Iscrpljivanje ega

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Iscrpljivanje ega odnosi se na ideju da se samokontrola ili snaga volje oslanjaju na ograničen skup mentalnih resursa koji se mogu iskoristiti (s tim da se reč "ego" koristi u psihoanalitičkom smislu, a ne u kolokvijalnom smislu).[traži se izvor]

Kada je energija za mentalne aktivnosti niska, samokontrola je obično oslabljena, što bi se smatralo stanjem iscrpljenosti ega. Konkretno, doživljavanje stanja iscrpljenosti ega narušava sposobnost kasnije da se kontroliše. Zadatak koji iscrpljuje i zahteva samokontrolu može imati ometajući efekat na sledeći zadatak samokontrole, čak i ako su naizgled nepovezani. Samokontrola igra dragocenu ulogu u funkcionisanju sebe na individualističkom i međuljudskom nivou. Osiromašenje ega je stoga kritična tema u eksperimentalnoj psihologiji, konkretno socijalnoj psihologiji, jer je to mehanizam koji doprinosi razumevanju procesa ljudske samokontrole. Postoje i studije koje podržavaju[1] i dovode u pitanje[2] valjanost iscrpljivanja ega kao teorije.[3]

Neke meta analize i studije dovodile su u pitanje veličinu i postojanje efekta iscrpljivanja ega.[2] Krajnja valjanost tih kasnijih studija nije univerzalno dogovorena. Martin Hejger i Nikos Katzisrantis, čija meta-analiza iz 2010. godine izgleda da podržava postojanje efekta iscrpljivanja ega,[4] su kasnije izvršili unapred registrovanu studiju replikacije u 23 laboratorija koja nije pronašla efekat iscrpljivanja ega.[5]

Implikacije iz stvarnog života[uredi | uredi izvor]

U stanju iscrpljenosti ega, oslabljena sposobnost pojedinca da se samoreguliše može biti umešana u širok spektar nepoželjnih i neprilagođenih ponašanja, kao što su dela agresije. Znanje i strategije za suzbijanje iscrpljivanja ega bi stoga bili od velike koristi u različitim situacijama u stvarnom životu.

Dijeta[uredi | uredi izvor]

Eksperiment koji su izveli Kejtlin Vos i Tod Hiterton pokazao je kako je iscrpljivanje ega posebno važno kada se uzmu u obzir hronični ljudi koji su na dijeti u poređenju sa onima koji nisu na dijeti.[6] Hronična osoba na dijeti stalno radi na tome da se odupre žudnji i ograniči unos hrane. Vos i Hiterton su pokazali da bi se zadatak regulacije unosa hrane mogao umanjiti usred primamljivih grickalica, posebno kada je pojedinac doživljavao stanje iscrpljenosti ega. I oni koji su na dijeti i oni koji nisu na dijeti pokušali su potisnuti svoje emocionalne reakcije tokom gledanja filma.

Nakon toga, učesnici su morali da konzumiraju sladoled kako bi se uključili u test ukusa. Glavni zaključak je bio da su osobe na dijeti koje su potisnule emocionalne reakcije na film doživele više iscrpljivanja ega od onih od kojih nije bilo potrebno da potiskuju svoje emocije. Osim toga, ti pojedinci su kasnije pojeli mnogo više sladoleda u zadatku ispitivanja ukusa. U ovim zadacima osobe koje nisu na dijeti nisu pokazale iste greške u samoregulaciji kao osobe na dijeti. Stoga se čini da je sam čin dijete oblik utroška resursa. Osobe na dijeti troše toliko energije pokušavajući da ograniče unos hrane, ali će ti napori verovatno biti potkopani kada se suoče sa velikim iskušenjem.

Atletski performans[uredi | uredi izvor]

Istraživanje je otkrilo da se mentalna odlučnost takmičarskih sportista može ometati nakon što završe težak kognitivni zadatak više nego nakon što su obavili lak kognitivni zadatak.[7] Ovo ukazuje da se ometajući efekti iscrpljivanja ega mogu primeniti ne samo na kasnije izvođenje kognitivnih zadataka, već i na fizičke.

Ponašanje potrošača[uredi | uredi izvor]

U svetu konzumerizma, pojedinci se suočavaju sa odlukama i izborima koji zahtevaju korišćenje vrednih energetskih resursa kako bi obavili informisanu kupovinu dok se odupiru iskušenju impulsivne ili nepotrebne kupovine. Potrošači se neprestano bombarduju širokim spektrom opcija. Da bi napravili najbolji izbor, moraju se uporediti mnogo različitih aspekata različitih proizvoda. Složenost odluka potrošača sama po sebi može dovesti do iscrpljivanja ega.[8] To bi pak moglo uticati na sve kasnije odluke koje potrošači moraju doneti. Kada su potrošači iscrpljeni, veća je verovatnoća da će postati pasivni i donositi impulsivnije odluke koje možda neće biti u skladu sa njihovim pravim vrednostima.

Potrošači se suočavaju sa izborom različitih raspona cena i kvaliteta proizvoda na tržištu. Imati mnogo opcija može izazvati osećaj preopterećenosti potrošača, uzrokujući iscrpljivanje ega.[9] Oglasi koji potrošačima govore kako zaslužuju i moraju imati proizvod mogu izazvati mentalni umor i frustracije, navodeći ljude da popuste pri kupovini proizvoda.[8] Umor i frustracija takođe mogu proisteći iz dogovora sa posebnim zahtevima o načinima kupovine proizvoda, zajedno sa ulaganjem napora u odlučivanje koja prodavnica ima najbolje ponude ili pokušaj da dođete do prodavnice. Ljudi će tada biti navođeni da kupuju skupe ili najjeftinije proizvode.[8]

Potrošači koji imaju nisku samokontrolu podložni su većem ulaganju u dobijanje proizvoda visokog statusa.[10] Verovatno je da će ti isti potrošači biti motivisaniji, uporniji i platiti više za proizvod. Ovo će dovesti potrošače do osećaja osnaživanja; ponovo će se osećati pod kontrolom i osećaće se kao da prevazilaze svoja stanja iscrpljena egom. To ih takođe može dovesti do kupovine brenda sa visokim statusom. Potrošač bi mogao smatrati da je marka korisnija i sigurnija sa proizvodom.

Olakšanje[uredi | uredi izvor]

U jednom eksperimentu se pokazalo da izazivanje pozitivnog raspoloženja može ublažiti štetne efekte iscrpljivanja ega na kasnije performanse.[11] Pozitivno raspoloženje izazvano je navođenjem pojedinaca da gledaju komične spotove ili davanjem poklona iznenađenja. Činilo se da je pozitivno raspoloženje omogućilo ljudima da se brže oporave od iscrpljivanja ega i, nadalje, poboljšalo njihovu sposobnost samoregulacije. Ne postoji tvrdnja da pozitivno raspoloženje može pružiti opštu korist ljudima koji se ranije nisu bavili samoregulativnim poslovima; bolje rečeno, pozitivno raspoloženje može vratiti iscrpljenim pojedincima sposobnost samoregulacije. Štaviše, ovaj eksperimentalni rad ne razmatra detaljno mehanizme pomoću kojih se performanse obnavljaju. Nije poznato da li pozitivno raspoloženje suzbija iscrpljivanje ega ili ga pozitivno raspoloženje samo motivira da ustraje u zadatku, uprkos iscrpljenom stanju.

Međutim, pokazalo se da sam efekat iscrpljivanja ega (bez intervencije u raspoloženju) nije povezan sa promenama raspoloženja, kao što je pokazano u višestrukim eksperimentima iscrpljivanja ega koji su ili kontrolisali raspoloženje, ili nisu videli promene raspoloženja. Dakle, pozitivan uticaj je samo način da se suzbije iscrpljivanje ega nakon što je osoba iscrpljena.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Baumeister, Roy F. (2002). „Ego Depletion and Self-Control Failure: An Energy Model of the Self's Executive Function”. Self and Identity. 1 (2): 129—136. S2CID 12823588. doi:10.1080/152988602317319302. .
  2. ^ a b Engber, Daniel (2016-03-06). „Everything Is Crumbling”. Slate (na jeziku: engleski). ISSN 1091-2339. Pristupljeno 2021-08-19. 
  3. ^ Friese, Malte; Loschelder, David D.; Gieseler, Karolin; Frankenbach, Julius; Inzlicht, Michael (2019). „Is Ego Depletion Real? An Analysis of Arguments”. Personality and Social Psychology Review (na jeziku: engleski). 23 (2): 107—131. ISSN 1088-8683. PMID 29591537. S2CID 4471882. doi:10.1177/1088868318762183. 
  4. ^ Cunningham, Michael R.; Baumeister, Roy F. (2016-10-25). „How to Make Nothing Out of Something: Analyses of the Impact of Study Sampling and Statistical Interpretation in Misleading Meta-Analytic Conclusions”. Frontiers in Psychology. 7: 1639. ISSN 1664-1078. PMC 5079083 Slobodan pristup. PMID 27826272. doi:10.3389/fpsyg.2016.01639 Slobodan pristup. 
  5. ^ Hagger, M. S.; et al. (2016). „A Multilab Preregistered Replication of the Ego-Depletion Effect”. Perspectives on Psychological Science : A Journal of the Association for Psychological Science. 11 (4): 546—573. PMID 27474142. S2CID 28540342. doi:10.1177/1745691616652873. .
  6. ^ Vohs, Kathleen D.; Heatherton, Todd F. (2000). „Self-Regulatory Failure: A Resource-Depletion Approach”. Psychological Science. 11 (3): 249—254. PMID 11273412. S2CID 261436521. doi:10.1111/1467-9280.00250. 
  7. ^ Dorris, Derek C.; Power, David A.; Kenefick, Emily (2012). „Investigating the effects of ego depletion on physical exercise routines of athletes”. Psychology of Sport and Exercise. 13 (2): 118—125. doi:10.1016/j.psychsport.2011.10.004. .
  8. ^ a b v Baumeister, R. F.; Sparks, E. A.; Stillman, T. F.; Vohs, K. D. (2008). "Free will in consumer behavior: Self-control, ego depletion, and choice". Journal of Consumer Psychology. 18: 4–13. Baumeister, Roy F.; Sparks, Erin A.; Stillman, Tyler F.; Vohs, Kathleen D. (2008). „Free will in consumer behavior: Self‐control, ego depletion, and choice”. Journal of Consumer Psychology. 18: 4—13. doi:10.1016/j.jcps.2007.10.002. .
  9. ^ Hofmann, Wilhelm; Strack, Fritz; Deutsch, Roland (2008). „Free to buy? Explaining self‐control and impulse in consumer behavior”. Journal of Consumer Psychology. 18 (1): 22—26. doi:10.1016/j.jcps.2007.10.005. .
  10. ^ Cutright, Keisha M.; Samper, Adriana (2014). „Doing It the Hard Way: How Low Control Drives Preferences for High-Effort Products and Services”. Journal of Consumer Research. 41 (3): 730—745. doi:10.1086/677314. 
  11. ^ Tice, Dianne M.; Baumeister, Roy F.; Shmueli, Dikla; Muraven, Mark (2007). „Restoring the self: Positive affect helps improve self-regulation following ego depletion”. Journal of Experimental Social Psychology. 43 (3): 379—384. S2CID 8829279. doi:10.1016/j.jesp.2006.05.007. .
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Исцрпљивање_ега&oldid=27582853”