Ismihan Kaja

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sultanija Ismihan Kaja
Lični podaci
Datum rođenja1633
Mesto rođenjaIstanbul,
Datum smrti28. februar 1659.(1659-02-28) (25/26 god.)
Mesto smrtiIstanbul, Osmansko carstvo
GrobAja Sofija
Porodica
Supružnik
  • Melek Ahmed-paša (v. 1644)
Potomstvosultanija Fatma
RoditeljiMurat IV
Ajše sultanija
DinastijaOsmanska dinastija
sultanija Osmanskog carstva

Sultanija Kaja je bila ćerka Murata IV.

Mladost i sklapanje braka[uredi | uredi izvor]

Kaja je rođena od sultana Murata i sultanije Ajše. Sultani su uvek koristili brak princeza za političke ciljeve, a Kaja nije bila izuzetak. Početkom 1640-ih, Kosem sultanija je insistirala da se Kaja uda za Melek Ahmed-pašu. Kajina majka je želela da je uda za jednog od svojih političkih saveznika, prethodnog sultanovog mačevaoca, Silahtar Mustafa-pašu. Kako je to bila i volja pokojnog Murata IV, a kandidat se dopao Kaji, izjavila je da se neće udati za nikog osim za njega, a Ajše sultanija je takođe pokušala da utiče na novog sultana Ibrahima da je podrži, ali Kosemin kandidat, Melek Ahmed,je pobedio. Kada je imala 11 godina, Kaja je bila udata za Melek Ahmed-pašu, budućeg osmanskog velikog vezira abhazijskog porekla, koji je bio u srednjim 40-im. Godina njihovog braka navedena je kao avgust 1644.[1]
Međutim, Kaja je bila izuzetno neprijateljski raspoložena prema svom mužu, što je bilo očigledno u noći venčanja kada ga je ubola bodežom, i izjavila da će iskoristiti svoje pravo carske princeze da nikada ne konzumira brak. Pored gađenja prema mužu, izjavila je da je dobila proročanstvo da će umreti ako sa mužem bude imala ćerku. Melek Ahmed je to prihvatio, zato što nije mogao ništa drugo da radi zbog višeg čina svoje žene, pa je morao da joj se potčini.[2]

Bračni život[uredi | uredi izvor]

Uprkos turbulentnom početku, brak se na kraju pokazao veoma uspešnim i srećnim. Melek Ahmed je obožavao svoju ženu i obasipao je ljubaznošću i darovima, dok je Kaja počela da poštuje svog muža i pokazala mu se kao odlična podrška, upravljajući njegovom imovinom i savetujući ga o političkim stvarima, sve do njegovog imenovanja za velikog vezira. Međutim, konačno, posle sedam godina, Kosem sultanija je naredila oboje da konzumiraju brak. Kaja je poslušala naredbu svoje bake i ubrzo zatrudnela i rodila ćerku. Zbog toga je zaboravila strašna predviđanja o porođaju.

Evlija Čelebija je smatrao sultaniju Kaju vrhunskim primerom dobročinstva dinastije. Takođe je primetio da se među svim princezama i njihovim muževima nijedna nije slagala tako dobro kao Kaja i Ahmed[3].

Progon[uredi | uredi izvor]

Kako se 1647. godine Ibrahim oženio Humašah, počele su tenzije u odnosima na dvoru. Zbog nepoštovanja koje su sestre sultana Ibrahima pokazivale prema Humašah, naređeno im je da služe bratovljevu venčanu suprugu. Kaja je, zajedno sa svojim tetkama, sultanijama Ajše, Fatmom i Hanzade bila primorana da drži njen sapun, umivaonik i peškir[4].

Kada su ponovno bile optužene za nepoštovanje njegove žene, Ibrahim je proterao svoje sestre i nećaku u Jedrene. Iz progona su se vratile u Istanbul godinu dana kasnije, kada je Ibrahim svrgnut.

Tumačenje snova[uredi | uredi izvor]

U knjizi Evlije Čelebija se tvrdi da je Kaja iskusila čudne snove i zatražila od Meleka da ih protumači. Kaja je izjavila da su ti snovi uključivali šetnju baštama sa svojim dedom, sultanom Ahmedom I. Na kraju njenog sna, Ahmed je prešao rukom preko Kajinog lica u znak blagoslova, ali je ruka bila prekrivena krvlju. Kaja je zatim prešla rukom preko lica i ona je takođe bila prekrivena krvlju. Ovde se princeza probudila od straha. Melek Ahmed je predložio Kaji da 1000 zlatnika da siromašnima kao milostinju, 2000 njenim unutrašnjim i spoljašnjim agama, kao i 300 Evliji Čelebi i 100 Evlijinoj sestri. Sultanija Kaja je uradila kako joj je savetovano. Kasnije je Melek otkrio Evliji da će sultanija Kaja iskrvariti do smrti[5].

Ubrzo nakon ovog prvobitnog tumačenja, Kaja je imala još jedan san koji je tumačio Ahmed. Ahmed je pokušao da oslobodi princezu stresa izjavivši da njen drugi san nije razlog za brigu. Međutim, Kaja je videla izraz Melekovog lica tokom njegovog tumačenja i znala je da on ne tumači san pozitivno. To je dovelo do toga da je Kaja postajala sve pobožnija, uz brojne donacije Meki i Medini. Iz ovoga je otkriveno da je Ismihan bila od najbogatijih sultanija, nakon sultanije Fatme i sultanije Mihrimah. To se pokazalo kroz njene enormne donacije i prodaje sve svoje imovine svojoj deci i njenim slugama. Ona je takođe insistirala da, ukoliko se njena loza završi, svi prihodi sa tih zemalja treba da idu Svetim gradovima.

Smrt[uredi | uredi izvor]

26 dana nakon navodnog sna koji je doživeo Melek Ahmed, a koji je navodno predvideo smrt Ismihan Kaje tokom porođaja, ispostavilo se da je sultanija Kaja rodila ćerku. Melek je podelio brojne milostinje nakon rođenja svoje ćerke.

Međutim, bilo je komplikacija nakon rođenja Kajine ćerke. Njena posteljica je ostala u njenoj utrobi i „zalepila joj se za srce”. Te noći su sve sluge i babice u palati pokušale sve da oslobode posteljicu. To je uključivalo stavljanje Kaje u ćebad i izuzetno snažno protresanje, obešanje naopačke i punjenje buradi sa mednom vodom od cvetova narandže i „stavljanje u nju”. Tri dana i tri noći Kaja je morala da izdrži ovo mučenje. U očajničkom pokušaju, babice su namazale ruke bademovim uljem i stavile ruke u princezinu matericu i izvukle komade kože, uključujući ono što je ličilo na jetru i sirište.

Četiri dana nakon porođaja, Ismihan Kaja je umrla. Sahranjena je u mauzoleju svog strica Ibrahima, u džamiji Aja Sofija .

Posle smrti

Nakon smrti Kaje Sultan, veliki vezir Koprulu Mehmed-paša naredio je da se zapleni Kajino bogatstvo, uprkos postojanju Kajinog muža i njene ćerke[6].

Ovo je bilo u skladu sa osmanskim zemljoposedničkim sistemom, timarskim sistemom. U timarskom sistemu, zemljište se redistribuira nakon smrti pojedinca, umesto da se zemlja prenosi na buduće generacije. Ako se buduća pokolenja pokažu da su od koristi za carstvo, sultan bi mogao da podeli druge parcele zemlje ovim pojedincima.

Njen supružnik se ponovo oženio tri godine kasnije njenom tetkom Fatmom, iako se navodi da je ovo bio nesrećan brak. Nakon Kajine smrti, Melek se navodno bacio na njen kovčeg i nekontrolisano plakao.

Potomstvo[uredi | uredi izvor]

Kaja je imala sina i dve ćerke, od kojih je preživela samo njena prva ćerka:

  • sultanija Afife (24. februar 1659 — 1659): sahranjena u Prinčevoj džamiji.
  • Sultanzade Abdulah-beg (1655 — 1655): prerano rođen, sa sedam meseci. Živeo manje od jednog dana.
  • sultanija Fatma (1652 — 1728): udata je 1670-ih za nekog Sulejman-pašu, o čijim se sinovima iz prvog braka njenog supruga brinula. Nije imala svoju decu. Čitavog života se brinula o dobrotvornim fondacijama njene majke nakon njene smrti. Umrla je u 75. godini života, kao udovica. Sahranjena je u kompleksu Aziza Mahmud Hudajia[7].

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Evliya Celebi. The Intimate Life of an Ottoman Statesman Albany: State University of New York, 1991. p.236.
  2. ^ Peirce 1993, str. 146
  3. ^ Peirce 1993, str. 146.
  4. ^ Sakaoğlu 2008, str. 235
  5. ^ Çelebi 1991, str. 223-226.
  6. ^ Peirce 1993, str. 148.
  7. ^ Küpeli, Özer (2016). „IV. Murad'in torunu Fatma Sultan'in muhallefati” (na jeziku: turski). II (2) (Cihannüma: Tarih ve Coğrafya Araştırmaları Dergisi izd.): 163—175. ISSN 2149-0678. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Peirce, Leslie (1993). The Imperial Harem: Women and the Sovereignty in the Ottoman Empire. New York: Oxford University Press. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Исмихан_Каја&oldid=26891721”