За Елизу
3a Elizu (nem. Für Elise) je naziv jedne od najpopularnijih kompozicija Ludviga van Betovena, Bagatela u A molu (WoO 59 i Bia 515) za solo klavir, označena poco moto datirana na 27. april 1810. Originalni potpisani rukopis je izgubljen i samo delo nije objavljeno do 1865.
Pozadina[uredi | uredi izvor]
Nije sigurno ko je Eliza. Neki naučnici su tvrdili da je ona bila Betovenova peta ljubavnica, dok su drugi sugerisali da je otkrivač komada, Ludvig Nol, možda pogrešno prepisao naslov, a da je originalni rad nazvan „Za Terezu“ (nem. Für Therese)[1] (po Tererezi Malfati fon Rorenbah cu Deza (nem. Therese Malfatti von Rohrenbach zu Dezza), Betovenovoj prijateljici i učenici koju je on zaprosio 1810, ali je ona odbila i udala se za plemića i austrijskog državnog činovnika Vilhema fon Drosdika (nem. Wilhelm von Droßdik) 1816). Još jedna teorija je da je Elizabeta Rekel Eliza (nem. Elisabeth Röckel, 1793–1883), nemački sopran i sestra Josipa avgusta Rekel.[2] Nije poznato kako je autogram od 'Albumblat' Uo 59 završio u posedu Babete Bredl (koji ima takođe u vlasništvu ostale primerke Betovenova dela u ruci Tereza Malfate) u Minhenu.
Kontroverza[uredi | uredi izvor]
Dana 13. oktobra 2009. pijanista i muzikolog Luka Čantore, predstavljajući svoje 8 godina dugo istraživanja na Univerzitetu u Barseloni, je izjavio da Betoven nije pisao ovaj komad, već nemački muzikolog Ludvig Nol, koji je kombinovao nekoliko nekategorisanih Betovenovih partitura.[3].
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Max Unger, translated by Theodore Baker, "Beethoven and Therese von Malfatti," The Musical Quarterly 11, no. 1 (1925): 63-72.
- ^ Klaus Martin Kopitz, Beethoven’s ‘Elise’ Elisabeth Röckel: a forgotten love story and a famous piano piece, in: The Musical Times, vol. 161, no. 1953 (Winter 2020), p. 9–26, (Essay online)
- ^ ¿Escribió Beethoven Para Elisa?, Pristupljeno 5. 4. 2013.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
