Златин дневник
| Zlatin dnevnik | |
|---|---|
 Englesko izdanje iz 2006. | |
| Nastanak | |
| Orig. naslov | Zlatas Diary |
| Autor | Zlata Filipović |
| Zemlja |  Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Jezik | engleski |
| Sadržaj | |
| Žanr / vrsta dela | autobiografija |
| Tema | opsada Sarajeva |
| Izdavanje | |
| Izdavač | Penguin Books |
| Prevod | |
| Datum izdavanja | 1994. |
Zlatin dnevnik je knjiga Zlate Filipović, koja je tokom pisanja bila devojčica iz Sarajeva za vreme njegove opsade. Dnevnik, kome se obraćala sa Mimi,[1] pisala je od septembra 1991. do oktobra 1993, tokom rata u Bosni i Hercegovini, uglavnom se nalazeći u Sarajevu, glavnom gradu BiH.[2] Dnevnik nije zvanično izdat na južnoslovenskim jezicima, a adaptiran je u horsko delo Entonija Pauersa.[3]
Sinopsis[uredi | uredi izvor]
Dnevnik je započela ubrzo nakon polaska u peti razred (četvrti prema srpskom obrazovnom sistemu). Prva priča opisuje odlazak na Jahorinu, kako ona kaže, najlepšu planinu na svetu. Rat je počeo malo pre njenog jedanaestog rođendana 3. decembra 1991. Ona je u dnevniku opisivala dešavanja tokom te dve godine — nestanke gasa i struje, smrt prijatelja i bombardovanja, tokom kojih se sa porodicom skrivala u podrum, u kojem su na kraju provodili najveći deo vremena. Međutim, usled nedostatka para, Zlatini majka i otac su radili, pa je ona neretko ostajala sama u kući, uplašena i zabrinuta za sebe i svoje rođake i prijatelje. Besna zbog smrti svojih bližnjih i sukobom uopšte, Zlata je napisala PRESTANITE PUCATI i MIR, MIR, MIR! U poslednjoj poruci Mimi od 17. oktobra 1993, ona otkriva i statističke podatke koje je čula — 590 granata od pola pet ujutro; šestoro mrtvih; 56 ranjenih; mislim da smo sami u ovom paklu.[4]
Izdavanje[uredi | uredi izvor]
Zlata je rat preživela. Reporterka Džanin di Đovani, koja ju je srela te iste 1993. i napisala predgovor za knjigu, opisala je Zlatu kao Anu Frank Sarajeva, jer Zlatin dnevnik, kao i Dnevnik Ane Frank, opisuje doživljaje strahota rata prožete dečjom čednošću. Takođe je dodala da je dodatna sličnost i to što su oba sukoba delimično motivisana rasizmom i etničkim razlikama.[5][6]
Male sarajevske novine su knjigu 1993. nezvanično izdale pod nazivom Zlatin dnevnik kao poklon čitaocima. Zlata je tako postala poznata u Sarajevu, pa su je i novinari stranih novinskih agencija intervjuisali. Decembra 1993, Zlatina porodica od agencije Ujedinjenih nacija dobija ponudu da napusti Sarajevo i ode u Pariz. Tu ponudu su i prihvatili, a dnevnik je 1994. zvanično izdat na engleskom pod nazivom Zlatin dnevnik: Život deteta u Sarajevu (engl. Zlata's Diary: A Child's Life in Sarajevo). Knjigu je prevela Kristina Pribićević-Zorić, a izdala britanska izdavačka kuća Pengvin buks (engl. Penguin Books).[7][8]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Pop Culture in Zlata’s Diary”. University of Nort Carolina. Arhivirano iz originala 23. 11. 2004. g. Pristupljeno 12. 11. 2012.
- ^ „Zlata's Diary: A Child's Life in Wartime Sarajevo”. Amazon. Pristupljeno 12. 11. 2012.
- ^ „Zlata's Diary”. Oxford University Press. Pristupljeno 26. 1. 2012.
- ^ „Zlata's Diary Summary”. www.enotes.com. Pristupljeno 12. 11. 2012.
- ^ „Introduction”. Zlata's Diary: A Child's Life in Sarajevo. Penguin Books. 1994. Pristupljeno 12. 11. 2012.
- ^ „Escrits d'infantesa contra la violència”. Avui. Pristupljeno 12. 11. 2012.[mrtva veza]
- ^ „Lo sterminio e l’assedio nei diari di Anna e Zlata”. ReggioTV. Arhivirano iz originala 18. 07. 2014. g. Pristupljeno 12. 11. 2012.
- ^ „Zlata's Diary”. www.funtrivia.com. Arhivirano iz originala 12. 01. 2013. g. Pristupljeno 12. 11. 2012.