Ibik

Ibik (grč. Ίβυκος, lat. Ibycus) je bio starogrčki lirki pesnik koji rođen u 6. veku p. n. e. u Regiji - Kalabrija u Italiji.

Putovao je svuda, a jedno vreme je proveo na dvoru tiranina Polikrata na Samosu. U istoriju grčke poezije ušao je sa pesmama od kojih su sačuvane samo neke. U njegovim knjigama najviše su istaknuti ljubavni i mitološki motivi.

Ibik je, prema Plutarhu, poginuo nedaleko od Korinta, gde su ga napali razbojnici i smrtno ga ranili. U času napada na nebu se pojavilo jato ždralova, a kako nikoga drugog nije bilo u blizini, Ibik je, poslednjim snagama pozvao ždralove da ga osvete.

Razbojnici nisu obraćali pažnju na to što je Ibik poručio ždralovima i nastavuili su svojim putem. Posle nekog vremena, razbojnici su prisustvovali predstavi u korintskom pozorištu, kada su se iznenada pojavili ždralovi. Jedan od razbojnika je uzviknuo da oni dolaze da se osvete za ubistvo Ibika i tako odao sebe i svoje saučesnike. Predstava je prekinuta, ubice su osuđene na smrt.

Priču o Ibikovoj smrti je izvukao iz zaborava Erazmo Roterdamski u svom delu „Adađo“ iz 1508. godine, kao i Fridrih Šiler u svojoj baladi „Ibikovi ždralovi“ iz 1797. godine.

Izraz "Ibikovi ždralovi" se koristi za neočekivanu kaznu koja ubrzo stiže.

Literatura

• Zamarovski, Vojteh (1985). Junaci antičkih mitova: Leksikon grčke i rimske mitologije. Zagreb.