Zidarstvo
Zidarstvo predstavlja izgradnju građevina od pojedinačnih jedinica koje se često postavljaju i vežu malterom; pojam zidanje može se odnositi i na same jedinice. Uobičajeni materijali zidane konstrukcije su cigla, građevinski kamen poput mermera, granita i krečnjaka, livenog kamena, betonskog bloka, staklenog bloka i ćerpiča. Zidarstvo je uglavnom visoko izdržljiv oblik gradnje. Međutim, upotrebljeni materijali, kvalitet maltera i izrada, kao i obrazac sklapanja jedinica mogu značajno uticati na trajnost celokupne zidane konstrukcije.
Cigla[uredi | uredi izvor]
Zid od cigle je napravljen od dva ili više slojeva cigle sa jedinicama koje se kreću horizontalno (zvane noseće cigle) povezane zajedno sa ciglama koje se kreću poprečno u odnosu na zid (tzv. čeone cigle). Svaki red cigli je poznat kao kurs. Obrazac korišćenih čeonih i nosećih cili dovodi do različitih 'veza' kao što je zajednička veza (sa svakim šestim kursom sastavljenim od zaglavlja), engleska veza i flamanska veza (sa naizmeničnom kockom za nosila i zaglavlje prisutnim na svakom kursu). Veze se mogu razlikovati po snazi i izolacionoj sposobnosti. Vertikalno raspoređene veze imaju tendenciju da budu nešto jače i manje sklone većem pucanju od veze bez poretka.
Betonski blok[uredi | uredi izvor]
Blokovi od sinder betona (sinder blokovi ili breezeblocks), običnog betona (betonski blokovi) ili šupljih pločica su generalno poznati kao jedinice za betonsko zidanje (CMU). Obično su mnogo veće od običnih cigli i stoga se mnogo brže postavljaju za zid date veličine. Štaviše, blokovi od šljunka i betona obično imaju mnogo nižu stopu apsorpcije vode od cigle. Često se koriste kao strukturalno jezgro za zidanje od furniranih cigala ili se koriste samostalno za zidove fabrika, garaža i drugih zgrada u industrijskom stilu gde je takav izgled prihvatljiv ili poželjan. Takvi blokovi često dobijaju štukaturnu površinu za dekoraciju. Cement za površinsko vezivanje, koji sadrži sintetička vlakna za ojačanje, ponekad se koristi u ovoj primeni i može dati dodatnu čvrstoću zidu bloka. Površinski vezivni cement je često prethodno obojen i može se farbati, čime se dobija gotova površina nalik štukaturi.
Primarna strukturna prednost betonskih blokova u poređenju sa manjim ciglama na bazi gline je da se CMU zid može ojačati popunjavanjem praznina u bloku betonom sa ili bez čelične armature. Generalno, deo šupljina je namenjen za popunjavanje i ojačanje, posebno na uglovima, krajevima zidova i otvorima, dok se druge praznine ostavljaju prazne. Ovo povećava čvrstoću i stabilnost zida ekonomičnije nego popunjavanje i ojačavanje svih praznina. Tipično, strukture napravljene od CMU-a će imati gornji sloj blokova u zidovima ispunjenim betonom i povezanim čeličnom armaturom kako bi se formirala spojna greda. Spojne grede su često zahtev savremenih građevinskih propisa i kontrola. Druga vrsta čelične armature koja se naziva merdevinasta armatura takođe se može ugraditi u horizontalne malterne spojeve zidova betonskih blokova. Uvođenje čelične armature generalno dovodi do toga da CMU zid ima mnogo veću bočnu i zateznu čvrstoću od neojačanih zidova.
„Arhitektonsko zidanje je korišćenje standardnih betonskih blokova za zidanje u estetski ugodne betonske zidne jedinice (CMU)“.[1] CMU-ovi se mogu proizvesti da obezbede različite izglede površine. Oni se mogu farbati tokom proizvodnje ili nakon ugradnje. Mogu se podeliti kao deo proizvodnog procesa, dajući blokovima grubo lice koje replicira izgled prirodnog kamena, kao što je smeđi kamen. CMU-ovi takođe mogu biti narezani, rebrasti, peskareni, polirani, prugasti (rabljeni ili brušeni), uključiti ukrasne agregate, dozvoliti im da se slegnu na kontrolisan način tokom očvršćavanja ili uključiti nekoliko od ovih tehnika u svoju proizvodnju da bi se obezbedio dekorativni izgled.[2]
„Glazirane betonske zidne jedinice se proizvode vezivanjem trajne obojene obloge (obično sastavljene od poliesterskih smola, silicijumskog peska i raznih drugih hemikalija) na betonsku zidanu jedinicu, obezbeđujući glatku nepropusnu površinu.”[3]
Pasivna zaštita od požara (PFP)[uredi | uredi izvor]
Zidani zidovi imaju endotermno dejstvo svojih hidrata, kao u hemijskoj vezinoj vodi, nevezanoj vlagi iz betonskog bloka i izlivenom betonu ako su šuplja jezgra unutrašnjeg bloka ispunjena. Zidani materijal može da izdrži temperaturu do 1000 °F i može da se izdrži direktno izlaganje vatri do 4 sata. Pored toga, betonski zidovi održavaju vatru u prostoriji u kojoj je nastala 93% vremena. Iz tih razloga, betonske i zidne jedinice imaju najvišu klasifikaciju indeksa širenja plamena, klasu A.[4]
Mašinsko modelovanje zidanih konstrukcija[uredi | uredi izvor]
Sa stanovišta modelovanja materijala, zidarski materijal je poseban materijal ekstremnih mehaničkih svojstava (sa veoma visokim odnosom čvrstoće na pritisak i na zatezanje), tako da primenjena opterećenja ne difunduju kao u elastičnim telima, već teže da se perkoliraju duž linija visoke krutosti.[5][6]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „ARCHITECTURAL CONCRETE MASONRY UNITS”. NCMA (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 2020-06-21. g. Pristupljeno 2020-06-18.
- ^ „Ground Face Units (Burnished, Honed)”. Arhivirano iz originala 2009-05-21. g. Pristupljeno 2009-11-21.
- ^ „Glazed (Prefaced) Units”. Arhivirano iz originala 2009-05-21. g. Pristupljeno 2009-11-21.
- ^ Allen, Edward; Rand, Patrick (2016). Architectural Detailing: Function, Constructibility, Aesthetics (3rd izd.). Hoboken, NJ: Wiley. str. 137. ISBN 9781118881996. Pristupljeno 18. 10. 2022.
- ^ „Davide Bigoni”. www.ing.unitn.it. Solid and Structural Mechanics Group – University of Trento. Arhivirano iz originala 2020-08-18. g. Pristupljeno 2011-11-27.
- ^ „video”. Arhivirano iz originala 2012-05-01. g. Pristupljeno 2011-11-27.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Atamturktur, Sezer; Laman, Jeffrey A. (2012). „Finite element model correlation and calibration of historic masonry monuments: review”. The Structural Design of Tall and Special Buildings. 21 (2): 96—113. doi:10.1002/tal.577.
- Sarhosis, V.; Sheng, Y. (2014). „Identification of material parameters for low bond strength masonry” (PDF). Engineering Structures. 60: 100—110. doi:10.1016/j.engstruct.2013.12.013.
- Eugène-Emmanuel Viollet-le-Duc (1870). La cité de Carcassonne. Morel. str. 66.
- „History of Cast Stone”. Northampton, England: UK Cast Stone Association. Pristupljeno 5. 11. 2011.
- „History of Cast Stone”. Lebanon, PA: Cast Stone Institute. Pristupljeno 8. 1. 2010.
- Lyons, Arthur R. (2007). Materials for Architects and Builders (na jeziku: engleski). Routledge. ISBN 978-0-7506-6940-5.
- Caves, R. W. (2004). Encyclopedia of the City. Routledge. ISBN 978-0415862875.
- Hla, U Kan (1978). „Traditional Town Planning in Burma”. Journal of the Society of Architectural Historians. 37 (2): 92, 97—98. ISSN 0037-9808. JSTOR 989177. doi:10.2307/989177.
- Reid, Anthony (1993). „Southeast Asia in the Age of Commerce, 1450–1680. Vol. 2: Expansion and Crisis”. The Journal of Economic History. Yale University Press. 54 (4): 78, 84, 86—88. S2CID 154715462. doi:10.1017/S0022050700015679.
- Chang, Kwang-Chih; Xu, Pingfang; Lu, Liancheng; Pingfang, Xu; Wangping, Shao; Zhongpei, Zhang; Renxiang, Wang (januar 2005). The Formation of Chinese Civilization: An Archaeological Perspective. ISBN 0300093829.
- Andrade, Tonio (2016), The Gunpowder Age: China, Military Innovation, and the Rise of the West in World History, Princeton University Press, ISBN 978-0-691-13597-7.
- Arnold, Thomas (2001), History of Warfare: The Renaissance at War
- Cook, Haruko Taya (2000), Japan At War: An Oral History, Phoenix Press
- Lorge, Peter A. (2008), The Asian Military Revolution: from Gunpowder to the Bomb, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-60954-8
- Monika Porsche: Stadtmauer und Stadtentstehung – Untersuchungen zur frühen Stadtbefestigung im mittelalterlichen Deutschen Reich. - Hertingen, 2000. ISBN 3-930327-07-4.
- Nolan, Cathal J. (2006), The Age of Wars of Religion, 1000–1650: an Encyclopedia of Global Warfare and Civilization, Vol 1, A-K, 1, Westport & London: Greenwood Press, ISBN 978-0-313-33733-8
- Purton, Peter (2009), A History of the Early Medieval Siege c. 450–1200, The Boydell Press
- Purton, Peter (2010), A History of the Late Medieval Siege, 1200–1500, Boydell Press, ISBN 978-1-84383-449-6
- Colonel F. Rainsford-Hannay, Dry Stone Walling, Faber & Faber. 1957
- Alan Brooks and Sean Adcock, Dry Stone Walling, a practical handbook, TCV. 2013 ISBN 0946752192
- Carolyn Murray-Wooley & Karl Raitz, Rock Fences of the Bluegrass, University Press of Kentucky. 1992.
- The Dry Stone Walling Association, Dry Stone Walling, Techniques and Traditions. 2004
- Louis Cagin & Laetitia Nicolas, Construire en pierre sèche, éditions Eyrolles. 2008
- Patrick McAfee, Irish Stone Walls: History, Building, Conservation, The O'Brien Press. 2011
- Alen MacWeeney (photog.) & Richard Conniff, The Stone Walls of Ireland. London: Thames & Hudson, 1986 ISBN 9780711213722; New York: Stewart, Tabori & Chang, 1986
- Brunskill, R.W. (1997). Brick Building in Britain. London: Victor Gollancz in association with Peter Crawley. An imprint of the Cassell Group. ISBN 0575065354.
- Emmitt, Stephen; Gorse, Christopher A. (2010). Barry's Introduction to Construction of Buildings. Wiley-Blackwell. ISBN 9781405188548.
- Lloyd, Nathaniel (1925). A History of English Brickwork. The Antique Collectors' Club Ltd. ISBN 0907462367.
- Nicholson, Peter (1823). The New Practical Builder, and Workman's Companion. Thomas Kelly, 17 Paternoster Row, London.
- The Architectural Review. 9 Queen Anne's Gate, Westminster, S.W.1. London: The Architectural Press. maj 1936.
- Plumridge, Andrew; Meulenkamp, Wim. (1993). Brickwork: Architecture and Design. New York: Harry N Abrams.
- Smeaton, A. C. (1837). The Builder's Pocket Manual; Containing the Elements of Building, Surveying and Architecture; with Practical Rules and Instructions in Carpentry, Bricklaying, Masonry &c. Barnard's Inn, Holborn: M. Taylor.
- Sovinski, Rob W. (1999). Brick in the Landscape. A Practical Guide to Specification and Design. New York: John Wiley & Sons.
- Fleming, Eric (2006). Construction Technology. UK: Blackwell Publishing Ltd. str. 2. ISBN 1-4051-0210-1.
- „Archived Document”. Arhivirano iz originala 2017-07-31. g. Pristupljeno 2017-07-31.
- „INSAP 2”. www.insap.org. Arhivirano iz originala 7. 6. 2017. g. Pristupljeno 28. 4. 2018.
- Ching, Francis (1995). A Visual Dictionary of Architecture. Wiley. ISBN 0-471-28451-3.
- Mulder, Koen (2016). Het Zinderend Oppervlak [The Thrilling Surface] (na jeziku: holandski) (2nd izd.). Steenwijk (objavljeno januar 2016). str. 10. ISBN 978-90-824668-0-5.
