Исмихан Каја

С Википедије, слободне енциклопедије
Султанија Исмихан Kaja
Лични подаци
Датум рођења1633
Место рођењаИстанбул,
Датум смрти28. фебруар 1659.(1659-02-28) (25/26 год.)
Место смртиИстанбул, Османско царство
ГробАја Софија
Породица
Супружник
  • Мелек Ахмед-паша (в. 1644)
Потомствосултанија Фатма
РодитељиМурат IV
Ајше султанија
ДинастијаОсманска династија
султанија Османског царства

Султанија Каја је била ћерка Мурата IV.

Младост и склапање брака[уреди | уреди извор]

Каја је рођена од султана Мурата и султаније Ајше. Султани су увек користили брак принцеза за политичке циљеве, а Каја није била изузетак. Почетком 1640-их, Косем султанија је инсистирала да се Каја уда за Мелек Ахмед-пашу. Кајина мајка је желела да је уда за једног од својих политичких савезника, претходног султановог мачеваоца, Силахтар Мустафа-пашу. Како је то била и воља покојног Мурата IV, а кандидат се допао Каји, изјавила је да се неће удати за никог осим за њега, а Ајше султанија је такође покушала да утиче на новог султана Ибрахима да је подржи, али Косемин кандидат, Мелек Ахмед,је победио. Када је имала 11 година, Каја је била удата за Мелек Ахмед-пашу, будућег османског великог везира абхазијског порекла, који је био у средњим 40-им. Година њиховог брака наведена је као август 1644.[1]
Међутим, Каја је била изузетно непријатељски расположена према свом мужу, што је било очигледно у ноћи венчања када га је убола бодежом, и изјавила да ће искористити своје право царске принцезе да никада не конзумира брак. Поред гађења према мужу, изјавила је да је добила пророчанство да ће умрети ако са мужем буде имала ћерку. Мелек Ахмед је то прихватио, зато што није могао ништа друго да ради због вишег чина своје жене, па је морао да јој се потчини.[2]

Брачни живот[уреди | уреди извор]

Упркос турбулентном почетку, брак се на крају показао веома успешним и срећним. Мелек Ахмед је обожавао своју жену и обасипао је љубазношћу и даровима, док је Каја почела да поштује свог мужа и показала му се као одлична подршка, управљајући његовом имовином и саветујући га о политичким стварима, све до његовог именовања за великог везира. Међутим, коначно, после седам година, Косем султанија је наредила обоје да конзумирају брак. Каја је послушала наредбу своје баке и убрзо затруднела и родила ћерку. Због тога је заборавила страшна предвиђања о порођају.

Евлија Челебија је сматрао султанију Кају врхунским примером доброчинства династије. Такође је приметио да се међу свим принцезама и њиховим мужевима ниједна није слагала тако добро као Каја и Ахмед[3].

Прогон[уреди | уреди извор]

Како се 1647. године Ибрахим оженио Хумашах, почеле су тензије у односима на двору. Због непоштовања које су сестре султана Ибрахима показивале према Хумашах, наређено им је да служе братовљеву венчану супругу. Каја је, заједно са својим теткама, султанијама Ајше, Фатмом и Ханзаде била приморана да држи њен сапун, умиваоник и пешкир[4].

Када су поновно биле оптужене за непоштовање његове жене, Ибрахим је протерао своје сестре и нећаку у Једрене. Из прогона су се вратиле у Истанбул годину дана касније, када је Ибрахим свргнут.

Тумачење снова[уреди | уреди извор]

У књизи Евлије Челебија се тврди да је Каја искусила чудне снове и затражила од Мелека да их протумачи. Каја је изјавила да су ти снови укључивали шетњу баштама са својим дедом, султаном Ахмедом I. На крају њеног сна, Ахмед је прешао руком преко Кајиног лица у знак благослова, али је рука била прекривена крвљу. Каја је затим прешла руком преко лица и она је такође била прекривена крвљу. Овде се принцеза пробудила од страха. Мелек Ахмед је предложио Каји да 1000 златника да сиромашнима као милостињу, 2000 њеним унутрашњим и спољашњим агама, као и 300 Евлији Челеби и 100 Евлијиној сестри. Султанија Каја је урадила како јој је саветовано. Касније је Мелек открио Евлији да ће султанија Каја искрварити до смрти[5].

Убрзо након овог првобитног тумачења, Каја је имала још један сан који је тумачио Ахмед. Ахмед је покушао да ослободи принцезу стреса изјавивши да њен други сан није разлог за бригу. Међутим, Каја је видела израз Мелековог лица током његовог тумачења и знала је да он не тумачи сан позитивно. То је довело до тога да је Каја постајала све побожнија, уз бројне донације Меки и Медини. Из овога је откривено да је Исмихан била од најбогатијих султанија, након султаније Фатме и султаније Михримах. То се показало кроз њене енормне донације и продаје све своје имовине својој деци и њеним слугама. Она је такође инсистирала да, уколико се њена лоза заврши, сви приходи са тих земаља треба да иду Светим градовима.

Смрт[уреди | уреди извор]

26 дана након наводног сна који је доживео Мелек Ахмед, а који је наводно предвидео смрт Исмихан Каје током порођаја, испоставило се да је султанија Каја родила ћерку. Мелек је поделио бројне милостиње након рођења своје ћерке.

Међутим, било је компликација након рођења Кајине ћерке. Њена постељица је остала у њеној утроби и „залепила јој се за срце”. Те ноћи су све слуге и бабице у палати покушале све да ослободе постељицу. То је укључивало стављање Каје у ћебад и изузетно снажно протресање, обешање наопачке и пуњење буради са медном водом од цветова наранџе и „стављање у њу”. Три дана и три ноћи Каја је морала да издржи ово мучење. У очајничком покушају, бабице су намазале руке бадемовим уљем и ставиле руке у принцезину материцу и извукле комаде коже, укључујући оно што је личило на јетру и сириште.

Четири дана након порођаја, Исмихан Каја је умрла. Сахрањена је у маузолеју свог стрица Ибрахима, у џамији Аја Софија .

После смрти

Након смрти Каје Султан, велики везир Копрулу Мехмед-паша наредио је да се заплени Кајино богатство, упркос постојању Кајиног мужа и њене ћерке[6].

Ово је било у складу са османским земљопоседничким системом, тимарским системом. У тимарском систему, земљиште се редистрибуира након смрти појединца, уместо да се земља преноси на будуће генерације. Ако се будућа поколења покажу да су од користи за царство, султан би могао да подели друге парцеле земље овим појединцима.

Њен супружник се поново оженио три године касније њеном тетком Фатмом, иако се наводи да је ово био несрећан брак. Након Кајине смрти, Мелек се наводно бацио на њен ковчег и неконтролисано плакао.

Потомство[уреди | уреди извор]

Каја је имала сина и две ћерке, од којих је преживела само њена прва ћерка:

  • султанија Афифе (24. фебруар 1659 — 1659): сахрањена у Принчевој џамији.
  • Султанзаде Абдулах-бег (1655 — 1655): прерано рођен, са седам месеци. Живео мање од једног дана.
  • султанија Фатма (1652 — 1728): удата је 1670-их за неког Сулејман-пашу, о чијим се синовима из првог брака њеног супруга бринула. Није имала своју децу. Читавог живота се бринула о добротворним фондацијама њене мајке након њене смрти. Умрла је у 75. години живота, као удовица. Сахрањена је у комплексу Азиза Махмуд Худајиа[7].

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Evliya Celebi. The Intimate Life of an Ottoman Statesman Albany: State University of New York, 1991. p.236.
  2. ^ Peirce 1993, стр. 146
  3. ^ Peirce 1993, стр. 146.
  4. ^ Sakaoğlu 2008, стр. 235
  5. ^ Çelebi 1991, стр. 223-226.
  6. ^ Peirce 1993, стр. 148.
  7. ^ Küpeli, Özer (2016). „IV. Murad'in torunu Fatma Sultan'in muhallefati” (на језику: турски). II (2) (Cihannüma: Tarih ve Coğrafya Araştırmaları Dergisi изд.): 163—175. ISSN 2149-0678. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Peirce, Leslie (1993). The Imperial Harem: Women and the Sovereignty in the Ottoman Empire. New York: Oxford University Press. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Исмихан_Каја&oldid=26891721”