Институт (roman)
| Institut | |
|---|---|
 Korice knjige | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | The Institute |
| Autor | Stiven King |
| Zemlja | SAD |
| Jezik | engleski jezik |
| Žanr / vrsta dela | horor, triler |
| Izdavanje | |
| Broj stranica | 459 |
| Prevod | |
| Prevodilac | Vladan Stanojević |
| Datum izdavanja | 2020. |
| Klasifikacija | |
| ISBN ? | 978-86-10-03120-1 |
Institut je roman američkog književnika Stivena Kinga iz 2019. godine.[1] Preveden je na srpski jezik sledeće, 2020. godine.
Knjiga prati dvanaestogodišnjeg genija Luka Elisa. Kada mu roditelji budu ubijeni, kidnapuju ga uljezi i budi se u Institutu, objektu u kojem su smeštena druga deca koja su tamo stigla na isti način kao i on i koja imaju telepatiju ili telekinezu. Institut je naišao na uglavnom pozitivne kritike.[2]
Radnja romana[uredi | uredi izvor]
Tim Džejmison napušta posao na Floridi i sprema se da krene u Njujork. Igrom slučaja, na putu, on se odrekne mesta u avionu i nađe se u izmišljenom gradiću Du Praj u Južnoj Karolini. Odlikovani bivši policajac, Džejmison preuzima posao za lokalnog šerifa.
U predgrađu Mineapolisa, uljezi ubijaju roditelje dvanaestogodišnjeg genija i telekinetičara Luka Elisa i kidnapuju ga. On se budi u sobi skoro identičnoj njegovoj u "Institutu", objektu koji se nalazi duboko u šumi Mejna. U Institutu se nalazi niz druge kidnapovane dece, od kojih svako ima posebne talente — telekinezu i telepatiju. Luk se sprijatelji s Kališom, Nikom, Džordžom, Ajris i (kasnije) desetogodišnjim Ejveri Dikson i Helen Sims u oblasti poznatoj kao Prednja polovina. Gospođa Sigsbi, direktorka Instituta, i njeno osoblje posvećeni su izvlačenju posebnih talenata iz dece – poznatih kao TP (telepate) i TK (telekinetika). Eksperimenti i torture se izvode nad decom kako bi pokušali da unaprede svoje talente, kao i da se probude TP sposobnosti u TK i obrnuto. Kada se eksperimenti završe, deca "diplomiraju" na polovinu zadnjeg dela. Niko od dece koja su otišla u Zadnjoj polovini nikada više nije viđena. Luk uskoro razvija slabe TP sposobnosti zbog eksperimentisanja, ali to drži u tajnosti. Nakon što Kališa diplomira u Zadnjoj polovini, ona je u stanju da šalje telepatske poruke Ejveri, naprednom TP. Luk počinje da veruje da su u toj polovini dečje kolektivne sposobnosti naoružane da ubijaju pojedince sve dok ih ne ubije. Luk postaje očajan da pobegne i dobije pomoć pre nego što diplomira.
Morin, čistačica u Institutu, je doušnik za gospođu Sigsbi, ali zbog finansijskih problema ona traži pomoć od Luka. Morin tako pomaže Luku da pobegne iz Instituta, a zatim izvrši samoubistvo kako bi pomogla da sakrije njegov nestanak. Pogoršanoj bezbednosti Instituta potrebno je skoro ceo dan da shvati njegovo bekstvo, a do tada se on našao u vozu. On skače iz voza dok usporava u Du Praju. Vlasnik hotela u Du Praju je na platnom spisku onih koji su zaduženi za Institut i obaveštava ih da je Luk u gradu. U međuvremenu, Luk uspeva da ubedi Tima Džejmisona i nekoliko drugih policajaca u svoju priču i daje šerifu USB memoriju sa Morinovim priznanjem, zajedno sa mučnim video snimkom tajno snimljenim u Institutu, koji ih ubeđuje da mu pomognu. Nekoliko službenika Instituta stiže u Du Praj i, nakon pucnjave, ubijeno je nekoliko policajaca i svi osim gospođe Sigsbi i doktora iz Instituta. Tim i Luk odvode zarobljenu gospođu Sigsbi nazad u Institut gde njen zamenik, čovek po imenu Stekhaus, pokušava da im napravi zasedu. Pošto je Tim naterao gospođu Sigsbi da vozi auto, ona je slučajno ubijena.
Dok je Luk bio odsutan, nekoliko dece (uključujući Ejveri Diksona, koja su poslata u Zadnju polovinu kao kaznu jer je pomogla Luku da pobegne) okuplja one koji su duže tamo i čiji su umovi skoro potpuno slomljeni i planiraju revoluciju. Oni su zaustavljeni i blokirani u hodniku, a Stekhaus daje naređenje da ih ubiju koristeći otrovni gas nastao mešanjem hemikalija za čišćenje. Kako se gas pusti, Ejveri, Kališa, Ajris, Džordž, Nik i ostali se udružuju i uzvrate udarac. Oni koriste svoj um da levitiraju delove Instituta u vazduh. Kališa, Džordž, Nik i Helen beže, ali ostali su ubijeni kada se sruši hodnik u kome su zarobljeni. Preostalo osoblje Instituta je ubijeno ili pobeglo, a Tim vodi Luka i njegove preživele prijatelje sa sobom. Mesecima kasnije, posećuje ih nadzornica gospođe Sigsbi, neimenovani čovek koji govori sa nejasnim šapatom, koji objašnjava da su deca u Institutu korišćena za borbu protiv onih koji su videli da oni koji rade za Institut urožavaju sigurnost čitavog sveta. Institut je samo jedan od nekoliko širom sveta, ali svi su imali revolucije u isto vreme, očigledno telepatski koordinisane od strane Ejveri. Luk se raspravlja sa čovekom o mogućnosti predviđanja daleke budućnosti, tvrdeći da predznaci mogu tačno predvideti samo događaje koji se dešavaju u bliskoj budućnosti, pošto je previše varijabli uključeno u dugim vremenskim periodima. Tihi čovek ostavlja Luka i njegove prijatelje na miru zbog obećanja da USB memorija neće doći u javnost; USB se čuva sakriven u sefu, a svako od preživele dece drži ključ.
Kritike[uredi | uredi izvor]
Na veb-sajtu agregatora recenzija Book Marks, koji dodeljuje pojedinačne ocene kritikama knjiga od mejnstrim književnih kritičara, roman je dobio kumulativnu „pozitivnu“ ocenu na osnovu 26 recenzija: 9 „rejv“ recenzija, 13 „pozitivnih“ recenzija i 4 „mešovite“ recenzije.[2] Publishers Weekly dao je zadivljujuću recenziju romanu, napisavši: „King se oduševljava najstrašnijom pričom o deci koja trijumfuju nad zlom od kada [...] Dodirujući u umove mladih likova, King stvara osećaj pretnje i intimnosti i to će začarati čitaoce [...] U ovom pomno osmišljenom romanu nije izgubljena ni reč, što još jednom dokazuje zašto je King kralj horora.“[3] Kirkus Reviews je pohvalio knjigu, iako je komentarisao da to nije bila knjiga zastrašujuća od nekih drugih Kingovih dela, rekavši: „Kingovi fanovi neće biti razočarani, mada će većina verovatno više voleti strašnije poput Isijavanja i To.“ Karl Hejs iz pohvalio je roman, rekavši: „Kingovi fanovi će, naravno, progutati ovaj najnoviji napet okretač stranica, ali svaki čitalac koji traži pametan triler o neobičnoj organizaciji crnih operacija naći će ovo ubedljivo i nagrađivano. Sa svojom uobičajenom mešavinom zapleta i živopisno nacrtanih likova, King ostaje u vrhunac njegove igre."[4]
Džon Dagdejl ga je nazvao „zadivljujućim, hibridnim romanom“, ali je doveo u pitanje njegovo značenje, rekavši: „Nejasno je šta sve to dovodi do toga.“ Govoreći o gospođi Sigsbi i ljudima u kompaniji, Laura Miler iz Njujork tajmsa rekla je „Od svih kosmičkih pretnji protiv kojih su se Kingovi heroji borili, ovo sporo uvlačenje u nečovečnost može biti najstrašnije do sada jer je previše realno.“ U januaru 2020. godine, Truli Hanter je rekao: „Obožavaoci Stivena Kinga će se verovatno zaljubiti u ovu knjigu. Ako čitaoci traže nešto novo što izgleda kao klasični King, ovo je knjiga koju treba da pokupe. To je novi pogled na staru premisu sa klasičnim Stivenom King spin-ofom. Roman ima sve što su čitaoci Kinga očekivali i moglo bi da bude jedno nedavno Kingovo izdanje koje stoji kao novi klasik od autora“, međutim kritikovao je dužinu knjige.[5] Veze između romana i nekih postupaka bivšeg predsednika Donalda Trampa, uključujući „Deca, koja traže azil na granici... odstranjuju se od roditelja u skladu sa politikom razdvajanja porodice administracije“.[6]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Stephen King | The Institute”. stephenking.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 11. 2021.
- ^ a b „Book Marks reviews of The Institute by Stephen King”. Book Marks. Pristupljeno 28. 11. 2021.
- ^ „Sci-Fi/Fantasy/Horror Book Review: The Institute by Stephen King. Scribner, $30 (576p) ISBN 978-1-982110-56-7”. PublishersWeekly.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 11. 2021.
- ^ „Institute, by By Stephen King. | Booklist Online”. Pristupljeno 28. 11. 2021.
- ^ Hunter, Truly (9. 1. 2020). „Stephen King’s The Institute could be a classic, as long as readers can finish it”. Pristupljeno 28. 11. 2021.
- ^ Miller, Matt (3. 9. 2019). „Stephen King Was Writing A Horror Story About Imprisoning Children. Then Trump Actually Did it.”. Esquire. Pristupljeno 28. 11. 2021.