Извештаји о освајању Мексика

Nastanak
Autor	Ernan Kortes
Zemlja	Španija
Jezik	srednjovekovni španski
Sadržaj
Teme	izveštaji o otkrivanju, osvajanju i kolonizaciji Novog sveta

Izveštaji o osvajanju Meksika (Cartas de relación) su pisma-izveštaji o otkrivanju, osvajanju i kolonizaciji Novog sveta, koji su slati u Španiju. Nastaju početkom 16. veka, a napisao ih je Ernan Kortes. Njegovi dokumenti su pisani o različitim mestima, događajima, situacijama, ali su sva namenjena Karlu V, vladaru Španije i Svetog rimskog carstva. Iako se ne može sa sigurnošću tvrditi da ih je sam car čitao, primerak svakog od njih se nalazi u kraljevskoj biblioteci, što je znak da su važili za vrlo značajne dokumente. Kortes je imao u vidu i popularnost štiva i veliki uticaj na javno mnjenje. Ukupno ih je 5 napisao, a prevedeni su na različite jezike.

Izveštaji

Prvi izveštaj

Pismo iz Vera Krusa je najproblematičnije. Naime, Kortes ga nije potpisao, nego veće novoosnovanog grada Vera Krus 1519. Pismo je nesumnjivo zapisano po Kortesovom diktatu, što se zasniva na stilu i idejama iznetim u izveštaju. Izlažu se dve ekspedicije na Jukatan, pripreme za plovidbu i najvažniji politički i vojni događaji od polaska sa Kube do osnivanja Vera Krusa. Tekst pisma se završava opširnim spiskom darova poslatih gospodaru.

Drugi izveštaj

Drugo pismo se smatra najvažnijim, jer tada Kortes 1520. godine po prvi put opisuje astečko carstvo. Tačnije, nakon što su napustili obalu, Španci su krenuli ka unutrašnjosti, te opisuje gradove u kojima su se našli, formira tajni savez sa Tlaškalom – zakletim neprijateljem Asteka. 1519. Španci stižu do Meksičke doline i tada prvi put ugledali Tenoćtitlan, glavni grad carstva. Sprijateljuju se s Moktesumom, da bi ga kasnije kidnapovali i držali kao taoca. Religiozni Kortes je počeo da zamenjuje paganske simbole hrišćanskim i naredio da ljudske žrtve moraju da prestanu. U međuvremenu, Asteci shvataju namere Španaca, pa organizuju pobunu u kojoj je Moktesuma ubijen, a Španci su bili primorani da beže iz grada uz ogromne gubitke. Kortes pismo završava optimizmom da će sve izgubljeno ubrzo povratiti.

Treći izveštaj

Ernan Kortes

Treći izveštaj je potpisan 15. maja 1522. godine i predstavlja najobimniji dokument koji je Kortes poslao u Španiju. Podeljen je na dve celine. U prvoj govori o opsadi Tenoćtitlana koja se završava zarobljivanjem Kuautemoka. Kortes predstavlja sebe kao vrsnog stratega, hrabrog i organizovanog. Drugi deo ima za cilj da pokaže da osvajanje nije završeno, već da je tek započeto, a da tek sada treba ulagati u osvojene zemlje.

Četvrti izveštaj

Četvrti izveštaj je potpisan 15. maja 1524. godine u Temištitanu. Dominantna tema ovog izveštaja je efikasnost i umešnost sa kojima Kortes upravlja novoosvojenim zemljama. Kortes uvodi i finansijski element. Zato Kortes tokom celog izveštaja lukavo ističe ogromne troškove koje je iziskivalo osvajanje, unapred iznoseći svoju odbranu.

Peti izveštaj

Peti izveštaj potpisan je 3. septembra 1526. godine. Na početku, on pominje prethodno pismo upućeno caru, ali je taj dokument izgubljen. Ovaj izveštaj sadrži dve vrlo različite tematske celine. Prva predstavlja detaljan opis pohoda u Honduras u cilju kažnjavanja buntovnog Kristobala de Olida, kao i povratak u Meksiko gde je Kortesa očekivao istražni postupak. Drugi deo izveštaja je zapravo odbrana od optužbi. Završava ga optimistično, ističući svoju odanost kruni i spremnost da krene u nove osvajačke pohode.

O delu

Tema

Sadržinom dela u celosti dominiraju osvajanja Kortesa i širenje španske moći na tlu otkrivenog kontinenta. U skladu sa tim, tema celog dela bi se mogla predstaviti kao Kortesova izveštavanja kralju Španije o osvajanju Meksika. Međutim, delo je podeljeno na pet izveštaja, a samim tim i 5 manjih tematskih celina. Tu se u Prvom izveštaju kao podtema izdvaja raskol između Dijega Velaskesa i Ernana Kortesa, koje kasnije doživljava vrhunac. Kao podteme Drugog izveštaja izdvajaju se dugo putovanje od obale do ulaska u Tenoćtitlan, grad i njegov vladar Moktesuma, a zatim Narvaesov (Pánfilo de Narváez) dolazak i sukob sa Kortesom, pobuna Mešika i „Tužna noć“.

Ideja

Na osnovu sadržaja dela i tema ovih pisma-izveštaja, kao jedne nekoherentne književne vrste, zaključuje se da ideja dela leži u zapisivanju podviga velesile i opravdavanja masakra nad urođenicima u skladu sa zakonima i ciljevima španskog kraljevstva Karla Velikog i katoličanstva.

Likovi

Karakterizacija likova je direktna, u vidu komentara i zapažanja Kortesa, preko kojih mi gradimo naš stav o likovima i njihovim postupcima. O autohtonom stanovništvu zaključujemo i na osnovu metaforičke karakterizacije, to jest dat nam je ambijent, navike, izgled, atmosfera, priroda, što znači da su sporedni likovi sasvim skrajnuti za dobrobit Kortesove priče.

Kortes, kao  i autor i protagonista, daje subjektivan tekst. Na osnovu onoga što je napisao, a ima uporište u istini, on je bio dobar vođa, slatkorečiv u pregovorima sa domorocima, lukav i uvek na oprezu od skrivenih namera svojih neprijatelja. Nastoji da istakne svoju upravljačku i ratničku mudrost, čak i nauštrb istine, jer je sklon i modifikovanju istorijskih dešavanja, što su primetili hroničari i istoričari u godinama koje slede. Svoje neistomišljenike predstavlja kao izdajnike, prećutkuje ono što mu ne ide u korist, neretko daje i pogrešan broj vojnika, poginulih, brodova ili urođenika. Razlozi za ove nedoslednosti su pretvaranje da je sve pod kontrolom, neopravdano prikupljanje misionarskih zasluga ili nerazumevanje sistema pokorenih zajednica. Bitno je imati ovo u vidu, jer su izveštaji moreplovaca služili kao jedini trag nestalih civilizacija.

Pripovedački postupak nije isti u oba pisma, jer se prvi deo piše preko sveznajućeg pripovedača, dakle u trećem licu jednine, dok je ton u drugom izveštaju ličniji, odnosno imamo fiktivnog pripovedača, jer autor učestvuje u dešavanjima o kojima se pripoveda. To znači i da je građa uzeta za Izveštaje o osvajanju Meksika iskustvena. Pripovedanje jeste hronološko, jer se u tim trenucima osvajanja pisac obraća Španiji. Ovim formama pripovedanja se dobija na neposrednosti i autentičnosti iskaza.

Motivi

Motivi u delu su u većem delu dinamični, jer se dočaravaju borbe i animozitet među likovima, dok se statični javljaju u fragmentima; kada se daje izgled plemena, portret domorodaca, podroban opis plena ili pejzaža, i uloga ovakvih motiva jeste usporavanje radnje.

Enterijer i eksterijer

Enterijer je, bar u pismima koja se obrađuju u ovom radu, u manjem delu zastupljen, ali se to nadomešta obilatim pregledima eksterijera, što svakako ima izuzetnu dokumentarnu vrednost. Dati su nam predeli koje Kortes prelazi, opisi gradova koje pokorava, građevina, religije, detaljni opisi autohtonog stanovništva uz njihov fizički izgled, odeću, navike i rituale, na primer: „Y entre estas mezquitas hay una que es la principal, que no hay lengua humana que sepa explicar la grandeza y particuliaridades de ella, porque es tan grande que dentro del circuito de ella, que es todo cercado de muro muy alto, se podía muy bien hacer una villa de quinientos vecinos (Glavni među tim hramovima jeste jedan čiju veličinu i lepotu ljudski jezik ne može da dočara, znajte, toliko je velik da se unutar zidina kojima je okružen može podići naselje za petsto ljudi), precizan popis plena na kraju prvog pisma-izveštaja, poput: „unas antiparas de pedrería de piedra azul, enforradas en un cuero que los colores parecen martas, y cuelgan quince cascabales de oro“( „Štitnici za potkolenice od plavog kamena, oivičeni krznom, po boji nalik kuninom. Sa svakog od njih visi po petnaest zlatnih novčića.“), deskripcija Meksika, kao što je: „Y ya junto a la ciudad está un puente de madera de diez pasos de anchura y por allí está abierta la calzada porque tenga lugar el agua de entrar y salir...(„Grad se nalazi na obali velikog slanog jezera, pa je polovina grada na vodi, a polovina na kopnu.")  i državnog aparata i hijerarhije….

Na primeru eksterijera se može videti koliko je Kortesu verodostojnost bila važna i koliko je težio da što tačnije obavesti kralja o svojim pohodima. To je od ogromnog značaja za intelektualne krugove, jer ovo delo služi kao književni, dokumentarni i istorijski tekst, koji umnogome upotpunjuje naše viđenje starosedelaca. Zbog toga su rečenice pretežno duge, gde se taksativno navodi i nabraja. Stilskih figura nema u izobilju, a i sam stil pisanja je jasan i jednostavan. Uočavaju se aluzije na mitove, legende i božanstva: „Que a ocho leguas de esta ciudad de Churultecal están dos sierras muy altas u muy maravillosas, porque en fin de agosto tienen tanta nieve que otra cosa de lo alto de ellas si no la nieve, se parece“(Osam liga od Ćurultekala nalaze se dve vrlo visoke, prekrasne planine, na čijim se vrhovima čak i krajem avgusta beli sneg.“). Ovde se aludira na Popokatepetl (Planina koja se dimi) i Istaksiuatl (Bela žena), što su dva vulkana, ali i dva božanstva koja se u folkloru opisuju kao supružnici). Invokacije su česte kod Kortesa, jer stalno doziva Gospoda da bude na njegovoj strani, iako se izričito protivi religiji urođenika. Ponavljanja i sinonimija su prisutne u apostrofiranju, to jest obraćanju Karlu Velikom ili u sličnim deskripcijama oružja i bitaka.

Spoljašnje veze

1. „Hernán Cortés y la legendaria conquista de México“. Hernán Cortés. https://web.archive.org/web/20191120133818/https://www.nationalgeographic.com.es/personajes/hernan-cortes 
2. “Hernán Cortés”. Biografías de Hernán Cortés. https://web.archive.org/web/20190929234646/https://www.biografiasyvidas.com/biografia/c/cortes.htm
3. „Hernán Cortés“. Perfiles. https://web.archive.org/web/20191214155336/https://canalhistoria.es/perfiles/hernan-cortes/