Зенон Сидонски
| Зенон Сидонски | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 150. п. н. е.. |
| Место рођења | Саида, Либан, |
| Датум смрти | 75. п. н. е.. |
| Место смрти | Атина, |
| Филозофски рад | |
| Школа филозофије | епикуризам |
| Интересовања | филозоф |
Зенон Сидонски (стгрч. Ζηνων ο ΣιδωνιοςΖηνων ο Σιδωνιος; 2. век пне) је старогрчки филозоф, ученик атинског епикурејца Аполодора[1].
Цицерон („Де натура деорум“) га назива поглаваром епикурејаца и најдуховитијим од њих[2]; по Диогену Лаертију, писао је много (грч. πολυγραφος ανηρ); Прокло говори о једном од својих дела, у којем је напао поузданост математичких доказа и критиковао еуклидску геометрију. Понекад су га називали „водећим епикурејцем“, а Цицерон наводи да је Зенон презирао друге филозофе и чак је Сократа називао „атичким шаљивцем“.
Његова дела нису стигла до нас, али је сачувана расправа његовог ученика Филодема састављена из предавања Зенона, од кога су вероватно позајмљени неки одломци у првој књизи Цицероновог „Де натура деорум“. Његова филозофија се може наслутити из филодемових фрагмената под насловима „О франковској критици“ и „О гневу“.
Филозофа под истим именом и из истог града Сидона помиње Диоген Лаертије као ученика Зенона Стоика; понекад се меша са Зеноном из Тарса. После 25 година управљања баштом, епикурејац Федар је постао њен нови управник.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Annas, Julia (2016-03-07), Zeno (6), of Sidon, Stoic, Oxford University Press, Приступљено 2024-01-17
- ^ „LacusCurtius • Cicero — De Natura Deorum I.1‑19”. penelope.uchicago.edu. Приступљено 2024-01-17.