Interaktivna nastava

Interaktivna nastava je savremeni nastavni sistem koji teži da prevaziđe pasivnost učenika i odsustvo interakcije u tradicionalnoj nastavi.

Pojam interaktivne nastave podrazumeva model po kome se određena tema ili zadatak savladavaju putem interakcije između učesnika nastave i kroz proces interaktivnog učenja u grupi. Često se definiše i kao „interpersonalni kooperativni odnos učenika na času“ čija je svrha prenošenje akcije sa nastavnika na učenike.

Interakcija kao osnova interaktivne nastave predstavlja „međusobno delovanje ljudi koji jedan prema drugome zauzimaju stavove i koji sebi obostrano određuju ponašanje.“ Osnovne karakteristike interakcije su: međusobno delovanje osoba, zauzimanje stavova i određivanje ponašanja. Rad u grupi kao osnova interaktivne nastave pruža mogućnost da se učenici u nastavi aktiviraju i postanu aktivni izvršioci nastave između koji postoji kvalitetna saradnja.

Vrste grupa u interaktivnoj nastavi

Vrste grupa u interaktivnoj nastavi su:

• Homogene grupe sastavljaju se od članova koji imaju ista svojstva. Koje svojstvo se uzima kao kriterijum zavisi od prirode zadatka odnosno složenosti grupnog rada.
• Heterogene grupe čine učenici različitog nivoa znanja i sposobnosti. Cilj formiranja ovih grupa jeste da se izvrši  ujednačavanje grupa po kvalitetu, tj. da u svakoj grupi bude isti broj najboljnih, prosečnih i ispod prosečnih učenika.
• Grupe formirane prema obdarenosti (posebnim sposobnostima) su sastavljene od učenika istih posebnih sposobnosti. U praksi se najčešće javljaju u obliku dodatne nastave.
• Grupe formirane prema određenom zadatku se najčešće primenjuju u praksi, a njihovo formiranje zavisi od nivoa znanja ili predznanja učenika, od prirode gradiva, sastava odeljenja i sl.
• Grupe formirane prema interesovanjima su slične grupama formiranim prema posebnim sposobnostima, jer su praksi učenici najviše zainteresovani za oblasti za koje su obdareni.
• Grupe za pomoć slabijim učenicima čine bolji učenici koji imaju zadatak da pomažu slabijim učenicima i privremenog su karaktera.
• Grupe formirane prema međusobnim afinitetima su grupe sa izraženim harmoničnim odnosima jer ih čine učenici koji se međusobno druže, slažu i sarađuju.

Vrste interaktivnog rada u maloj grupi

Vrste interaktivnog rada u maloj grupi se razlikuju u zavisnosti od tipa zadataka:

• Sve grupe dobijaju iste zadatke. Ova vrsta zadataka koristi se za obradu, ponavljanje ili sistematizaciju jednostavne nastavne građe. Prednost: podstiče motivaciju, razvija se takmičarski duh, postoji neposredna komunikacija između grupa i njihovih članova. Opasnost: takmičarski duh može lako da preraste u rivalstvo i suparništvo.
• Sve grupe dobijaju različite zadatke. Ova vrsta radnih zadataka koristi se u obradi složenijih i obimnijih tema. Prednost: omogućava da se za kratko vreme obradi obimna tema, aktivira sve članove grupe i razvija osećaj odgovornosti. Opasnost: pojava „psihologije gotovanstva“ koja podrazumeva uspeh na tuđ račun odnosno doživljaj uspeha bez uloženog truda.

Veličina grupe

Veličina grupe u interaktivnoj nastavi zavisi od niza činioca kao što su: broj učenika u odeljenju, prirode nastavnog gradiva, složenost zadatka koji treba ostvariti, raspoloživa nastavna sredstva, vremenski okvir i sl.  Kao optimalan broj članova grupe jeste od 3-4 člana, mada se može tolerisati i šest članova. Ova veličina grupe omogućava aktivno uključivanje svih članova grupe u rad i efikasnu kontrolu rada grupe.

Faze grupne interakcije

Efikasna grupna interakcija prolazi kroz pet osnovih faza:

1. formiranje (interakcije su površne, članovi se trude da se upoznaju i približe);
2. usklađivanje (grupa prolazi kroz sukobe u kojima pojedinci nastoje da se dokažu, izbore za što bolji status i da utiču na grupne odluke pri čemu se uče da saslušaju druge);
3. utvrđivanje grupnih normi (po razrešenju sukoba i objektivnog sagledavanja činjenica, članovi počinju da se međusobno uvažavaju, da izgrađuju i shvataju grupne norme i ciljeve);
4. realizacija (grupa produktivno radi, članovi se usredsređuju na ciljeve i obaveze);
5. zaključivanje (članovi svode rezultate i procenjuju zajednička postignuća).

Uloga nastavnika u interaktivnoj nastavi

U interaktivnoj nastavi, nastavnik svoju ulogu subjekta prepušta učenicima.  On učenike upućuje u temu, deli zadatke, usmerava rad, daje instrukcije i pomaže u samostalnom radu i na kraju sagledava i objedinjuje sistematizaciju rezultata samostalnog rada grupa.

Cilj interaktivne nastave nije da nastavnik poučava učenike nego da oni samostalno uče, pa uloga nastavnika u ovoj nastavi jeste da:

• priprema zadatke, obezbeđuje nastavna sredstva i materijale za rad;
• odlučuje o sastavu i veličini grupa i svakom članu daje one zadatke i ulogu koja mu najviše odgovara;
• prati proces zajedničkog rada svake grupe, koriguje grupni rad i podstiče učenike;
• procenjuje napredovanje svakog pojedinca i obaveštava ga o tome;
• vodi računa o tačnosti odgovora i načinu kojim su učenici do njega  došli;
• daje  dovoljno vremena učenicima da sami provere tačnost rezultata do koga su došli.

Vidi još

• Interakcija
• Grupni oblik rada u razrednoj nastavi
• Učitelj
• Nastavni sistemi

Literatura

• Vilotijević, M., Vilotijević, N. (2016): Modeli razvijajuće nastave. Beograd: Učiteljski fakultet.
• Vilotijević, N. (2007): Saradnička (kooperativna nastava). Obrazovna tehnologija, 1-2,
• Đorđević, (2007): Inovativnii modeli nastave. Obrazovna tehnologija, 4,
• Popović, A. (2007): Interaktivno učenje-inovativni način rada u nastavi.  Obrazovna tehnologija, 4,
• Suzić, N. (2005). Pedagogija za XXI vijek. Banja Luka: TT-Centar,
• Uechert, H. (1978): Psihologija u službi čoveka, Mladost, Zagreb.