa. Ćerka premijera Vinstona Čerčila bila je tamo i on je ushićeno rekao da svaki general koji sačuva njegovih 40 000 boraca stiče ekvivalent pobede. Do avgusta 1941. žene su radile poslove na instrumentima za kontrolu vatre, nikada im nije bilo dozvoljeno da povuku okidač, jer se ubijanje neprijatelja smatralo „više muškim”. Do 1943. 56 000 žena je bilo u protivvazdušnoj komandi; većina jedinica nalazila se blizu Londona gde je postojao rizik od ubijanja, ali nije postojala opasnost da ih neprijatelj uhvati.[13][14] Prva ubistva došla su u aprilu 1942.[15]

Nemačka[uredi | uredi izvor]

Treći rajh (suprotno popularnom verovanju) imao je slične uloge za žene. SS Helferinen smatrao je svojim članovima one žene koje su prošle obuku, a sve druge ženske radnice izabrane su za koncentracioni logor. Žene su, takođe, služile u pomoćnim jedinicama, mornarici, vazduhoplovstvu i vojsci.[16][17]

U Nemačkim Oružanim snagama, od 1944 do 1945. godine, oko 500 000 žena bilo je dobrovoljno uniformisano. Približno isti broj služio je i u civilnoj odbrani. 400 000 su se dobrovoljno prijavile kao medicinske sestre, a mnoge su zamenile muškarce u ratnoj ekonomiji.[17] U Luftvafeu su služile u borbenim ulogama koje su pomagale da održavaju protivavionske sisteme koji su srušili savezničke bombardere.

Druga žena koja je dobila Gvozdeni krst je medicinska sestra Elfriede Wnuk

[18]

Do 1945. nemačke žene su držale 85% bilansa gde spadaju pralje, računovođe, tumači, laboratorijski radnici itd. Nemačka je imala veliku i dobro organizovanu sestrinsku službu, sa četiri glavne organizacije − jednu za katolike, jednu za protestante, sekularni Crveni krst i Braon medicinske sestre. Vojnu negu je prvenstveno rukovodio Crveni krst (DCK), koji je delimično bio pod nacističkom kontrolom. Medicinske usluge na frontu pružali su muški lekari. Medicinske sestre Crvenog krsta služile su naširoko u vojnim medicinskim službama zaposlenim u bolnicama blizu linije fronta, i izloženim riziku od napada bombi. Dvadeset sestara je nagrađeno Gvozdenim krstom za heroizam. Stotine žena služilo je u logorima, od kojih je većina bila u Ravensbriku.[19] U Nemačkoj su, takođe, radile žene, a Hitleru je rečeno da proizvede još čiste arijske dece da se bore u budućim ratovima.[20]

Jugoslovenski partizani[uredi | uredi izvor]

Jugoslovenski narodno-oslobodilački pokret potražio je 6 000 000 civilnih pristalica. Dva miliona žena formiralo je Antifašistički front žena (AFŽ), u kojem je revolucionarno koegzistiralo sa tradicionalnim. AFŽ je upravljao školama, bolnicama, čak i lokalnim samoupravama. Oko 100 000 žena služilo je sa 600 000 muškaraca u Titovoj Jugoslovenskoj oslobodilačkoj vojsci. Sve to je naglasilo posvećenost ženskim pravima i rodnoj jednakosti. Korišćene su slike heroina tradicionalnog folklora, kako bi se privukle i legitimizovale partizanke.[21] Posle rata žene su bile odvojene tradicionalnim rodnim ulogama, ali Jugoslavija je bila jedinstvena jer su njeni istoričari posvetili veliku pažnju ženskim ulogama u otporu sve do raspada zemlje devedesetih, nakon čega je sećanje na ženske vojnike izbledelo.</ref>[22]

Posle svetskih ratova[uredi | uredi izvor]

Vijetnamski rat[uredi | uredi izvor]

Tokom Vijetnamskog rata (1955—1975) oko 11 000 američkih žena vojnika raspoređeno je u Vijetnamu, a 90% njih služile su kao medicinske sestre. U borbi je ubijeno 8 žena. Komandant Elizabet Beret postala je prva žena koja je komandovala u borbenoj zoni.[23]

Demokratska Republika Kongo[uredi | uredi izvor]

Demokratska Republika Kongo 1967. godine započinje obuku prvih 150 žena kao parakomandosa Armije nacionalne kongoloize, a mnoge su bile obučene kasnije, u periodu od nekoliko godina. Žene su imale kompletnu obuku za skok, oružanu obuku, iako nije bilo jasno u kojoj meri su one integrisane u borbenim jedinicama Konga.

Eritreja[uredi | uredi izvor]

1999. Bi-bi-si je izveštavao da su oko četvrtinu eritrejskih vojnika u eritrejsko-etiopijskom ratu činile žene.[24]

Izrael[uredi | uredi izvor]

Izrael je trenutno jedina zemlja na svetu sa obaveznom vojnom službom za žene.[25][26][27] Obavezna vojna služba za neudate žene i udate žene bez dece počinje 1948. godine.[28]

U početku, sve žene regruti služile su korpusu Ženske armije, kao službenici, vozači, socijalni radnici, medicinske sestre, kontrolori leta.[29] Uloge žene van tehničke i sekretarske podrške, počele su da se otvaraju krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina.[26]

Godine 2000. amandmanom Zakona o vojnoj službi jednake mogućnosti u vojsci su dobile žene fizički i psihički spremne za posao. Žene su počele da ulaze u borbenu podršku i lagane borbene uloge u nekoliko oblasti, uključujući Artiljerijski korpus, pešadijske jedinice i oklopne divizije. Nekoliko vodova po imenu Karakal formirane su za muškarce i žene zajedno, da služe u lakoj pešadiji. Mnoge žene su se pridružile graničnoj policiji.[26]

Uprkos ovim promenama, IDF priznaje da je manje od 4% žena na borbenim položajima kao što su pešadija, posada tenkova, ili drugih oklopnih vozila, služba artiljerijskog oružja, piloti borci i sl. Umesto toga, bile su koncentrisane na „borbenu podršku“.[30]

Trenutni položaj žena u vojsci po zemljama[uredi | uredi izvor]

Udeo ženskog vojnog osoblja varira na međunarodnom nivou. Oko 3% u Indiji, 10% u Velikoj Britaniji,[31] 15% u Francuskoj,[32] 13% u Švedskoj,[33] 16% SAD,[34] kao i 27% na jugu Afrike.[35]

Mnoge državne oružane snage koje regrutuju žene i dalje ih sprečavaju za borbene uloge (uloge koje bi zahtevale da ubiju u neposrednoj blizini).[36]

U poređenju sa muškarcima, ženski vojnici se suočavaju sa znatno višim rizikom od seksualnog uznemiravanja i seksualnog nasilja, prema britanskim, kanadskim i američkim istraživanjima.[37][38][39]

Žene u borbi[uredi | uredi izvor]

Mari Marvinkt (Marie Marvingt) je bila prva žena pilot koja je letela tokom rata; nikada nije bila u borbi (1912)

Neke nacije dozvoljavaju ženskim vojnicima da služe na određenim borbenim položajima naoružanja, dok ih druge isključuju iz različitih razloga, uključujući fizičke zahteve i politiku privatnosti. Vojska SAD ima većinu pozicija za žene.[40] Postoje određena ograničenja zbog fizičkih zahteva koje žene ne mogu ispuniti, kao što su položaji specijalnih snaga.

Žene su učestvovale u vojsci SAD 1775. godine, ali više u civilnim oblastima nege, pranja, popravke odeće i kuvanja. Nekoliko stotina žena je učestvovalo u borbi u Građanskom ratu u Sjedinjenim državama, skoro sve su bile maskirane kao muškarci, a mnoge su otkrivene na bojnom polju ili u bolnicama posle ranjavanja.[41] Debora Sampson bila je jedna od prvih žena maskiranih u muškarca. Nije bila zadovoljna svojom ograničenom ulogom u Američkoj revoluciji, pa se pretvarala da je muškarac kako bi služila u lakoj pešadijskoj jedinici. Borila se u mnogim bitkama, ali na kraju je pretrpela povrede glave i nogu, što je dovelo do otkrivanja njenog pola. Njen komandant, general Džon Paterson, čestito ju je otpustio i zahvalio joj se na službi.[6] Godine 1917. zakon se konačno ukida i žene postaju stalan deo vojnih službi. Godine 1976. prva grupa žena je primljena na Vojnu akademiju SAD.[42] Trenutno se 16% diplomirane Vest point klase sastoji od žena.[43]

U 1990. i 1991. godini oko 40 000 američkih žena vojnika raspoređeno je tokom operacija Zalivskog rata, ali nijedna žena nije mogla da preuzme borbu. Od 1994. godine politika je zabranjivala ženama da budu raspoređene u borbene jedinice ispod nivoa brigade.[44]

Prema statističkim podacima iz 2013. godine, 15,6% vojnika SAD od 1,1 miliona, uključujući i Nacionalnu gardu i rezervu, bile su žene. Te godine žene su služile u 95% svih vojnih zanimanja.[45]

Političke promene[uredi | uredi izvor]

Pre odluke Ministarstva odbrane 1993. godine, 67% pozicija u vojsci bilo je otvoreno za žene. Danas je otvoreno 78% pozicija, a žene služe u 95% svih vojnih zanimanja od 2014.[46] U vazduhoplovnim snagama SAD 99% karijera je otvorena za žene. Jedina zabrana ženama su specijalne službe za taktike, borbena kontrola i sl.[47]

U januaru 2013. godine sekretar za odbranu Leon Paneta izdao je naređenje da se okonča politika „nema žena u jedinicama koje imaju zadatak direktne borbe“, iako još uvek nije utvrđeno da li i kada se žene mogu pridružiti Specijalnim snagama američke vojske.[48]

Godine 2013. vojnici vojske SAD traže da učestvuju u novom kursu obuke, koji je napravilo Kombinovano zajedničko radno osoblje Paladin i koji je osmišljen za članove tima za angažovanje žena. Kurs će pomoći ženskim vojnicima da se obučavaju za zadatke kao što su biometrija, forenzika, prikupljanje dokaza, taktička ispitivanja, pretraživanje vozila osoblja, uputstva o eksplozivnim uređajima. Cilj je da sve procene budu potpune i da će žene do kraja 2016. biti u potpunosti uključene u sve uloge u vojsci.

Do maja 2015. godine, devetnaest žena koje su učestvovale nisu uspele da prođu obuku u školi Rendžer (Ranger). Njih jedanaest je napustilo obuku u prva četiri dana. Od preostalih osam, njih tri su dobile opciju da ponovo upišu kurs, pet ih je diplomiralo.

U decembru 2015. godine, sekretar za odbranu Eš Karter izjavio je da će od 2016. godine borbena radna mesta biti otvorena za sve žene; međutim, predsednik Džozef Danford iz Marinskog korpusa želeo je da zadrži određene direktne borbene položaje (poput pešadije) zatvorenim za žene. Odluka da zvanično dozvoli ženama da preuzmu borbene uloge je zbog činjenice da su žene služile u borbenim ulogama od početka ratova u Iraku i Avganistanu.

Fizički, socijalni i kulturni problemi[uredi | uredi izvor]

Dva člana Američkog ženskog mornaričkog korpusa patroliraju gradom u Avganistanu tokom 2010. godine
Žene ruske vojske u svojim uniformama tokom parade 2013.

Studija marinskog korpusa, koja je objavljena u septembru 2015. godine,[49][50] otkrila je da su žene u vojsci bile povređivane dvostruko češće od muškaraca, da su bile manje precizne sa oružjem i ne tako dobre na uklanjanju ratnih trupa sa bojnog polja.

Istraživanje koje je obavljeno od strane službe, u trajanju od 9 meseci u kampovima Lejeun i Tventinajn palms u Kaliforniji, uključivalo je oko 400 marinaca, kao i 100 žena koje su se dobrovoljno prijavile u integrisanu radnu grupu Graund kombat element, a jedinica Morski korpus je stvoren da uporedi kako muškarci i žene rade u borbenom okruženju.[49]

„Ovo je istraživanje bez presedana u svim službama“, rekla je Ana Vimberg, direktorka pomorske policije, zamenica direktora Kancelarije za inovacije marinaca. „Ono što pokušavamo da utvrdimo jeste doprinos pojedinca kolektivnoj jedinici. Svi se borimo kao jedinice. Zanima nas kako se marinski korpus bori kao jedinica i da li borbena efikasnost napreduje ili je degradirana“. Istraživanje je pokazalo da su muški timovi pokazali bolji performans na 93 od 134 zadataka. Jedinice koje su se sastojale od svih muških članova bile su brže od ženskih jedinica i bolje su se pokazali u borbenim situacijama, posebno u situacijama sa oružjem, pri nošenju teških mitraljeza i minobacača. Istraživanje je pokazalo da su muški marinci koji nisu prošli obuku mnogo precizniji u rukovanju vatrenim oružjem od žena koje su obuku prošle. U uklanjanju ranjenih trupa sa bojnog polja nisu postojale značajne razlike u vremenu izvršavanja, izuzev kada jedna osoba (najčešće muški marinac) odnese nekoga − pokazala je studija. Ovde možda postoje određena društvena objašnjenja zašto je kohezija jedinica niža u mešovitim grupama. Kao što su mnogi ženski vojnici zapazili, način na koji ih muški vojnici posmatraju često je štetno za njihovo učešće u jedinici. Često su ženski vojnici dobijali pogrdne nazive kao „kurva“ i kako bi izbegla da bude označena tim nazivom, žena je trebalo da strateški provede vreme sa kolegama vojnicima. To znači da je morala da bude pažljiva, da ne provodi mnogo vremena sa bilo kojim vojnikom i to često ima izolacijski efekat. U nekoliko slučajeva se smatralo da je žena manje stručna od muškarca, tako da im nisu pružane mogućnosti da do kraja završe zadatke za koje su kvalifikovane i stalno su morale da dokazuju sposobnost. Takođe, postoji zabrinutost u vezi sa razvojem romantičnih ili seksualnih odnosa, kao i rizik da žena zatrudni.

Seksualno uznemiravanje i napadi[uredi | uredi izvor]

Žene vojnici razvile su nekoliko tehnika za izbegavanje seksualnog napada, uključujući: 1. oslanjanje na drugarske odnose, 2. kapitaliziranje svog statusa (povezanost sa rangom, godine, vreme provedeno u vojsci, prethodno iskustvo sa premeštajem), 3. maskiranje ženstvenosti muškom odećom, kako bi se smanjila izloženost nasilju. Koliko korisne, ove tehnike isto toliko mogu biti i problematične.

Prvo, jer ove strategije pokazuju da je na ženama odgovornost da zaštite sebe, umesto da budu zaštićene od silovanja u krugu vojske.

Drugo, zbog odnosa između muškarca i žene, jer žene moraju često da se pridružuju muškarcima u formi „ortaka“. Muški član jedinice tada postaje zaštitnik ženskog vojnika. Ove situacije ponovo stvaraju žensko telo ranjivim i slabim u odnosu na jako, muško telo. Neki izveštaji pokazuju da postoji tri puta veća mogućnost da žena bude silovana u vojsci nego generalno tokom života, a u Iraku će verovatno biti silovana i od strane protivnika. Godine 1988. prvo istraživanje seksualnog uznemiravanja napravljeno je na vojnom nivou i utvrđeno je da je 64% žena u vojsci bilo seksualno uznemiravano. Film „Nevidljivi rat” napravljen je prema ovoj temi. Seksualni napad je jedan od najštetnijih faktora za žene vojnike. Žene koje prođu seksualnu traumu često su depresivne, osećaju hroničnu duševnu bol. Žene vojnici koje su bile žrtve ovakvog napada, često ne uspevaju da završe koledž i obično imaju mala godišnja primanja.

Nasilje intimnog partnera[uredi | uredi izvor]

Ovo je još jedno pitanje u vojsci sa studijom koja pokazuje da je čak 33% žena veterana prošlo kroz ove situacije. Kliničari koji rade sa ženama koje su prošle kroz ovakav vid nasilja moraju im objasniti da se ovakav vid nasilja može dogoditi bilo kada i da one nisu krive za to. Žene se odlučuju da se pridruže vojsci u nadi da će uspeti da pobegnu od nasilja u porodici. U poređenju sa ženama koje nisu imale ovakav vid napada, žene žrtve nasilja će pre prijaviti uznemiravanje ovog tipa u vojsci. Ovakvi izveštaji u vojsci nisu često dokumentovani. Često na liniji fronta, pružaoci zdravstvenih usluga su u boljem položaju da indentifikuju žrtve zlostavljanja i da ih usmeravaju na druge službe i mentalne zdravstvene ustanove gde će im biti ukazana pomoć.

Žene u mornarici[uredi | uredi izvor]

Ženske kraljevske australijske mornarice ukrcane na HMAS Waller 2013.
Ženska podmornica Američke mornarice upoznaje predsednika Obamu 2012.

Godine 1985. Kraljevska norveška mornarica postaje prva mornarica na svetu koja je dozvoljavala ženskom osoblju da služi na podmornicama, nakon čega je 1995. godine imenovan ženski kapetan podmornice. Danska je dozvolila službu žena u podmornicama 1988. godine, a Švedska 1989.

Žene koje rade na podmornicama sa muškarcima zahtevale su odvojene smeštaje, a američka mornarica je smatrala da bi modifikovanje podmornice za ove uslove koštala i do 300 000 dolara po krevetu.

Nedavna politika američke mornarice dozvolila je tri izuzetka za žene koje se nalaze na brodu vojnih podmornica: 1. ženski civilni tehničari − najviše par dana, 2. žene pitomci − jednu noć tokom letnjeg treninga, 3. članovi porodice mogu doći jedan dan na krstarenje. U oktobru 2009. američki sekretar mornarice Rej Mabus najavio je da se šef pomorskih operacija i on spremaju da promene politiku. Razlozi su uključivali činjenicu da su SSGN i SSBN podmornice koje su sada u floti imale više mesta da prime ženske oficire sa malo ili bez modifikacija. Takođe, citirana je dostupnost ženskih kandidata koje su izrazile želju da služe u ovim kapacitetima. Primećeno je da žene sada predstavljaju 15% aktivne mornarice i da danas zarađuju otprilike duplo više nego ljudi u bilo kojim oblastima nauke i inžinjeringa. U februaru 2010. godine sekretar odbrane usvaja predloženu politiku i šalje pisma koja su zvanično obavestila Kongres o planiranoj promeni. Odsek mornarice je 29. aprila zvanično objavio da je ovlastio žene da služe na podmornicama. Prva grupa američkih žena pitomaca završila je školu nuklearne energije i prijavljena je za vođstvo dve raketne podmornice u novembru 2011. Godine 2012. objavljeno je da će 2013. biti prva godina u kojoj će žene raditi u podmornicama. U 2015. godini podmorska snaga SAD prihvata inicijativu za prijavljene žene u podmornicama. Ovo je detaljan proces koji će sistematično postaviti ženske mornare na podmornice Ohio-klase. Ženama mornarima iz svih zajednica i rangova biće pružena prilika da budu među prvima koji se pridružuju podmorskoj službi. Žene se u francuskim podmornicama očekuju do kraja 2017. godine.

Akademske studije[uredi | uredi izvor]

Studija Dženifer Silve, sociologa kulturne nejednakosti, iz 2008. godine, utvrđuje da su ženski kadeti videli vojnu obuku kao priliku da budu hrabri, uporni, vešti, dok su druge kadetkinje videle vojnu obuku kao bekstvo od negativnih aspekata tradicionalne ženstvenosti. Studija tvrdi da su ženski kadeti bili oprezni u pogledu svog položaja žena koje obavljaju zadatke koji se tradicionalno posmatraju kao rad muškarca i često su morale da dokazuju svoju sposobnost. Od intervjuisanih ženskih kadeta, 84% ispitanika je reklo da ne želi vojnu karijeru jer bi ih to omelo da se venčaju i imaju decu.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Bok Gizela, Žena u istoriji Evrope: od srednjeg veka do danas, Beograd 2005
  2. ^ „Women in the military — international”. www.cbc.ca. 30. 5. 2006. Pristupljeno 17. 11. 2017. 
  3. ^ „Norway becomes first NATO country to draft women into military”. Reuters. Reuters Staff. 14. 6. 2013. Pristupljeno 17. 11. 2017. 
  4. ^ Haring, Ellen. „Women in Combat: Adaptation and Change in the US Military” (PDF). 
  5. ^ Gavrilović Vera S., Žene lekari u ratovima 1876–1945. na tlu Jugoslavije, Beograd 1976.
  6. ^ a b „How Roles Have Changed for Women in the Military | Norwich Online Graduate Degrees”. graduate.norwich.edu (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 21. 04. 2018. g. Pristupljeno 20. 4. 2018. 
  7. ^ Susan R. Sowers, Women Combatants in World War I: A Russian Case Study" (Strategy Research Project, U.S. Army War College, 2003) PDF Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. avgust 2013)
  8. ^ Reese, Roger R. (2000). The Soviet military experience: a history of the Soviet Army, 1917–1991. Routledge. str. 17. 
  9. ^ Lintunen, Tiina (2014). „Women at War”. The Finnish Civil War 1918: History, Memory, Legacy. Leiden: Brill Publishers. str. 201—229. ISBN 978-900-42436-6-8. 
  10. ^ Lines, Lisa (2009). „Female combatants in the Spanish civil war: Milicianas on the front lines and in the rearguard” (PDF). Journal of International Women's Studies. 10 (4): 168—187. Arhivirano iz originala (PDF) 23. 03. 2018. g. Pristupljeno 20. 3. 2018. 
  11. ^ Lines, Lisa (2011). Milicianas: Women in Combat in the Spanish Civil War (1936–1939). Plymouth, UK: Lexington Press. ISBN 978-0-7391-6492-1. 
  12. ^ Campbell, D'Ann (1993). „Women in Combat: The World War Two Experience in the United States, Great Britain, Germany, and the Soviet Union”. Journal of Military History. 57 (2): 301—323. JSTOR 2944060. doi:10.2307/2944060. 
  13. ^ DeGroot, G. J. (1997). „Whose Finger on the Trigger? Mixed Anti-Aircraft Batteries and the Female Combat Taboo”. War in History. 4 (4): 434—453. S2CID 144038535. doi:10.1177/096834459700400404. 
  14. ^ Schwarzkopf 2009.
  15. ^ Sir Frederick Arthur Pile (bart.) (1949). Ack-ack: Britain's defence against air attack during the Second World War. Harrap. str. 193. 
  16. ^ Gordon Williamson, World War II German Women's Auxiliary Services (2003).
  17. ^ a b Hagemann, Karen (2011). „Mobilizing Women for War: The History, Historiography, and Memory of German Women's War Service in the Two World Wars”. Journal of Military History. 75 (4): 1055—1094. 
  18. ^ Campbell, D'Ann (april 1993). „Women in Combat: The World War Two Experience in the United States, Great Britain, Germany, and the Soviet Union”. Journal of Military History. 57 (2): 301—323. JSTOR 2944060. doi:10.2307/2944060. 
  19. ^ name="Gordon Williamson 2003"
  20. ^ Bronwyn Rebekah McFarland-Icke,Nurses in Nazi Germany(1999)
  21. ^ Jancar, Barbara (1981). „Women in the Yugoslav National Liberation Movement: An Overview”. Studies in Comparative Communism. 14 (2): 143—164. doi:10.1016/0039-3592(81)90004-1. 
  22. ^ Barbara Jancar-Webster, Women and Revolution in Yugoslavia 1941–1945(1990)
  23. ^ Purpose, Task & (8. 3. 2017). „TIMELINE: A History Of Women In The US Military”. Task & Purpose (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 21. 04. 2018. g. Pristupljeno 20. 4. 2018. 
  24. ^ „Eritrea's women fighters”. news.bbc.co.uk. Pristupljeno 17. 11. 2017. 
  25. ^ „Statistics: Women's Service in the IDF for 2010, 25 Aug 2010”. Israel Defense Forces. 25. 8. 2010. Arhivirano iz originala 07. 06. 2015. g. Pristupljeno 22. 3. 2011. 
  26. ^ a b v Lauren Gelfond Feldinger (21. 9. 2008). „Skirting history”. The Jerusalem Post. Pristupljeno 22. 3. 2011. 
  27. ^ „Integration of women in the IDF”. Israeli Ministry of Foreign Affairs. 8. 3. 2009. Pristupljeno 23. 3. 2011. 
  28. ^ „The Beginning, Women in the Early IDF”. IDF Spokesperson. 7. 3. 2011. Pristupljeno 14. 8. 2011. 
  29. ^ „Israel”. Lcweb2.loc.gov. Pristupljeno 16. 11. 2013. 
  30. ^ Gaza: It's a Man's War The Atlantic, 7 Aug 2014
  31. ^ „UK armed forces biannual diversity statistics: 2017”. www.gov.uk (na jeziku: engleski). 2017. Pristupljeno 12. 12. 2017. 
  32. ^ „Rapport d'information du Sénat N°373 : Des femmes engagées au service de la défense de notre pays” (PDF). www.senat.fr (na jeziku: French). 26. 3. 2015. 
  33. ^ Försvarsmakten. „Historik”. Försvarsmakten (na jeziku: švedski). Pristupljeno 12. 12. 2017. 
  34. ^ US Army (2013). „Support Army Recruiting”. www.usarec.army.mil. Arhivirano iz originala 09. 11. 2018. g. Pristupljeno 12. 12. 2017. 
  35. ^ Engelbrecht, Leon. „Fact file: SANDF regular force levels by race & gender: April 30, 2011 | defenceWeb”. www.defenceweb.co.za (na jeziku: engleski). Pristupljeno 12. 12. 2017. 
  36. ^ Fisher, Max (25. 1. 2013). „Map: Which countries allow women in front-line combat roles?”. Washington Post (na jeziku: engleski). ISSN 0190-8286. Pristupljeno 12. 12. 2017. 
  37. ^ UK, Ministry of Defence (2015). „British Army: Sexual Harassment Report” (PDF). Pristupljeno 11. 12. 2017. 
  38. ^ Canada, Statcan [official statistics agency] (2016). „Sexual Misconduct in the Canadian Armed Forces, 2016”. www.statcan.gc.ca (na jeziku: engleski). Pristupljeno 11. 12. 2017. 
  39. ^ Marshall, A; Panuzio, J; Taft, C (2005). „Intimate partner violence among military veterans and active duty servicemen”. Clinical Psychology Review (na jeziku: engleski). 25 (7): 862—876. PMID 16006025. doi:10.1016/j.cpr.2005.05.009. 
  40. ^ „Army Jobs For Women: Different Positions For Women In The Military - Militaro”. militaro.com. Arhivirano iz originala 29. 3. 2015. g. Pristupljeno 7. 11. 2017. 
  41. ^ Smith, Sam. „Female soldiers in the Civil War on the front line”. www.civilwar.org. Arhivirano iz originala 15. 08. 2015. g. Pristupljeno 17. 11. 2017. 
  42. ^ „Women in the military”. Norfolk Daily News. 8. 6. 2013. Pristupljeno 24. 10. 2013. 
  43. ^ Abramson, Larry (22. 10. 2013). „West Point Women: A Natural Pattern Or A Camouflage Ceiling?”. NPR.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 17. 11. 2017. 
  44. ^ Fischel, Justin (24. 1. 2013). „Military leaders lift ban on women in combat roles”. Fox. Pristupljeno 24. 10. 2013. 
  45. ^ „Sisters in Arms: Breaking down barriers and rising to the challenge”. Pristupljeno 24. 10. 2013. 
  46. ^ „Women in the U.S. Army”. www.army.mil. Pristupljeno 17. 11. 2017. 
  47. ^ McGowan, Bailey (7. 8. 2017). „Air Force testing gender-neutral standards in San Antonio”. Air Force Times. Pristupljeno 17. 11. 2017. 
  48. ^ C. Todd Lopez (27. 1. 2014). „Army to open 33,000 positions to female Soldiers in April”. Army News Service. Pristupljeno 30. 1. 2013. 
  49. ^ a b Lamothe, Dan (10. 9. 2015). „Marine experiment finds women get injured more frequently, shoot less accurately than men”. Washington Post. Pristupljeno 16. 12. 2015. 
  50. ^ Adamczyk, Ed (10. 9. 2015). „U.S. Marines study: Women in combat injured more often than men”. UPI. Pristupljeno 8. 9. 2016. 

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

Istorija[uredi | uredi izvor]

  • Cook, Bernard, ed, (2006). Women and War: Historical Encyclopedia from Antiquity to the Present.
  • Elshtain, Jean Bethke (1995). Women and War. 
  • Elshtain Jean, and Sheila Tobias, eds., Women, Militarism, and War (1990),
  • Goldman, Nancy Loring ed. (1982). Female Soldiers--Combatants or Noncombatants? Historical and Contemporary Perspectives.
  • Goldstein, Joshua S (2003). War and Gender: How Gender Shapes the War System and Vice Versa. , psychology perspective
  • Hacker, Barton C. and Margaret Vining, eds. A Companion to Women's Military History (2012) 625pp; articles by scholars covering a very wide range of topics
  • Hall, Richard H. Women on the Civil War battlefront (University Press of Kansas 2006).
  • Lines, Lisa (2011). Milicianas: Women in Combat in the Spanish Civil War (1936–1939). Plymouth, UK: Lexington Press. ISBN 978-0-7391-6492-1. 
  • Jones, David. Women Warriors: A History, Brassey's, 1997
  • Pennington, Reina, (2003). Amazons to Fighter Pilots: A Biographical Dictionary of Military Women.
  • Salmonson, Jessica Amanda (1991). The Encyclopedia of Amazons: Women Warriors from Antiquity to the Modern Era. Paragon House. ISBN 978-1-55778-420-9. 

Drugi svetki rat[uredi | uredi izvor]

  • Biddiscombe, Perry, : "Into the Maelstrom: German Women in Combat, 1944-45,". „War & Society”. 2011. 30 (1): 61—89. 2011. 
  • Bidwell, Shelford. The Women's Royal Army Corps (London, 1977) on Britain
  • Campbell, D'Ann. Women at War with America: Private Lives in a Patriotic Era (Harvard University Press, 1984). on WW2
  • Campbell, D'Ann. "Servicewomen of World War II", Armed Forces and Society (Win 1990) 16: 251-270. statistical study based on interviews
  • Campbell, D'Ann (1993). „Women in Combat: The World War II Experience in the United States, Great Britain, Germany, and the Soviet Union”. The Journal of Military History. 57 (2): 301—323. JSTOR 2944060. doi:10.2307/2944060. 
  • Cottam, K. Jean Soviet Airwomen in Combat in World War II (Manhattan, KS: Military Affairs/Aerospace Historian Publishing, 1983)
  • Degroot, Gerard J. (decembar 1997). „Whose Finger on the Trigger? Mixed Anti-Aircraft Batteries and the Female Combat Taboo”. War in History. 4 (4): 434—453. S2CID 144038535. doi:10.1177/096834459700400404. 
  • Dombrowski, Nicole Ann (1999). Women and War in the Twentieth Century: Enlisted With or Without Consent. 
  • Dominé, Jean-François, (2008). Les femmes au combat ; l'arme féminine de la France pendant la Seconde Guerre Mondiale
  • Hagemann, Karen (2011). „Mobilizing Women for War: The History, Historiography, and Memory of German Women's War Service in the Two World Wars”. Journal of Military History. 75 (3): 1055—1093. 
  • Harfield, Alan (2005). „The Women's Auxiliary Corps (India)”. Journal of the Society for Army Historical Research. 83 (335): 243—254. 
  • Krylova, Anna, (2010). Soviet Women in Combat: A History of Violence on the Eastern Front.
  • Morton, Alison. Military or civilians? The curious anomaly of the German Women's Auxiliary Services during the Second World War. 2012. ASIN B007JUR408
  • Markwick, Roger D. (2008). „"A Sacred Duty": Red Army Women Veterans Remembering the Great Fatherland War, 1941-1945”. Australian Journal of Politics & History. 54 (3): 403—420. doi:10.1111/j.1467-8497.2008.00506.x. .
  • Maubach, Franka; Satjukow, Silke. (2009). "Zwischen Emanzipation und Trauma: Soldatinnen im Zweiten Weltkrieg (Deutschland, Sowjetunion, USA)" Historische Zeitschrift, (April 2009), Vol. 288 Issue 2. pp. 347–384
  • Merry, Lois K, (2010). Women Military Pilots of World War II: A History with Biographies of American, British, Russian and German Aviators.
  • Pennington, Reina, (2007). Wings, Women & War: Soviet Airwomen in World War II Combat
  • Pennington, Reina, (2010). "Offensive Women: Women in Combat in the Red Army in the Second World War" Journal of Military History, July 2010, Vol. 74 Issue 3, p775-820
  • Pierson, Ruth Roach. (1986). They're Still Women After All: The Second World War and Canadian Womanhood.
  • McBryde, Brenda. (1985). Quiet Heroines: Story of the Nurses of the Second World War, on British
  • Sarnecky, Mary T. (1999). A History of the U.S. Army Nurse Corps
  • Schwarzkopf, Jutta (2009). „Combatant or Non-Combatant? The Ambiguous Status of Women in British Anti-Aircraft Batteries during the Second World War”. War & Society. 28 (2): 105—131. S2CID 154973164. doi:10.1179/072924709793054642. 
  • Toman, Cynthia, (2007). An Officer and a Lady: Canadian Military Nursing and the Second World War.
  • Treadwell, Mattie E. (1954). United States Army in World War II: Special Studies: The Women's Army Corps. the standard history; part of the Army "Green series" online free Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. oktobar 2017)
  • Williamson, Gordon, (2003). World War II German Women's Auxiliary Services

Nedavno[uredi | uredi izvor]

  • Campbell, D'Ann. (2012) "Almost Integrated? American Servicewomen and Their International Sisters Since World War II" in A Companion to Women's Military History ed by Barton C. Hacker and Margaret Vining pp. 291–330
  • Carreiras, Helena (2006). Gender and the military: women in the armed forces of Western democracies. New York: Routledge. ISBN 9780415383585. 
  • Carreiras, Helena; Kümmel, Gerhard, ur. (2008). Women in the Military and in Armed Conflict. ISBN 978-3-531-15834-1. doi:10.1007/978-3-531-90935-6. 
  • Dandeker, Christopher, and Mady Wechsler Segal. „Gender integration in armed forces: recent policy developments in the United Kingdom”. Armed Forces & Society. 23 (1).  (Fall 1996): 29-47.
  • Eulriet, Irène. Women and the military in Europe: comparing public cultures (New York: Palgrave Macmillan. 2009)
  • Frampton, James Scott (2011). The Influence of Attitudes and Morale on the Performance of Active-Duty United States Marine Corps Female Security Guards. 
  • Frank, Nathaniel et al. eds (2010). Gays in foreign militaries 2010: A global primer. Santa Barbara, CA: Palm Center. 
  • Garcia, Sarah (1999). „Military women in the NATO armed forces”. Minerva: Quarterly Report on Women and the Military. 17 (2): 33—82. 
  • Gill, Ritu; Febbraro, Angela R. (2013). „Experiences and perceptions of sexual harassment in the Canadian Forces Combat Arms”. Violence Against Women. 19 (2): 269—287. PMID 23443902. S2CID 206667947. doi:10.1177/1077801213478140. 
  • Goldman, Nancy (1973). „The Changing Role of Women in the Armed Forces”. American Journal of Sociology. 78 (4): 892—911. JSTOR 2776610. S2CID 143318939. doi:10.1086/225409. 
  • Herbert, Melissa S. Camouflage Isn't Only for Combat: Gender, Sexuality, and Women in the Military (New York University Press, 1998)
  • Holm, Jeanne M. (1993). Women in the Military: An Unfinished Revolution. ; women from the United States
  • Lemmon, Gayle Tzemach. Ashley's War: The Untold Story of a Team of Women Soldiers on the Special Ops Battlefield (HarperCollins, 2015) American women
  • Skaine, Rosemarie. Women at War: Gender Issues of Americans in Combat. McFarland, 1999.
  • United States Presidential Commission on the Assignment of Women. (1993) 'Report on the Presidential Commission on the Assignment of Women

Bliski istok[uredi | uredi izvor]

Naučne društvene studije[uredi | uredi izvor]

Sajtovi[uredi | uredi izvor]

Green Berets
Joan of Arc
Women Veterans
Miscellaneous

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Žene u oružanim snagama na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жене_у_оружаним_снагама&oldid=27863506”