Алах

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Овај чланак је дио серије о исламу
Ислам
Алах

Алах (арап. الله)[1][2] је арапска реч за Бога у Абрахамовим религијама. На српском језику, ова реч се уопштено односи на Бога у Исламу.[3][4][5] Сматра се да је реч изведена скраћивањем речи al-ilāh, што значи „бог”, а односи се на El и Elah, хебрејске и арамејске речи за Бога.[6][7]

Реч Алах је користио арапски народ различитих религија од предисламских времена.[8] Он је нарочито коришћен као термин за Бога код муслимана (код арапских и код неарапских) и код арапских Хришћана.[9] Он је често, иако не искључиво, на овај начин коришћен код Хришћана Бабиста, Бахаиста, Мандејаца, Индонежана, Малтежана, као и код Јевреја.[10][11][12][13] Слична употреба код Хришћана и Сикса у западној Малезији недавно је довела до политичких и правних спорова.[14][15][16][17]

Употреба[уреди]

Предисламски арапски[уреди]

Регионалне варијанте речи Алах јавиле су се у паганским и хришћанским предисламским натписима.[8][18] Различите теорије су биле предложене о улози Алаха у предисламским политеистичким култовима. Неки аутори су навели да су политеистички Арапи користили ово име као референцу на креаторског бога или врхунско божанство њиховог пантеона.[19][20] Могуће је да је термин био нејасан у меканској религији.[19][21] Према једној хипотези, који се враћа назад до Јулиуса Велхаузена, Алах (врхунско божанство племенске федерације око Курејша) била је ознака којом се освештавала супериорност Хубала (врховног божанства Курејша) над другим боговима.[8] Међутим, такође постоји евиденција да су Алах и Хубал представљали два различита божанства.[8] Према тој хипотези, Каба је прво била посвећена врхунском божанству по имену Алах, а затим је у њој смештен пантеон Курејша након њиховог освајања Меке, око једног века пре Мухамедовог времена.[8] Неки натписи указују на употребу Алаха као имена политеистичког божанства стотинама година раније, али не зна се ништа прецизно о тој употреби.[8] Неки научници су навели да је Алах могао да представља удаљеног бога створитеља који је постепено пао у сенку познатијих локалних божанстава.[22][23] Постоји неслагање око тога да ли је Алах имао важну улогу у меканском религиозном култу.[22][24] Није познато да је икакво иконско представљање Алаха постојало.[24][25] Алах је једини бог у Меки који није имао идола.[26] Име Мухамедовог оца је било ʿAbd-Allāh са значењем „Алахов роб”.[21]

Хришћанство[уреди]

Арамејска реч за „Бога” у језику асирских хришћана је ʼĔlāhā, или Alaha. Међу онима који говоре арапски и припадају некој од абрахамских вера, укључујући хришћане и јевреје, користи се реч „Алах” са значењем „Бог”.[10] Хришћански Арапи данашњице немају друге речи за „Бога” осим „Алаха”.[27] Чак и малтешки језици арапског порека са Малте, чија популација је скоро у потпуности католичка, користе реч Alla за „Бога”. Арапски хришћани, на пример, користе термине Allāh al-ab (الله الأب) за Бог Отац, Allāh al-ibn (الله الابن) за син Божији, и Allāh al-rūḥ al-quds (الله الروح القدس) за свети дух Божји. (Погледајте чланак Бог у хришћанству за информације о хришћанском концепту Бога.)

Ислам[уреди]

Табла на којој је приказано име „Алах” у Аја Софији, Инстанбул, Турска.
Алахов натпис изван Старе џамије у Једренама, Турска.

У исламу, Алах је јединствено, свемоћно и једино божанство и створитељ свемира и еквивалентан је са Богом других абрахамских религија.[11][12]

Према исламском веровању, Алах је најчешћа реч за представљање Бога,[28] и понизну покорност његовој вољи. Божанске уредбе и заповести су стожер муслиманске вере.[11] „Он је једини Бог, креатор свемира, и судија човечанства.”[11][12] „Он је јединствен (wāḥid) и суштинска целина (aḥad), свемилосрдан и свемогућ.”[11] Куран наводи „реалност Алаха, његове неприступачне мистерије, његова разна имена, и његова дела у име његових створења.”[11]

У исламској традицији, постоји 99 имена Бога (al-asmā’ al-ḥusná дословно значи: „најбоља имена” или „најлепша имена”), свако од којих евоцира особену карактеристику Алаха.[12][29] Сва од тих имена се односе на Алаха, врхунско и свеобухватно божанско име.[30] Међу тих 99 имена Бога, најпознатија и најчешће коришћена су „Милосрдни” (al-Raḥmān) и „Самилосни” (al-Raḥīm).[12][29]

Већина муслимана користи непреведену арапску изреку in shā’ Allāh (са значењем „ако Бог жели”) након референцирања будућих догађања.[31] Муслиманска дискурзивна побожност подстиче започињање ствари инвокацијом bismillāh (са значењем „у име Бога”).[32]

Постоје одређени изрази хваљења Бога који су фаворизовани међу муслиманима, укључујући „Subḥān Allāh” (светост Бога), „al-ḥamdu lillāh” (слава Богу), „lā ilāha illā Allāh” (нема божанства осим Бога) и „Allāhu akbar” (Бог је већи) као израз посвећености сећању на Бога (зикр).[33] У суфитској пракси познатој као dhikr Allah (дословно „сећање на Бога”), суфије понављају и разматрају име Алах или друга божанска имена уз контролисање свог дисања.[34]

Према Герхарду Беверингу, у контрасту са предисламским арабијским политеизмом, Бог у исламу нема сараднике и пратиоце, нити постоји било какво сродство између Бога и џина.[28] Предисламски пагански Арапи су веровали у слепу, моћну, неумољиву и неосетљиву судбину над којом човек нема контроле. Ово је замењено исламском идејом моћног, али промишљеног и милосрдног Бога.[11]

Према Франсису Едварду Петерсу, „Куран инсистира, муслимани верују, и историчари потврђују да Мухамед и његови следбеници обожавају истог Бога као Јевреји (29:46). Куранов Алах је исти Бог креатор који се обраћао Авраму”. Петерс наводи да Куран портретише Алаха као моћнијег и удаљенијег од Јахве, и као универзално божанство, за разлику од Јахве који блиско следи Израелите.[35]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Definition of Allah”. Dictionary. Приступљено 26. 5. 2018. 
  2. ^ „Definition of Allah”. Oxford Dictionaries. Приступљено 26. 5. 2018. 
  3. ^ „God”. Islam: Empire of Faith. PBS. Архивирано из оригинала на датум 27. 3. 2014. Приступљено 18. 12. 2010. 
  4. ^ Bowden, John S. (2005). Encyclopedia of Christianity. New York, USA: Oxford University Press. ISBN 9780195223934. OCLC 60359641. »Arabic-speaking Christians and Jews also refer to God as Allāh.« 
  5. ^ Gardet, L. „Allah”. Ур.: Bearman, P; Bianquis, Th; Bosworth, C.E; van Donzel, E; Heinrichs, W.P. Encyclopaedia of Islam Online. Brill Online. Приступљено 2. 5. 2007. 
  6. ^ Saritoprak, Zeki (2006). „Allah”. Ур.: Oliver Leaman. The Qur'an: An Encyclopedia. Routledge. стр. 34. 
  7. ^ Cornell, Vincent J. (2005). „God: God in Islam”. Ур.: Lindsay Jones. Encyclopedia of Religion. 5 (2. изд.). MacMillan Reference USA. стр. 724. 
  8. 8,0 8,1 8,2 8,3 8,4 8,5 Robin, Christian Julien (2012). Arabia and Ethiopia. In The Oxford Handbook of Late Antiquity. OUP USA. стр. 304—305. ISBN 9780195336931. 
  9. ^ „Allah”. Merriam-Webster. Приступљено 25. 2. 2012. 
  10. 10,0 10,1 Columbia Encyclopedia, Allah
  11. 11,0 11,1 11,2 11,3 11,4 11,5 11,6 „Allah”. Encyclopædia Britannica. 2007.
  12. 12,0 12,1 12,2 12,3 12,4 „Allah”. Encyclopedia of the Modern Middle East and North Africa.
  13. ^ Barnstone, Willis; Meyer, Marvin W. (2009). The Gnostic Bible. Boston: Shambhala Publications. стр. 531. ISBN 9780834824140. OCLC 881279782. 
  14. ^ Zappei, Julia (2010). „Sikhs target of Allah attack”. The New Zealand Herald. ISSN 1170-0777. Приступљено 26. 5. 2018. 
  15. ^ „Malaysia court rules non-Muslims can't use Allah”. The New Zealand Herald. 14. 10. 2013. ISSN 1170-0777. Приступљено 26. 5. 2018. 
  16. ^ Koswanage, Niluksi (2. 1. 2014). „Malaysia's Islamic authorities seize Bibles as Allah row deepens”. Reuters. Приступљено 26. 5. 2018. 
  17. ^ Jala, Idris (24. 2. 2014). „The 'Allah'/Bible issue, 10-point solution is key to managing the polarity”. The Star. Приступљено 25. 6. 2014. 
  18. ^ Hitti, Philip Khouri (1970). History of the Arabs. Palgrave Macmillan. стр. 100—101. 
  19. 19,0 19,1 L. Gardet, Allah, Encyclopaedia of Islam, ed. by Sir H.A.R. Gibb
  20. ^ Zeki Saritopak, Allah, The Qu'ran: An Encyclopedia, ed. by Oliver Leaman, p. 34
  21. 21,0 21,1 Gerhard Böwering, God and his Attributes, Encyclopedia of the Qur'an, ed. by Jane Dammen McAuliffe
  22. 22,0 22,1 Berkey, Jonathan Porter (2003). The Formation of Islam: Religion and Society in the Near East, 600-1800. Cambridge University Press. стр. 42. ISBN 978-0-521-58813-3. 
  23. ^ Peterson, Daniel C. Prophet of God (2007). Muhammad. Wm. B. Eerdmans Publishing. стр. 21. ISBN 978-0-8028-0754-0. 
  24. 24,0 24,1 Peters, Francis E. and the Origins of Islam (1994). Muhammad. SUNY Press. стр. 107. ISBN 978-0-7914-1875-8. 
  25. ^ Zeitlin, Irving M. Historical Muhammad (2007). The. Polity. стр. 33. ISBN 978-0-7456-3999-4. 
  26. ^ John L. Esposito, ур. (1. 1. 2019). „"Allah." In The Oxford Dictionary of Islam.”. Oxford Islamic Studies Online. 
  27. ^ Lewis, Bernard; Holt, P. M.; Holt, Peter R.; Lambton, Ann Katherine Swynford (1977). The Cambridge history of Islam. Cambridge, Eng: University Press. стр. 32. ISBN 978-0-521-29135-4. 
  28. 28,0 28,1 Böwering, Gerhard, God and His Attributes, Encyclopaedia of the Qurʼān, Brill, 2007.
  29. 29,0 29,1 Bentley, David (септембар 1999). The 99 Beautiful Names for God for All the People of the Book. William Carey Library. ISBN 978-0-87808-299-5. 
  30. ^
    • Murata, Sachiko (1992). The Tao of Islam : a sourcebook on gender relationships in Islamic thought. Albany NY USA: SUNY. ISBN 978-0-7914-0914-5. 
  31. ^ Gary S. Gregg, The Middle East: A Cultural Psychology, Oxford University Press, p. 30
  32. ^ Carolyn Fluehr-Lobban, Islamic Society in Practice, University Press of Florida, p. 24
  33. ^ M. Mukarram Ahmed, Muzaffar Husain Syed, Encyclopaedia of Islam, Anmol Publications PVT. LTD, p. 144
  34. ^ Carl W. Ernst, Bruce B. Lawrence, Sufi Martyrs of Love: The Chishti Order in South Asia and Beyond, Macmillan, p. 29
  35. ^ F.E. Peters, Islam, p. 4, Princeton University Press, 2003

Литература[уреди]

  • Lewis, Bernard; Holt, P. M.; Holt, Peter R.; Lambton, Ann Katherine Swynford (1977). The Cambridge history of Islam. Cambridge, Eng: University Press. стр. 32. ISBN 978-0-521-29135-4. 

Спољашње везе[уреди]