Zenon Sidonski
| Zenon Sidonski | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 150. p. n. e. |
| Mesto rođenja | Saida, Liban, |
| Datum smrti | 75. p. n. e. |
| Mesto smrti | Atina, |
| Filozofski rad | |
| Škola filozofije | epikurizam |
| Interesovanja | filozof |
Zenon Sidonski (stgrč. Ζηνων ο ΣιδωνιοςΖηνων ο Σιδωνιος; 2. vek pne) je starogrčki filozof, učenik atinskog epikurejca Apolodora[1].
Ciceron („De natura deorum“) ga naziva poglavarom epikurejaca i najduhovitijim od njih[2]; po Diogenu Laertiju, pisao je mnogo (grč. πολυγραφος ανηρ); Proklo govori o jednom od svojih dela, u kojem je napao pouzdanost matematičkih dokaza i kritikovao euklidsku geometriju. Ponekad su ga nazivali „vodećim epikurejcem“, a Ciceron navodi da je Zenon prezirao druge filozofe i čak je Sokrata nazivao „atičkim šaljivcem“.
Njegova dela nisu stigla do nas, ali je sačuvana rasprava njegovog učenika Filodema sastavljena iz predavanja Zenona, od koga su verovatno pozajmljeni neki odlomci u prvoj knjizi Ciceronovog „De natura deorum“. Njegova filozofija se može naslutiti iz filodemovih fragmenata pod naslovima „O frankovskoj kritici“ i „O gnevu“.
Filozofa pod istim imenom i iz istog grada Sidona pominje Diogen Laertije kao učenika Zenona Stoika; ponekad se meša sa Zenonom iz Tarsa. Posle 25 godina upravljanja baštom, epikurejac Fedar je postao njen novi upravnik.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Annas, Julia (2016-03-07), Zeno (6), of Sidon, Stoic, Oxford University Press, Pristupljeno 2024-01-17
- ^ „LacusCurtius • Cicero — De Natura Deorum I.1‑19”. penelope.uchicago.edu. Pristupljeno 2024-01-17.