Zamkovi gneva
| Zamkovi gneva | |
|---|---|
 Zamkovi gneva, izdanje iz 2006. godine | |
| Nastanak | |
| Orig. naslov | Castelli di rabbia |
| Autor | Alesandro Bariko |
| Zemlja |  Italija |
| Jezik | italijanski |
| Sadržaj | |
| Mesto i vreme radnje | Evropa; 19. vek |
| Izdavanje | |
| Datum | 1991 |
| Prevod | |
| Prevodilac | Ana Srbinović |
| Hronologija | |
| Naslednik | Svila |
Zamkovi gneva (ital. Castelli di rabbia) je roman koji je napisao Alesandro Bariko (ital. Alessandro Baricco) 1991. godine. To je njegov prvi roman koji mu je doneo evropska priznanja.
O delu[uredi | uredi izvor]
Zamkovi gneva je prva Barikova knjiga. Odmah po objavljivanju romana je privukao pažnju književne javnosti.[1] Radnja romana se dešava u devetnaestom veku, u imaginarnom i maštovitom gradu Kvinipaku. Priča je konstruisana kao filmska montaža. Likovi su u svojim snovima, svojim pričama sa svojim višestrukim talentima. Gospodin Rejl odlazi često na svoja tajanstvena putovanja o kojima niko ništa ne zna, pa čak ni njegova supruga Džun. Po povratku sa jednog putovanja, kupuje lokomotivu koju naziva Elizabeta. Parkira je nedaleko od kuće i ima snove da izgradi železničku prugu pravu kao strela dužine 200 km. Od cele dužine pruge imao je dovoljno novca za 200 m železničkih šina na kojima je postavljena Elizabeta da čeka bolja vremena. Finansiranje železničke pruge se ostvaruje zahvaljujući staklarama gospodina Rejla i talentima pronalazača, njegovog briljantnog radnika i prijatelja, ostarelog Andersona, čije će se zdravlje na kraju ipak pogoršati i on će da umre.[2]
Jednog dana, čovek, genijalni arhitekta, zaslepljeni sanjar, podložan epilepsiji, predstavlja se i traži rešenje velikog problema: želi da izgradi palatu od gvožđa i stakla za Svetsku izložbu u Londonu. Nazvao ju je Kristalna palata.[3]
Novac će da teče, a onda će se bogatstvo okrenuti, izvor će presušiti. Železnička linija će biti pokrenuta, ali nikada neće biti završena zbog nedostatka finansijskih sredstava.[4]
Likovi[uredi | uredi izvor]
Ovo je roman bogate imaginacije, neobičnoh likova i sudbina. Likovi u eri tehnološkog napretka teže da ostvare svoje snove i u delo sprovedu neobične i inovatorske zamisli koje pripadaju budućnosti, ali mogu i u datom trenutku da se dosegnu.[1]
- Gospodin Den Rejl
- Gospođa Džun Rejl
- Ektor Oro, arhitekta, genijalan i u isto vreme neshvaćen
- Mormi, sin gospodina Rejla
- Anderson, brilijantni pronalazač za staklo, prijatelj Dena Rejla
- Udovica Abeg koja u stvari nije bila udovica
- Pekiš, istraživač zvuka, nadareni muzičar koji u svojoj glavi čuje neverovatne koncerte, ukrštanja nove muzike. On je stvorio instrument zasnovan na ljudskom glasu: svaki stanovnik Kvinipaka ima notu i samo onu koju peva u tačnom trenutku kada se to zahteva. Gospodin Pekiš takođe vodi lokalni duvački orkestar.
- Pent, dečak koga je pronašla udovica Abeg, kad je imao dva dana umotanog u crnu mušku jaknu na vratima crkve u Kvinipaku. Rekla mu je da će biti spreman da ode iz ovog grada kada mu jakna bude taman. Pekiš je za njega postao neka usvojitelja jer je stalno bio u njegovom društvu.
Nagrade[uredi | uredi izvor]
- Zamkovi gneva su doneli Bariku evropsku slavu i prestižnu nagradu Medisis u Francuskoj.[5]
- Dobitnik je i nagrade Kampielo (ital. Premio Campiello), književne nagrade osnovane 1962. godine u regiji Veneto za dela italijanske fikcije. [6]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Vrbavac, Jasmina (2007). Tri i po: kritike (1. izd.). Zrenjanin, Novi Sad: Agora. str. 54—55.
- ^ Bariko, Alesandro (2006). Zamkovi gneva. Beograd: Paideia.
- ^ „Zamkovi gneva”. Dereta. Pristupljeno 11. 3. 2020.
- ^ „Zamkovi gneva”. Delfi. Pristupljeno 11. 3. 2020.
- ^ „Čitalište”. Danas. Pristupljeno 11. 3. 2020.
- ^ „Nagrada Kampielo”. Premio Campiello. Pristupljeno 13. 3. 2020.