Zubajr ibn el Avam

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Zubajr
Zubajr ibn el Avam
Lični podaci
Datum rođenja594.
Mesto rođenjaMeka, Arabija
Datum smrti656.
Mesto smrtiBasra, Irak, Rašidunski kalifat
Vojna karijera
Služba221-1
VojskaRašidunska vojska
Čingeneral
Učešće u ratovimaMuslimansko osvajanje Sirije i Egipta Prva fitna,

Zubajr ibn el Avam (arapski: الزبير بن العوام بن خويلد‎; 594–656) bio je jedan od pratilaca Muhameda i zapovednik Rašidunske vojske.

Porodica i Detinjstvo[uredi | uredi izvor]

El Zubajr je rođen u Meki 594. godine.[1]‍:75

Njegov otac je bio El Avam ibn Kuvajlid iz klana Asad koji veodi poreklo od plemena Kurejša, čineći time El Zubajra nećakom Hadijaha. Njegova majka je bila Muhamedova tetka, Safija bint Abd el Mutalib, pa je El Zubajr bio Muhamedov prvi rođak. Imao je dva brata, Saiba i Abdul Kaaba; brata majke, Safi ibn El Harit, koji je bio iz klana Omejada;[2]‍:29 i nekoliko roditelja, uključujući Hind bint El Avam, ženu Zejd ibn Harita.[1]‍:32

Dok je još bio dečak, El Zubajr se borio sa odraslim čovekom i tukao ga tako žestoko da je ruka čoveka bila slomljena. Safija, koja je u to vreme bila trudna, morala je da ponese tog čoveka kući. Kada su prolaznici pitali šta se dogodilo, ona im je rekla: "Borio se protiv El Zubajra. Da li ste pronašli El Zubajra mekanog kao sir ili ili punog mestinga?" Tada su znali da će odrasti tako da bude jak tokom rata.[1]‍:765

El Avam je umro dok je El Zubajr još bio mlad. Majka ga je tukla. Kad joj je rečeno: "Ti si ga ubila! Srce si mu istrgala." Hoćeš li uništiti dečaka? "Odgovorila je:" Ja sam ga tukla da bi bio inteligentan i da bi bio hrabar u borbi. "[1]‍:76

El Zubajr je opisan kao osoba srednje visine, mršav, tamnoplav i dlakav, mada sa tankom bradom. Kosa mu se spustila do ramena, a on je nije obojio nakon što je postao beo.[1]‍:80

Prelazak na Islam[uredi | uredi izvor]

El Zubajr je bio jedan od prvih pet muškaraca koji su prihvatili islam pod uticajem Ebu Bekra,[3]‍:115 i za koga se kaže da je bio četvrti ili peti odrasli muškarac.[1]‍:76

Bio je jedan od prvih petnaestak emigranata u Abisiniji 615. godine[3]‍:146 i tamo se vratio 616. godine. Dok je bio u Abisiniji, izbila je pobuna protiv Negusa (kralja). Negus je susreo pobunjenike na obalama Nila. Muslimani, veoma zabrinuti da će izgubiti svog zaštitnika, delegirali su El Zubajr-u da im bude nosilac vesti. Pomognut mešinom napunjenom vazduhom, on je plivao niz Nil dok nije stigao do tačke gde se vodila bitka. Gledao je sve dok Negus nije pobedio pobunjenike, a onda otplivao natrag muslimanima. Potrčao je mašući svojom odećom i objavio: "Ura, Negus je pobedio i Bog je uništio svoje neprijatelje i uspostavio ga u njegovoj zemlji!" Muslimani su se radovali.[3]‍:153

El Zubajr je bio među onima koji su se vratili u Meku 619, jer su čuli da su Mekanci prešli na islam. "Ali kada su se približili Meki, saznali su da je izveštaj netačan, tako da su ušli u grad pod zaštitom jednog građanina ili potajno."[3]‍:167–168 Međutim, El Zubajr nije imenovao svog zaštitnika.

El Zubajr se pridružio opštoj emigraciji u Medinu 622. godine. U početku je se ulogorio sa El Mundir ibn Muhamedom. Sporno je ko je postao El Zubajrov "brat" u islamu: varijantne tradicije nazivaju tako neke kao što su Abdulah ibn Masud, Talha ibn Ubajdula, Kaab ibn Malik i Salama ibn Salama.[1]‍:76[3]‍:234 Muhamed mu je dao veliko zemljište za izgradnju njegove kuće i neke palme.[1]‍:77 Godine 625. El Zubajr je dobio više palmi iz zemlje prognanog Nadirskog plemena.[1]‍:78

Vojno angažovanje pod Muhamedom[uredi | uredi izvor]

Kaže se da se El Zubajr priključio svim Muhamedovim vojnim ekspedicijama,[1]‍:76 obično obučen u prepoznatljiv žuti turban.[1]‍:77

Badr[uredi | uredi izvor]

U bici za Badr je poslan kao izviđač i zarobio je špijuna iz Meke.[3]‍:295 Zatim se borio u bici[3]‍:328 i ubio Ubajda ibn Said iz klana Omejada.[3]‍:337

Uhud[uredi | uredi izvor]

U bici kod Uhuda on se dobrovoljno javio da uzme Muhamedov mač "sa svojim desnicom", koji je trebalo da "udari neprijatelja njime dok se ne savije", i bio je "mnogo ponižen" kada je Muhamed odbio njegovu ponudu.[3]‍:337 Stajao je tako blizu mekanskih žena koje su pobegle da je mogao da vidi članke Hind bint Utbe.[3]‍:379 Ali u tom trenutku bitka se okrenula; El Zubajr je bio jedan od šačice muškaraca koji su stajali pored Muhameda kad su drugi Muslimani pobegli i koji su ga pratili u klisuri. "Bio je čvrst sa njim u bici kod Uhuda i pokazao odanost do smrti."[1]‍:78[3]‍:381

Rov[uredi | uredi izvor]

Tokom bitke za rov, El Zubajr je jahao konja. On se dobrovoljno javio da donese vesti o plemenu Kurajza Muhamedu, koji je odgovorio: "Svaki Prorok ima učenika, a moj učenik je El Zubajr.[1]‍:79

Hajbar[uredi | uredi izvor]

Godine 628. El Zubajr se pridružio ekspediciji na Hajbar i odgovorio je Jasiru na izazov Jevreja na jednu borbu. Njegova majka Safija upitala je Muhameda: "Hoće li ubiti mog sina?" i Muhamed ju je uverio: "Ne, tvoj sin će ga ubiti, Alahova volja." El Zubajr napredna recitacija:

"Hajbar, znaj da sam ja Zabar,
vođa naroda bez kukavičkog pobunjenika,
sin onih koji brane svoju slavu,
sin prinčeva.
O Jasir neka te ne zavaravaju svi nevernici,
jer su svi oni kao polagana fatamorgana. "

Borili su se, a El Zubajr je ubio Jasira. Nakon toga su muslimani komentarisali koliko je bio oštar njegov mač; El Zubajr je odgovorio da nije bio oštar, ali da ga je koristio sa velikom silom.[3]‍:513–514

Nakon što su muslimani pokorili El Kamus, jevrejski blagajnik Kinana je doveden kod Muhameda, ali je odbio da otkrije gde je njihov novac sakriven. Muhamed je tada naredio El Zubajr-u da ga "muči dok ne izvadite ono što on ima. "El Zubajr je zapalio vatru sa kremenom i čelikom na grudima dok nije bio skoro mrtav." Međutim, Muhamed ibn Maslama je zapravo obezglavio Kinanu, kao odmazdu za svog brata Mahmuda,[3]‍:515[4]‍:330–331koji je ubijen u borbi nekoliko dana ranije.[3]‍:551[4]‍:322–324

El Zubajr je kasnije postao jedan od osamnaest šefova, od kojih je svaki nadgledao podelu gomile plena i njenih delova.[3]‍:522

Meka[uredi | uredi izvor]

U decembru 629, uoči osvajanja Meke, Muhamed je poslao El Zubajra i Alija da presretnu špijuna koji je nosio pismo Kurejšima. Kada nisu mogli da pronađu pismo u njenom prtljagu, shvatili su ona mora biti sakrivena na toj osobi, pa su pretili da će je skinuti. Zatim je špijun izvadio pismo koje je sakrio u kosi, a El Zubajr i Ali su ga vratili Muhamedu, uvereni da će muslimani sada iznenaditi Meku.[3]‍:545

Kada je Muhamed ušao u Meku, El Zubajr je držao jedanu od triju zastave iseljenika[1]‍:78 i komandovao levim krilom osvajačke vojske.[3]‍:549 Takođe se borio u bici kod Hunajna.[3]‍:670

Karijera nakon Muhameda[uredi | uredi izvor]

U trećoj sedmici jula 632. kalif Ebu Bekr je skupio vojsku uglavnom iz Banu Hašima (klan Muhameda) da brani Medinu od predstojeće invazije odmetničkih snaga Tulajha, samoproglašenog proroka. Vojska je uključivala stalne pristalice kao što su Zubajr i Talha ibn Ubajdula. Svaki od njih je imenovan za komandanta jedne trećine novoformiranih snaga. Imali su svoje uloge tokom ratova Ride; međutim, nisu se suočili sa bilo kakvom borbenim scenarijom.

El Zubajr je bio najuspješniji komandant na terenu tokom muslimanskog osvajanja Egipta pod kalifom Omarom. On je komandovao pukom u odlučujućoj bici za Jarmuk u 636. godini, a 640. je komandovao pojačanjima koja su poslata Amr Ibn el Asu u Egipat.

Kada je Omar umro 644. godine, izabrao je El Zubajra i pet drugih muškaraca da izaberu sledećeg kalifa.[5]‍:71 Oni su uredno izabrali Osmana,[5]‍:72 tokom čijeg kalifata El Zubajr nije bio uključen u politička ili vojna pitanja. El Zubajr je bio oprezan kada je govorio o Muhamedu, iako je stalno bio u njegovom društvu. Kao što je objasnio svom sinu Abdulahu, "čuo sam da Alahov Poslanik kaže:" Svako ko kaže laž o meni treba da zauzme mesto u Vatri. "[1]‍:80

Žene i deca[uredi | uredi izvor]

El Zubajr se ženio osam puta i imao dvadesetoro dece.[1]‍:75

  1. Asma bint Abi Bkr. Venčali su se pre Hidžre 622. i razveli se kada je Urva bila mlada, tj. Oko 645. godine.[2]‍:179
    1. Abdulah
    2. El Mundir
    3. Asim
    4. El Muhadžir
    5. Hadidža Stariji
    6. Um El Hasan
    7. Aiša
    8. Urva
  2. Um Kultum bint Ukba iz klana Omejada. Vjenčali su se 629. godine, ali "nije mu se sviđala", i razvedeni su za nekoliko meseci. Po rođenju njihove kćeri, Um Kultum se oženio Abdur Rahman bin Avf.[2]‍:163
    1. Zajnab
  3. El Halal bint Kajs iz plemena Asad.
    1. Hadidža Mlađi
  4. Um Halid Ama bint Halid iz klana Omejada. Ona je bila jedan od emigranata koji su se vratili iz Abisinije 628. godine. [2]‍:164
    1. Halid
    2. Omar
    3. Habiba
    4. Savada
    5. Hind
  5. Ar Rabab bint Unajf iz plemena Kalb.
    1. Musab
    2. Hamza
    3. Ramla
  6. Atika bint Zajd iz Adi klana, Omarova udovica.[1]‍:85
  7. Tumadir bint El Asbag iz plemena Kalb, udovica Abdur Rahman ibn Avfa. El Zubajr se razveo od nje samo sedam dana nakon venčanja. Govorila je drugim ženama: "Kada se jedana od vas uda, ne bi trebalo da bude prevarena sedam dana kasnije kao što mi je El Zubajr to učinio.[2]‍:208–209" Ona, međutim, nije proširila prirodu "obmane".
  8. Um Džafar Zejnab bint Marthad iz plemena Talaba.
    1. Ubajda
    2. Džafar

Žene El Zubajr-a su se žalile da je imao "neke grubosti prema ženama".[2]‍:163 Asma je želela razvod nakon što je vezao nju i njenu (neimenovanu) sluškinju za kosu i tukao ih oboje "ozbiljno".[6] Ebu Bekr je savetovao svoju ćerku da je El Zubajr "pravedan" čovek, i da zato ne bi trebalo da ga napusti, ili da se ponovo uda posle njegove smrti, jer bi njena nagrada za njeno strpljenje bila da se ponovo spoji sa njim u raju.[2]‍:177 Asma se takođe prisetila: "Kad god bi ukorio jednog od nas, on bi odlomio granu iz drvenih vešalica za odeću i tukao je dok je ne bi slomio o nju."[7] Um Kultum ga je direktno pitala za razvod, a kada je odbio, prevarila ga je tako što ga je gnjavila dok je bio zauzet ritualnim pranjem za molitvu. El Zubajr se žalio: "Prevarila me je, neka je Alah prevari!" Muhamed mu je savetovao da joj ponovo predloži brak, ali El Zubajr je to shvatio: "Nikada mi se neće vratiti."[2]‍:163 Atika se samo složila da se uda za njega pod uslovom da je nikada neće tući.[8]

Bitka Kamila[uredi | uredi izvor]

Osman je ubijen 656. godine. El Zubajr je imao razloga da se nada da će biti izabran za sledećeg kalifa, iako je znao da je njegov stari saveznik Talha takođe jak kandidat.[9] Ali Ali je izabran,[10]‍:166,176 zbog besa Muhamedove udovice Aiše.[11]‍:52Nakon toga, El Zubajr se sastao sa Aišom i Talhom u Meki, tvrdeći da je on samo dao lojalnost Aliju na mačevima.[10]‍:176

El Zubajr, Talha i Aiša pozvali su na osvetu Osmana, a dok se Ali složio, i rekao da to nije mogao u to vreme.[11]‍:18 Tada su saveznici sakupili vojsku i marširali u Basru. U Basri, međutim, oni su porazili guvernera i preuzeli grad,[11]‍:69–70,76[12]ubijajući svakoga ko je bio umešan u ubistvo Osmana.[11]‍:73 Kada su se suočili sa pitanjem zašto sada brinu o Osmanu kada su mu tokom života pokazali toliko neprijateljstva, tvrdili su: "Želeli smo da Osman ispuni naše zahteve. Nismo hteli da on bude ubijen."[11]‍:69

Ali se svakako ponašao kao čovek koji je sumnjao u neprijateljstvo prema sebi, jer je uskoro ušao u Basru sa profesionalnom vojskom od dvadeset hiljada.[11]‍:121 Nekoliko dana su se vodili pregovori, jer su obe strane tvrdile da žele samo da vide pravdu.[11]‍:122,129,130,132,152 Ali, 7. decembra 656. je izbilo neprijateljstavo. Aišini ratnici su ubili Alijevog glasnika, a Ali je odgovorio: "Bitka je sada opravdana, zato se borite protiv njih!"[11]‍:126–127

El Zubajr je, međutim, izgubio želju da se bori. On je rekao da ga je Alija tokom pregovora izgovorio na osnovu toga što su oni rođaci; ali ga je njegov sin optužio da se boji Alijeve vojske. El Zubajr je napustio borbeno polje dok je Aiša nastavila da usmerava svoje trupe. Čovek po imenu Amr ibn Džurmuz odlučio je da prati njegovo kretanje i slediti ga do obližnjeg polja. Bilo je vreme za molitvu, tako da su, nakon što su se svi pitali šta tamo toliko dugo radi, pristali da se mole. Dok je El Zubajr klanjao, Amr ibn Džurmuz ga je ubo u vrat i ubio.[11]‍:111–112,116,126,158–159

Zaostavština[uredi | uredi izvor]

Po svojoj volji El Zubajr je napustio kuću kako bi je ostavio za sve svoje razvedene kćeri.[1]‍:80 Ostavio je trećinu svoje imovine u zaveštanjima i naložio svom sinu Abdulahu da proda ostatak njegove imovine kako bi otplatio svoje dugove, pozivajući se na Alaha ako se ne može platiti. Abdulah je utvrdio da dugovi iznose 1.200.000,[1]‍:81 pretpostavlja se u dirhamima. Iako je Abdulah bio u nevolji da podmiri sve svoje dugove, četiri El Zubajr-ove udovice su na kraju nasledile 1.100.000, ostavivši preko 30.000.000 da se podeli među njegovom decom.[1]‍:81–82

El Zubajr ibn El Avam je bio jedan od deset Muslimana kojima je Muhamed obećao Raj dok su još bili živi.[13][14]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r Muhammad ibn Saad. Kitab al-Tabaqat al-Kabir vol. 3. Translated by Bewley, A. (2013). The Companions of Badr. London: Ta-Ha Publishers.Muhammad ibn Saad. Kitab al-Tabaqat al-
  2. ^ a b v g d đ e ž Muhammad ibn Saad. Kitab al-Tabaqat al-Kabir vol. 8. Translated by Bewley, A. (1995). The Women of Madina. London: Ta-Ha Publishers.
  3. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o Muhammad ibn Ishaq. Sirat Rasul Allah. Translated by Guillaume, A. (1955). The Life of Muhammad. Oxford: Oxford University Press.
  4. ^ a b Muhammad ibn Umar al-Waqidi. Kitab al-Maghazi. Translated by Faizer, R., Ismail, A., and Tayob, A. K. (2011). The Life of Muhammad. Oxford & New York: Routledge.
  5. ^ a b Medlung, Wilferd (1997). The succession to Muhammad. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-56181-5. Pristupljeno 30. 6. 2014. 
  6. ^ Qurtubi, Tafsir on Q4:34.
  7. ^ Al-Zamakhshari, The Revealer vol. 2 p. 71.
  8. ^ Ibn Hajar, Al-Isaba vol. 4 p. 687, cited in Abbott, N. (1942, 1985). Aishah - the Beloved of Mohammed, p. 88. London: Al-Saqi Books.
  9. ^ Al-Tabari, Tarikh al-Rusul wa’l-Muluk. Translated by Humphreys, R. S. (1990). Vol. 15, The Crisis of the Early Caliphate, pp. 238-239. Albany: State University of New York Press.
  10. ^ a b Jalal ad-Din Abdulrahman Al-Suyuti, Tarikh al-Khulafa. Translated by Jarrett, H. S. (1881). History of the Caliphs. Calcutta: The Asiatic Society.
  11. ^ a b v g d đ e ž z Al-Tabari, Tarikh al-Rusul wa’l-Muluk. Translated by Brockett, A. (1997). Vol. 16, The Community Divided. Albany: State University of New York Press.
  12. ^ Muir, W. (1924). The Caliphate: its Rise, Decline, and Fall from Original Sources, 2nd Ed., pp. 243-244. Edinburgh:
  13. ^ Abu Dawud 40:4632.
  14. ^ Tirmidhi #3747.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Zubajr ibn el Avam na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зубајр_ибн_ел_Авам&oldid=26887344”