Ivan Babejić
Ivan Babejić | |
|---|---|
 Ivan Babejić u vojnom odelu tokom Prvog svetskog rata | |
| Druga imena | Fluore de la munće (Gorski cvet na vlaškom), Gorski car, Homoljski Dilindžer |
| Datum rođenja | 1894 |
| Mesto rođenja | Laznica,, Kraljevina Srbija |
| Datum smrti | 5. septembar 1934 |
| Mesto smrti | Paljane,, Kraljevina Jugoslavije |
| Zanimanje | Hajduk |
| Aktivni period | 1916—1934 |
| Supruga | Ana Babejić |
| Deca | Branko Babejić |
| Roditelji | Nikola Babejić (otac) Žarka Babejić (majka) |
Ivan Babejić (Laznica, 1894 — Paljane, 5. septembar 1934) bio je poznati hajduk[1] i vojnik[2] Kraljevine Jugoslavije o kome su se ispevale pesme i širile legende.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Jedn od najpoznatijih hajduka Kraljevine Jugoslavije Ivan Babejić (1894—1934) je poreklom bio Vlah koji je svojim sunarodnicima iz cele Istočne Srbije često i rado pomagao, ali je najviše voleo svoje rodno Homolje i selo Laznicu iz koje je potekao.
Tokom Prvog svetskog rata, Babejić se borio protiv Bugara (1914—1915) i tokom rata su ga zarobili, no Ivan je uspeo da pobegne i odmetne se u hajduke.[2] "Još u doba bugarske okupacije on se odmetnuo u šumu. Bugari su grdne muke imali s njim. Čitave bataljone vojnika i žandarma slali su u poteru za Babejićem i njegovom bandom. I onda je njegovo ime bilo čuveno. Po oslobođenju bio je jedan od prvih koji se predao našim vlastima. Jednog dana u selu je neko ukrao dva para volova. Sumnja je odmah pala na Babejića. Sud ga je osudio na godinu dana zatvora. Kad je sprovođen u Niš, on je uspeo da pobegne na taj način što je u momentu kada je voz išao najvećom brzinom iskočio iz vagona. Iako je imao lisice na rukama, ipak je umakao bez traga i glasa. Prvo je poubijao one svedoke koji su ga teško teretili. Potom je nastala čitava serija zločina. Najviše su nastradali krupni bogataši", pisalo je Vreme 11. aprila 1928.[3]
Prema dokumentima, Ivan je bio oženjen u Laznici. Sa suprugom Anom se, kako je to pisalo Vreme, venčao "kad je cepelin prvi put preleteo Homolje". Ipak, njih dvoje su veoma kratko živeli zajedno, ne više od godinu dana, kada ju je Ivan napustio i odmetnuo se. Dobili su sina Branka, koji je preminuo kada je imao četiri godine. Razlog smrti nije poznat, ali se zna da ga je Babejić odveo od majke i dao nekom čoveku u Laznici da ga čuva. [4]
Ivan je hajdukovao punih 18 godina. Bio je strah i trepet za sve one koji su se usudili da ga na bilo kakav način prevare, čak je bio nemilosrdan i kada bi čuo da o njemu loše govore. Pljačkao je, pričalo se, koga je stigao, i bogate i siromašne. Uprkos tome, prvi su radili za njega, drugi su mu spevali pesme, a njegovo ime ušlo je u legendu. [5] Za vreme Babejićevog hajdukovanja izbegao je mnogo žandarmerijskih potera i ubio toliko ljudi da je postao najvrednija ucenjena glava - vlasti Kraljevine Jugoslavije za živog ili mrtvog hajduka davala je rekordnih 100.000 dinara. Tek nekih sedam godina kasnije ovaj rekord je oboren kada je nemačka vrhovna komanda ponudila duplo više novca za glavu partizanskog vođe Tita. [6] Uprkos vrednoj nagradi, verovalo se da "Babejića kuršum ne bije", pa se malo ko usudio da uopšte pokuša da ga ubije.
Postoji mnogo verzija njegove smrti i nikada nije bilo utvrđeno kako je zaista umro. Pronađeno je par dokaza koji ukazuju na to da je Babejić lažirao svoju smrt, ali su oni nepotvrđeno. Njegovo telo je nađeno u Paljanima 5. septembra 1934. godine u domu Miše Ilića. On je tvrdio da su mu Ivan Babejić i Draža Gligorijević došli u kuću kasno noću, da ih je smestio u podrum, a onda iskoristio trenutak nepažnje i zapucao na njih. Gligorijević je pobegao, ali ne i Babejić. Telo homoljskog hajduka bilo je izloženo na vašarištu u ćupriji danima jer su svi hteli da se uvere da je "gorski car" mrtav. Novinar Boda D. Nikolić tog septembra 1934. pisao je da je samo prvog dana na svojevrsno poklonjenje Babejićevom lešu došlo 4.000 ljudi, a u narednih pet dana bilo ih je i nekoliko desetina, pa možda i stotina hiljada ljudi. Miša Ilić je mesec dana kasnije dobio nagradu od 100.000 dinara za Babejićevu glavu. Međutim, kada je u oktobru 1940. uhapšen Draža Gligorijević on je priznao da je on ubio Babejića, a da mu je Ilić samo pomogao, zbog čega je Paljanac uhapšen. [7]
Priče o Babejiću su nastavile da žive i da se prenose sa generacije na generaciju. Jedna od poznatijih pesma jeste pesma "Knćiku 'lu Babau" koju je otpevao Sava Mošić i tako sačuvao od zaborava.
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
Babejić mrtav u paljanu. Postoji verzija koja govori da je to jedan pop i da je Babejić lažirao njegovu smrt. -
Ivan Babejić -
Mrtav Ivan -
Stojan Stevanović, jatak od Ivana Babejića koji je nosio šešir u zubima kroz selo zbog kazne od žandara -
Draža Gligorijević -
Draža Gligorijević -
Mrtvi Barbulovići -
Ivan Babejić -
Ivan Babejić, Živojin Mitrović, Lazar Radovanović, Petar Strujić -
Stana - Babejićeva ljubavnica i jatakinja -
Draža Gligorijević -
Ivan Babejić i nepoznati vojnik tokom Bugarskog rata
.jpg)
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Dokaz iz knjige Marjanovića S. Vojislava da je Ivan Babejić vlah”. 2000.
- ^ a b „Srpsko Nasledje”. Arhivirano iz originala 04. 02. 2020. g. Pristupljeno 05. 03. 2021.
- ^ „Vreme, 11. septembar 1928.”. istorijskenovine.unilib.rs. 11. septembar 1928. Pristupljeno 2023-07-25.
- ^ Marjanović, Voijslav S. (2000). Ivan Babejić Gorski Car Homolja. Kučevo.
- ^ „HOMOLJSKI DILINDŽER: Ivan Babejić sahranjen je tri puta, njegovom telu klanjali se kao kralju”. kurir.rs (na jeziku: srpski). 2023-07-25. Pristupljeno 2023-07-25.
- ^ „HOMOLJSKI DILINDŽER: Ivan Babejić sahranjen je tri puta, njegovom telu klanjali se kao kralju”. kurir.rs (na jeziku: srpski). 2023-07-25. Pristupljeno 2023-07-25.
- ^ „Pravda, 16. oktobar 1940.”. istorijskenovine.unilib.rs. 16. oktobar 1940. Pristupljeno 2023-07-25.